"Još uvek mi na ulici dobacuju 'mesi, mesi, neće ništa da ti škodi'"

“Ja nisam pozorišni nego filmski glumac. Kod mene vam je u životu sve bilo od telefonskog poziva do telefonskog poziva. Slobodnjak sam i nikada nisam radio neki dugoročni plan niti sam išao na audicije. I za ovu saradnju bio je dovoljan jedan telefonski poziv ridatelja Aleksandra Švabića", priča Štimac za Večernji list.

"Učinilo mi se zanimljivo i nije bilo dvoumljenja prihvatiti ili ne. Poseban okidač je to što je predstava inspirisana ličnošću Mate Parlova. Ja sam iz generacije koja ga pamti kao apsolutnog šampiona. U mojoj porodici svi smo ga obožavali. On mi je obeležio detinjstvo jer je, što ne moram ni da ponavljam, bio ne samo možda najbolji bokser u Evropi nego je i divna ličnost. Privlačio je pojavom i načinom na koji je komunicirao s javnošću. Pratio sam ga i radovao se njegovim uspesima, ali nisam imao prilike da ga gledam uživo. Moram priznati da nikada nisam ni gledao boks meč uživo. Kad je Mate boksao, kod nas u kući bila je posebna atmosfera. Tati, braći i meni, a i mami koja je gledala onako usput, priuštio je lepe zajedničke trenutke."

O tračevima da se za premijeru priprema meditacijom i jogom rekao je da to nikada ne radi.

"Što ne znači da ne mislim da je to zdravo i korisno. Pripremam se probama i razgovorom i trudim se da budem odmoran. Nakon svih ovih godina prisutna je i trema. No na kraju, bilo kakva trema nestaje kada ste dobro pripremljeni. Barem u mom slučaju", rekao je između ostalog Štimac.

U karijeri je glumio u filmovima poput “Vlak u snijegu”, “Sećaš li se Doli Bel?”, “Salaš u malo ritu”, “Podzemlje”, a karijeru je počeo u “Vuku samotnjaku” Obrada Gluščevića kada je imao samo 12 godina.

"'Vuka' sam zadnji put gledao pre nekoliko godina kod prijatelja u dvorištu kada je okupio decu iz susedstva da ga gledaju svi zajedno. Naravno, niko od mališana me nije mogao povezati s tim ličkim dečačićem. Gledao sam ga puno puta, to je bilo davno i teško je opisati emocije... bilo je lepo. I danas mi na ulici dobacuju replike iz mojih filmova poput “mesi, mesi”, “svakoga dana u svakom pogledu sve više napredujem”, “Violeta, kućo stara!”... No ceo život trudim se da budem mirne i bistre glave i ne znam šta znači slava. Gluma je rad kao i svaki drugi, ali sticajem okolnosti je javni, pa vas više ljudi prepoznaje i to je sve. Nema tu puno dilema", kaže.