Vojnici ostaju – zašto je Irak važan za SAD

Za vladu Sjedinjenih Američkih Država ta zemlja i dalje je strateški veoma važna.

U pitanju je jedna od najvažnijih spoljnopolitičkih odluka u novijoj američkoj istoriji: da li bi američki vojnici trebalo da se povuku iz Iraka?

Nakon što je američka vojska dronom ubila iranskog generala Kasima Sulejmanija na bagdadskom aerodromu, sukob između Irana i SAD je eskalirao. A Irak se nalazi između dve vatre. Prošlog vikenda je potom irački parlament zatražio od svih stranih vojnika da napuste zemlju.

S obzirom na ozbiljnost situacije, američka politika sada deluje prilično obezglavljeno. U ponedeljak je u javnost procurilo pismo američke vojske iračkom vojnom rukovodstvu u kojem se najavljuje „premeštanje“ američkih jedinica, navodi Dojče Vele.

Pismo završava rečima: „Mi poštujemo vašu odluku da zahtevate naš odlazak.“ Ali samo malo kasnije stigao je i demanti: prema rečima šefa američkog generalštaba Marka Mileja, to je bila nesmotrenost, samo prva gruba skica pisma koja nikako nije trebalo da bude poslata.

Ugrožena borba protiv terorizma?

Namera da se američke trupe povuku iz Iraka se dakle opovrgava. Za to SAD imaju više razloga. Vojno prisustvo u Iraku za Ameriku je od strateškog značaja.

„S jedne strane mi na taj način možemo da održavamo lične kontakte s pripadnicima iračke vojske“, kaže Majkl O‘Henlon, stručnjak iz američkog trusta mozgova Brukinski institut. „Mi tako možemo odmah da vidimo ko je tamo jak, a ko slab. U prošlosti su tamošnje snage bezbednosti bivale brzo zloupotrebljavane u razne političke svrhe, čim bismo se mi povukli“, tvrdi O‘Henlon. To onda predstavlja rizik za američke trupe u regionu.

S druge strane, tu je pitanje borbe protiv terorističke milicije Islamske države (IS).

„Irak lakše može da se bori protiv ID kada mi pružamo podršku iz vazduha ili u obliku informacija tajnih službi“, kaže O‘Henlon za DW.

Ukoliko bi se Amerikanci povukli, vrlo je neizvesno kako bi se borba protiv terorizma nastavila. „Lako je moguće da bi i u tom slučaju iračke snage nastavile s tom borbom“, procenjuje O‘Henlon. Ali on ne isključuje ni mogućnost da bi IS mogao ponovo da ojača. Kada su se u oktobru prošle godine američke snage povukle sa severa Sirije, time je otvoren put za tursku intervenciju. Kurdski borci, koji su sada morali da se brane, nisu istovremeno mogli da čuvaju militantne zarobljene borce ID, tako da je stotine njih pobeglo iz zatvora.

Situacija u Iraku je doduše drugačija od one u Siriji, ali rizik da bi nakon povlačenja američkih snaga borba protiv terorizma mogla da oslabi je realan. „Moglo bi da dođe do raspada sistema pribavljanja informacija tajnih službi“, upozorio je još prošle godine bivši zvaničnik CIA u intervjuu magazinu „Atlantik“ Brajan Kac. „Ljudi su najbolji izvor informacija, a njima su potrebni kontakti i poverenje. To se stvara samo na licu mesta“, napominje Kac.

Regionalna protivteža Iranu

Ilustracija: Depositphotos/Tatiana53

Uz to, prisustvo SAD u Iraku važno je i zbog uspostavljanja protivteže uticaju Irana u regionu. To je upravo sada od velike važnosti za Trampovu vladu.

„SAD pokazuju Iraku da Iran nije jedina sila kojoj može da se obrati“, kaže O‘Henlon. U slučaju da se američke snage povuku, u Iraku bi moglo da dođe do haosa, smatra on. „Iran pokušava da profitira od sukoba šiita, sunita i Kurda, do kojeg bi u tom slučaju moglo da dođe.“

Tako oslabljen Irak odgovarao bi iranskim interesima. Teheran bi „mogao da se pobrine da se onemogući neki kasniji povratak američkih trupa i to tako što bi se iračka vlada oslabila u toj meri, da ona ne bi bila u stanju da potpiše neki novi ugovor sa SAD“, smatra O‘Henlon. „Ili bi moglo da dođe do mešanja u regionalnu trgovinu naftom, recimo što bi se Irak prisilio da smanji izvoz nafte, što bi dovelo po njenog poskupljenja.“

Do daljeg će, tako se bar čini, SAD pokušavati da izbegnu te negativne posledice. To je potvrdio i američki ministar odbrane Mark Esper.

„Ne postoji odluka o napuštanju (Iraka). Mi nemamo nikakve planove za odlazak.“