"Kako se moj posao zove u ženskom rodu"

Na debati koju su organizovali Delegacija EU u Srbiji i institucija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti na temu "Vojnik/vojnikinja, sudija/sutkinja... Kako se moj posao zove u ženskom rodu", ocenjeno je da je jezik često samo odraz diskriminatorskog vrednosnog sistema i da ne postoje lingvističke prepreke da za oznaku zanimanja budu korišćene imenice ženskog roda.

Lingvista Vlado Đukanović je, na veoma posećenoj tribini u Domu omladine Beograda, rekao da u srpskom jeziku postoje sredstva koja omogućuju da, kada se nešto kaže u muškom rodu, to može da bude izrečeno i u ženskom rodu, i da u ovoj stvari jezik ne postavlja prepreke, već prepreke postavljaju ljudi.

"Kada bude polovina žena takstista, biće sasvim prirodno da se kaže taksistkinja", rekao je Đukanović, ističući da ta reč ne narušava jezičku normu, već naprosto nije ušla u naviku.

"Kada izgovorite advokatica, ima onih koji kažu da je ta reč označavala suprugu advokata. Jeste, ali početkom 20. veka, međutim, sada je početak 21. veka i imamo više od 30 odsto žena advokata i slutim da ćemo ih uskoro imati više od pola", rekao je Đukanović.

Ipak, prema njegovim rečima, ne treba tvrdoglavo insistirati na feminizaciji imenica i onda kada za time ne postoji prava potreba, pa tako imenicu sudija, koja je gramatičkog ženskog roda, ne treba menjati "jureći za ženstvenijim izrazom" kakav je, recimo, sutkinja.

Šef delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport je, ističući da mu srpski nije maternji jezik, te zbog toga ne može da bude sudija u ovom pitanju, rekao da je u engleskom situacija unekoliko drugačija jer radi se o jeziku sa bitno drugačijom tvorbom reči. Trend u engleskom je, kako je objasnio, da se sve manje koriste izrazi za ženske profesije, kao što je glumica, iako su oni desetinama godina bili uobičajeni, jer postoji nastojanje da se izbegna polna diferencijacija.

"Ne znam da li je jezik prepreka, ali čini mi se da je najveći problem način mišljenja, koji se ponekad reflektuje i u jeziku", kazao je Devenport.

Poverenica za zastitu ravnopravnosti Nevena Petrusić istakla je da je u naprednim demokratskim državama, kakva je na primer Austrija, upotreba muškog roda kao rodno neutralnog vid dikriminacije i da se na takvu praksu može žaliti ombudsmanu. U raspravi je bilo i dosonantnih tonova, pa je tako novinarka Olja Bećković rekla da ne slavi 8. mart, i da ne oseća problem neravnopravnosti žena jer u novinarstvu su, kako je ocenila, žene dominantne.

"Meni je govoriti psihološkinja i sutkinja skandal i kad bi B92 to uveo kao obavezu tražila bih da se to ne odnosi na mene i ne znam čemu sve to služi", rekla je Bećković, i dodala da, ukoliko bi išla u lov, svakako ne bi želela da o njoj govore kao lovkinji.

"Ja hoću da budem lovac, a ne lovkinja", rekla je Bećković.

Direktorka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Sonja Stojanović objasnila je na kakve sve predrasude nailaze žene u bezbednosnom sektoru, konstatujući da uvođenje reči kao što je vojnikinja često ne odobravaju ni žene zaposlene u sistemu bezbednosti jer su socijalizovane u drugačijem sistemu.

"Imena jesu forma, ali navika koja ide uz to ime menja razmisljanje i ponašanje. To je tema koja pomaže da se promeni koncept bezbednosti, jer nisu samo mačo Srbi ti koji mogu i treba da nas brane", rekla je Stojanović.

Lingvistički aspekti ravnopravnosti žena u društvu i polemike na tu temu, međutim, kako su složili učesnici diskusije, ne smeju da zamagle činjenicu da se žene u Srbiji, što dokazuju statistike, suočavaju sa nepoštovanjem principa jednakih mogućnosti koji su garantovani Ustavom.

Državna sekretarka u Ministarstvu kulture Gordana Predić osvrnula se na tradiciju društvene neravnopravnosti žena u Srbiji, ali i napomenula da se ne radi o samo nacionalnom ili regionalnom problemu, jer žene su, na primer, u Jugoslaviji dobile pravo glasa 1946. godine, dok su žene u Švajcarskoj to pravo stekle tek 1974.

Ona je, kao ilustraciju činjenice da žene i dalje u praksi nemaju ista prava kao muškarci, navela činjenicu da već više od decenije devojke čine većinu studenata na univerzitetima u Srbiji, ali da imaju dvostruko manju šansu da se zaposle.

U Domu omladine Beograda sutra će, na Međunarodni dan žena, biti održana i predizborna konvencija "Glasam za žene", na kojoj će govoriti predstavnice stranaka koje nastupaju na predstojećim izborima.