Srbija jače protiv trgovine ljudima

Omerović je na sastanku sa državnom delegacijom iz Kazahstana istakao da je ovakav sastanak od izuzetne važnosti da bi se razmenila iskustva u uspostavljanju i implementaciji državnog mehanizma za postupanje sa žrtvama trgovine ljudima.

Kako je naveo, Srbija je pre svega zemlja porekla žrtava trgovine ljudima, a u manjoj meri i zemlja odredišta i tranzita.

Predsednik odbora naveo je da je Vlada Srbije formirala Savet za borbu protiv trgovine ljudima i Republički tim za borbu protiv trgovine ljudima, a da je imenovan Nacionalni koordinator za borbu protiv trgovine ljudima i osnovan Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima.

Omerović je ukazao na to da je izmenama Krivičnog zakonika iz 2006. godine u Srbiji odvojeno krivično delo trgovina ljudima od krivičnog dela nedozvoljenog prelaza državne granice i krijumčarenje ljudi, povećane kazne za trgovinu ljudima i proširen spisak oblika eksploatacije, zasnivanja ropskog odnosa i prevoz lica u ropskom odnosu.

Prema njegovim rečima, za borbu protiv trgovine ljudima relevantno je i nekoliko drugih zakona, a posebno Zakon o socijalnoj zaštiti, Zakon o strancima, Zakon o zdravstvenoj zaštiti, Zakon o policiji i Zakon o azilu.

Omerović je kazao da su brojne aktivnosti koje je Srbija preduzela na polju jačanja borbe protiv trgovine ljudima konstatovane u prvom izveštaju Grupe eksperata za suzbijanje trgovine ljudima Saveta Evrope (GRETA) o primeni Konvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima.

On je istakao da Odbor posvećuje posebnu pažnja sproveđenju Konvencije Saveta Evrope o zaštiti žena od nasilja, navodeći da je nasilje nad ženama i decom problem koji opterećuje Srbiju.

Prema njegovim rečima, u 2014. godini su 43 žene u Srbiji bile žrtve nasilja u porodici.

Kako se navodi u saopštenju, visoki državni predstavnici Kazahstana i delegacija skupštinskog Odbora razmenili su iskustva o sprovođenju krivičnih zakona i zaključili da se obe države suočavaju sa istim problemom, a to je nedovoljno sprovođenje zakona u praksi.