Kina rekla "ne" Rusiji: Cene previsoke – obustavljen uvoz

Kina je od 1. januara u potpunosti obustavila uvoz električne energije iz Rusije, uključujući i kupovinu minimalnih ugovorenih količina od oko 12 megavata.

Razlog za ovu odluku su visoke izvozne cene, koje su od početka 2026. godine prvi put premašile domaće cene električne energije u Kini, čime je uvoz iz Rusije postao ekonomski neisplativ za Peking.

Izvori upoznati sa situacijom navode da je malo verovatno da će se izvoz obnoviti tokom 2026. godine.

Ipak, dugoročni ugovor o isporuci struje između Moskve i Pekinga, potpisan 2012. sa kineskom Državnom elektroenergetskom korporacijom, ostaje na snazi do 2037. godine. Prema tom sporazumu, bilo je planirano da Kina tokom čitavog perioda dobije oko 100 milijardi kilovat-sati električne energije, odnosno oko četiri milijarde kilovat-sati godišnje, prenosi Komersant.

Izvoz je realizovala kompanija "Inter RAO", koja je u Kinu plasirala viškove struje sa Dalekog istoka Rusije, pre svega iz hidroelektrana "RusHidra".

Iako detalji formule za obračun cene nisu javno poznati, pretpostavlja se da je vezana za jedinstvenu cenu električne energije i snage na Dalekom istoku, uz uključene troškove prenosa do prekogranične linije Amurska–Hejhe i maržu izvoznika. Sa liberalizacijom tržišta na Dalekom istoku, cene su od početka 2026. počele naglo da rastu i mogle bi u januaru da dostignu oko 4.300 rubalja po megavat-satu, što je oko 42 odsto više nego godinu dana ranije.

Nema interesovanja za raskid ugovora

EPA/CARLOS DE SAA

U kompaniji "Inter RAO“ ističu da ugovor ostaje važeći i da se ne razmatra njegovo raskidanje, ni sa ruske ni sa kineske strane.

Kompanija dodaje da se istovremeno ubrzano povećava potrošnja električne energije na Dalekom istoku Rusije, uz rast od oko četiri odsto godišnje i pojavu deficita proizvodnih kapaciteta, što je dodatno smanjilo mogućnosti za izvoz i dovelo do ograničenja isporuka Kini.

Izvoz električne energije u Kinu iznosio je u proseku oko tri milijarde kilovat-sati godišnje u periodu od 2012. do 2020. godine.

Izvoz prošle godine pao na minimum

Značajan rast zabeležen je 2021. godine, kada je Kina zbog energetskog deficita zatražila veće isporuke, a maksimum od 4,7 milijardi kilovat-sati dostignut je 2022. godine. Međutim, kako se vremenom i u ruskoj energetskoj mreži Dalekog istoka pojavio manjak kapaciteta, izvoz je od avgusta 2023. počeo da opada, da bi prošle godine pao na minimum.

Rusko Ministarstvo energetike saopštilo je da je obnova izvoza moguća ukoliko Kina uputi novi zahtev i ako se postignu obostrano prihvatljivi komercijalni uslovi, uz napomenu da prioritet ostaje snabdevanje rastuće ekonomije Dalekog istoka.

Analitičari ističu da Kina, čija je instalirana snaga višestruko veća od kapaciteta ruskog istočnog energetskog sistema, ove relativno male količine može lako da nadoknadi iz domaćih izvora, dok je uvoz iz Rusije imao pre svega ekonomski značaj za pojedine pogranične regione sa ograničenim pristupom uglju.