"Ako i ima zlostavljanja, mora da su žene krive" VIDEO

Svaka druga žena u Srbiji je psihički zlostavljana.

“Nisam siguran da je to tačno. Pretpostavljam da i ako ima slučajno nekog zlostavljanja mora da su žene krive zbog toga, ne verujem da su muškarci baš takvi u Srbiji”, kaže jedan od anketiranih Beograđana.

Ovakvi stavovi slučajnih prolaznika samo idu u prilog zabrinjavajućim podacima OEBS-a. Pojačavaju ih konkretna svedočenja žena:

“To je toliko prikriveno... U Istočnoj Srbiji, nije čudo što se dešava sve, samo malo zavirite u svaku porodicu i videćete sve da je tako. Ne samo u istočnu, dala sam primer pošto sam videla svojim očima”, navodi jedna žena.

“Ima visokoobrazovanih muškaraca koji psihički zlostavljaju. Neće je udariti, ali je do te mere je dovedu do stresa do oboljenja, žene ulaze u depresiju”, navodi druga.

U tim stanjima, mnoge od njih i dalje ostaju nesvesne da su žrtve psihičkog zlostavljanja. To potvrđuje i kvalitativni deo pomenutog istraživanja.

“Žene često nisu, ne prepoznaju to psihičko nasilje. One to najčešće doživljavaju kao neku vrstu specifične kulture u kojoj se prosto odnosi tako uspostavljaju i tek kada dobije fizičku dimenziju, onda retroaktivno počinju da prepoznaju da je zapravo to pre toga bio jedan drugačiji oblik nasilja”, navela je profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu Marija Babović.

A ono ima svoje razne oblike i predstavlja mehanizme, koji uključuju:

“Kontrolu, izolaciju, zastrašivanje, omalovažavanje, degradiranje, besmislene zahteve, korišćenje muških privilegija, ekonomsku zloupotrebu. Ona je do skora računata kao psihičko zlostavljanje. Dakle, u kombinaciji ili pojedinačno oni ostvaruju jednu vrlo specifičnu zavisnost žrtve od nasilnika”, navela je Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra.

Po prepoznavanju važno je i na ovaj vid nasilja reagovati - prijaviti ga, ali i potražiti pomoć, jer je vrlo često psihično nasilje uvertira - za fizičko.