Veće zagađenje zbog mazuta

Evidentiran je značajan porast nivoa sumpor dioksida i čađi u vazduhu. U Gradskom zavodu za javno zdravlje navode da je stanje daleko od alarmantnog, ali apeluju na hronične bolesnike da ne izlaze iz kuće bez preke potrebe.

Nagli porast zagađenja vazduha u Beogradu evidentiran je kada su gradske toplane, umesto gasa, počele da koriste mazut, ali i kada su domaćinstva koja nisu priključena na daljinski sistem grejanja počela da koriste alternativne načine zagrevanja.

“Jasno se vidi da je na svim mernim mestima došlo do povećanja mikro-čestica, što se uklapa u period kada su Beogradske elektrane počele da korsite mazut. Ovakav porast koncentracije je logična posledica toga”, kaže Snežana Matić Besarabić iz Gradskog zavoda za javno zdravlje.

U Institutu za plućne bolesti kažu da im se poslednjih dana javlja veći broj hroničnih bolesnika, ali ne samo zbog pojačanog zagađenja.

Međutim, kašalj i otežano disanje mogu osetiti i zdravi ljudi, pa se savetuje svima da što manje borave napolju.

“Ne možemo da vežemo samo za gas, već i izuzetno hladno vreme, pojavu gripa u okruženju, u Hrvatskoj je registrovan. Znatan je porast broja bolesnika, pa možda i zbog toga što se posle praznika odjednom pojavljuju ljudi koji su izbegavali da dođu u bolnicu", objašnjava Miodrag Vukčević sa Instituta za plućne bolesti i tuberkulozu.

U Institutu za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut” navode da konkretni podaci o uticaju zagađenja životne sredine na zdravlje ljudi postoje, ali da se ta oblast ne prati sistematski.

Kao primer navode Sjedinjene Američke Države u kojima se prati prijem hroničnih bolesnika u zdravstvene ustanove u danima kada je povećana zagađenost vazduha.

“Trebalo bi doneti podzakonska akta koja bi, pogotovo zaposlenim u institucijama za javno zdravlje, omogućila da sistematski upoređuju podatke parametara kao što su zagađenja vazduha i zdrastveno stanje. Nama je veći problem da sredimo i sistematizujemo neke stvari, da znamo ko su tačno naši zagađivači, šta tačno troše od energenata i da se to sistematizuje”, smatra Branislava Matić sa Instituta “Dr Milan Jovanović Batut”.

Ipak, trenutna situacija u Srbiji je znatno bolja nego u susednoj Mađarskoj, gde su zbog zagađenja bile uvedene određene mere u saobraćaju.

Ukinuta uzbuna u Budimpešti zbog smoga

Gradonačelnik Budimpešte Gabor Demski povukao je odluku o uvođenju posebnih mera zbog prevelike koncentracije gasova i čestica u vazduhu, saopšteno je u njegovom kabinetu.

Prestanak važenja uzbune je donet zbog toga što smog u glavnom gradu Mađarske ne prelazi dozvoljene granice, odnosno pao je ispod 100 mikrograma štetnih sastojaka po kubnom metru vazduha.

Odluka o uvođenju posebnih mera zaštite doneta je prošle subote, 10. januara, a stupila je na snagu u nedelju u 11 sati pošto su se u vazduhu Budimpešte osetile nesnosne količine sumpor-dioksida, prašine i drugih supstanci opasnih po zdravlje.

Glavna mera bila je uvođenje sistema par-nepar za vozila, kako bi se smanjila količina izduvnih gasova iz automobila, a privremeno je važila i zabrana loženja vatre na otvorenom prostoru.

Poboljšanju kvaliteta vazduha u Budimpešti doprinele su sve povoljnije vremenske prilike, pre svega jak vetar, a za sredu su najavljene i željno očekivane padavine.