B92 preslušavanje – “Autopakao”

Nešto kao uvod

Nikola: Vidiš da su prva i poslednja pesma zaokružene. “Mi pomeramo stvari” i “Mi imamo ih”…

Ognjenka (u daljem tekstu - Olja): Čekaj, ti si izbacio jednu pesmu?

Nikola (sasvim smiren i ozbiljan): Jesam.

Olja: Ovaj intervju se završava odmah. Brate, kako si je izbacio?

Nikola (još uvek smiren i ozbiljan): Nije bila dobra.

Olja: Ovo je strava! (smeh) Ja sam znala da on to želi, ali svi smo govorili da to ne treba da se uradi. Ali dobro. Meni je super ta pesma.

Ona svečano obeća da će, iako se svi članovi benda odreknu “odbačene” pesme, ona nju ipak objaviti, pa makar i na svom facebook profilu. Negde pri kraju razgovora on će joj kroz smeh dobaciti: “Facebook je nešto zbog čega će te kasnije biti blam.”

Pesma broj 1 – Mi pomeramo stvari

Nikola: “Mi pomeramo stvari” je jedna neverovatna pesma. Ozbiljno. Nastala je bukvalno za sat vremena. Pesma ima jednu fantastičnu genezu. Od jednog surovog demo snimka…

Olja: Ja se nadam da ćemo sve te demove koji su kod Nikole jednog dana objaviti. Ne zato što svet vapi za njima, već bi to možda bilo zanimljivo. On još neće da to da, ali ishakovaću mu ja kompjuter.

Nikola: “Mi pomeramo stvari” je kao prvo super naziv. To je prva rečenica u knjizi “The Box”, doduše na engleskom, “We move things”. Pročitao sam knjigu pa je nastala pesma. U tom romanu Slavoljub Stanković priča u prozi o nekom vremenu, rediteljka istoimenog filma Andrijana Stojković priča svoju priču filmskim jezikom, a “Autopark” priča o tome kako je zapravo vreme to koje će pomeriti stvari. Mislim da je ta pesma klasik. Možeš sad misliti koliko ja verujem u tu stvar.

Olja: To je baš strava. Ranije recimo, da ne znam Nikolu i da sam upoznala tipa koji tako priča, pomislila bih kako je pretencioznan i ne bih se udubljivala u to što priča. A sada znam da on živi mnogo više od toga što govori.

Za to vreme Nikola nonšalantno seče papriku i jede pasulj. Priznaje, baš je bio gladan.



Pesma broj 2 – Majami

Olja; Ja, ja… Evo…

Nikola: Ja imam odgovor, ali neka kaže Olja.

Olja: Neka kaže Nikola, pa ću ja da dodam. Ajde tako.

Nikola: Znaš ono kad ima neko mesto na kojem nikad nisi bio, ali kad god pričaš o njemu kao da ti je tamo sve poznato. Koliko ja znam, niko od nas nije bio u Majamiju, a onda kad gledaš “Miami Vice”, kad gugluješ… To mora da je neko mesto gde je uvek dobro.

Olja: Meni je Nikola poslao pesmu i kaže: “Ja bih voleo da ti tu pomeneš neke životinje.” I ja zaključim, ovaj je brate lud totalno, zatvorim taj mejl i tek kasnije poslušam pesmu. Ona deluje tako opuštena i lepa, a meni je tužna, jer to mi je bila jedna od najgorih nedelja u životu. A svi su u fazonu jao kako je lepa, baš ste napravili lepu pesmu za plažu. Ja sam bila u fazonu – šta sebi mogu da priuštim da se smirim? Zato je pesma toliko lepa, ušuškana u čamcu oko kojeg lete pelikani. A znam da u Majamiju ima pelikana jer sam guglovala kao luda, stalno guglujem ta neka mesta.

Nikola: Ima i uragana. Baš samo tako izguglovali mesto Santa Rosa, koje je valjda najviše stradalo posle nekog uragana. I onda ima u pesmi stih: “Santa Rosa na mojoj strani”, koji je ključni stih.

Olja dodaje da će morati da prođu bar još tri godine da se vrati u tu pesmu, u tu kobnu nedelju. I da, pesma je možda mogla da se zove i “Havaji”, ali eto nije, nego “Majami”.

Pesma broj 3 – Ja bih samo da se smejem

Nikola (surovo): Prvi kandidat za izbacivanje sa ploče.

Olja : Neki ljudi su nam zapretili da to ne izbacimo, zato je ostala tu. Ja je volim ali uopšte ne reprezentuje „Autopark“, nema tog karaktera.

Nikola : Definitivno je na albumu nisu zadržali ljudi iz benda. Za mene je to kao neki falsifikat. Kao “Pucketanje prstima 2”.

Olja: “Pucketanje prstima” je strava pesma. Iako u ovoj ima puno tih stihova “Ja bih samo da se smejem”, ima i onih koji ukazuju da to nije baš tako, nego da imaš neke lične demone sa kojima se boriš. O tome je i pesma, o tome je i ceo album.

Nikola: Mislim da je to jedina pesma u kojoj se mi nešto zezamo. Poručujemo nešto drugom bendu, Darkwood Dub-u, u jednom trenutku kad kažemo: “Roboti...” Mene jedino ta šala drži u pesmi. To je zapravo neka baš super-pop pesma.

Još jedan bend odigrao je važnu ulogu u istoriji ove pesme. Goran Vasović Vaske iz benda “Eva Braun” bio je jedan od onih koji su zapretili da pesma ne sme da otpadne sa albuma.



Pesma broj 4 – Autookean

Olja: Ja sam pružala takav otpor prema toj pesmi. Nemam objašnjenje za to. Prosto, ako neka pesma mom senzibilitetu odgovara, to je to. Ali prema ovoj sam pružala otpor, pa sam se posle zainatila u fazonu sad ću da je radim i posle sam je zavolela. Mada, to ima veze sa Nikolinim uticajem, verovala sam u to što je on osmislio.

Nikola: Zato što mislim da je to baš dobra pesma. Ima svoj uvod, tj imaće svoj naglašeni uvod na albumu, jer će joj prethoditi pravi intro. Ovo je nešto za šta mi mislimo da je naša najkompletnija pesma.

Olja: Meni jeste možda tehnički, ali mi nije omiljena. Niti će ikada biti. Meni nisu sve pesme kao deca, neke pesme volim više. Volim melodramatičnost, a kod ove mi je to falilo. Ova pesma je bila malo prepametna.

Nikoli to ne smeta. Pesma ima strofu, refren, solo, ima intro, ima kraj i njemu je sve to dobro. I više nego dobro.

Pesma broj 5 – Šaputanje

Olja: Oliver iz benda “Kanda, Kodža i Nebojša” je došao, kada smo konačno uspeli da se dogovorimo sa njim, da otpeva neke… Pa to nisu ni “back” vokali, to su više neki “ghost” vokali. To je neko prisustvo iz pakla, koje se možda ne čuje tako eksplicitno, ali ako se baš udubiš, ti ćeš čuti. Inače, to je skroz Nikolin tekst.

Nikola: Kroz pesmu užasno patim zato što sam izgubio jednog od dva najbolja drugara. Kad izgubiš najboljeg drugara, to je kao kad izgubiš ženu svog života. Imam tu sreću da su u celoj toj nesreći preživele dve trećine našeg trojstva. E, a Olja, vidiš, ovo je prva ploča na kojoj niko nije umro. Dobro, ni na prvoj nije niko umro. Da.

Ovde leži odgovor na pitanje zašto “Autopark” održava koncerte 1. aprila. Upravo tada rođena je preminula trećina Nikolinog trojstva.



Pesma broj 6 – Kubrick

Olja: Stalno nas ljudi pitaju da li imamo neki fazon sa tim rediteljima. Na prošlom albumu je to bio Tarantino. To Nikola daje naslove pesmama i oni tako ostanu.

Nikola: Nema objašnjenja zašto je tako. Znaš, sad je “passe” reći da si fan Kubricka.

Olja: To je kao da kažeš da si fan Woody Allena. Mada bih ja napravila pesmu o njemu.

Nikola: Polako, tek će peta ploča. Večeras ćemo da je napravimo. Pazi, ovo je stvarno ekskluziva. Pesma o Woody Allenu – večeras!

Olja: Znači, stići će mi večeras u neko doba mejl koji ću ja prvo da ignorišem a onda ću da ustanem iz kreveta i preslušam to. Meni je Woody Allen lektira, ali bukvalno. Sad mi je strašno kad gledam ove filmove danas koji su “indie” i pričaju o nekim vezama. Zašto? Jeste li vi gledali “Annie Hall”? Aj ćao!

Nikola: “Kubrick” je pesma o tome kako neko očajnički želi da se smuva sa nekim. Mogla je da se nazove i “Idealizovana ljubavna pesma”. Nekako je svemirska muzika, kao neka muzika za odiseju koju nikad nisi imao prlike da snimiš. Užasno smo hrabri sa tom pesmom.

Na Olju je ova pesma, kaže, ostavila najveći utisak, pa joj je i pristupila štreberski. Dok ona to priča, Nikola pravi sendvičiće od svoje hrane. To stalno radi, primećuje Olja.

Pesma broj 7 – Poštuješ te znaš

Nikola (ravnodušno): Ja ne znam, pitaj nju.

Olja: To je on smislio tako da se zove. Ja sam nešto govorila i on je razumeo da sam to rekla i na kraju smo se konsolidovali sa tim. To je pesma o tome kako imaš sukob stavova sa nekim do kojeg ti je mnogo stalo, ali hoćeš da ispoljiš mali hejt naspram tih njegovih stavova. Možda na nekom globalnijem nivou pesma govori o razočaranju ljudi generalno. Ali više je pesma o odnosu jedan na jedan. “Poštuješ te znaš” je samo poslednji stih, sve vreme govorim zapravo “Poštujem te, znaš”. Poštujem osobu kojoj se obraćam, ali bih joj otkinula glavu. Samo na kraju pravimo taj tvist. To mi je bila prva omiljena pesma sa ovog albuma. Užasno je brza, odsečna i ima meni savršenu gitarsku liniju.

Pesma “Poštuješ te znaš” ne bi bila na ploči da gitarista Dušan Lopušina nije u bendu, koji je odvirao genijalan solo, smatra Nikola. Samo što to Lopušina još uvek ne zna.



Pesma broj 8 – Orwell George

Olja: E, evo ga “Orwell”.

Nikola: Pa “Orwell” je tvoja pesma.

Olja: Onako… Ne, Nikola je napravio neku pesmu koja je kao neki dugi instrumental.

Nikola : Mi nemamo pojma zašto se tako zove.

Olja: Pa ti si je nazvao tako?

Nikola: To znači da mi ne znamo zašto se tako zove. (smeh)

Olja: Ranije se zvala drugačije i onda si ti čitao onu Orwellovu knjigu “Kad si niko i ništa u Londonu i Parizu” koju sam ti poklonila i tad si je nazvao tako. On je samo preimenovao pesmu. Pesmi je nešto falilo, kao da tu nešto mora još da se kaže. Onda sam došla sa nekim paklenim tekstom koji je on sredio posle. Kao i “Autookean”, koji je sredio. Znaš ono kad je neko polu-lud, pa nađe nekoga ko sredi sve to. E pa on je tako sredio te pesme. Ovo je pesma o tome kako bi ti trebalo da pustiš nekoga da živi, ali mu ne daš i stalno se vraćaš i uznemiravaš ga.

Pesmu "Orwell George" poslušajte OVDE.

Pesma broj 9 – Mi imamo ih

Nikola: Ta pesma može da ima i naslov “Razlozi”. Ovo je baš kliše, ali mi ćemo nastaviti bar još malo da radimo dalje.

Olja: Ja navijam da to bude EP, znaš, da snimimo četiri, pet pesama, spakujemo ih i to je to.

Nikola: O ovome se još nismo dogovarali, ali mislim da osećamo isto. Ta pesma bi trebalo da govori o tome da ćemo mi još raditi. Što mislim da je baš važno. To je neki statement. Nekako iznad svega. Ti uzmeš i teraš dalje. Pa gde puklo da puklo.

Na albumu “Autopakao” svirali su i pevali: Ognjenka Lakićević (vokal), Nikola Berček (gitara), Dušan Lopušina (gitara), Milan Bogdanović (bas), Dejan Utvar (bubnjevi) i Aleksandar Sivački (klavijature).