"Dodik i Čović žele treći entitet"

On je u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) istakao i da suštinski problem nije u neravnopravnom položaju Hrvata u BiH, već činjenici da kandidat Hrvatske demokratske zajednice BiH (HDZ BiH) nije izabran u Predsedništvo Bosne i Hercegovine.

Situacija u BiH, kaže Švarc-Šiling, asocira na devedesete godine i upozorava kako je krajnje vreme da međunarodna zajednica i aktuelni visoki predstavnik djeluju.

Švarc-Šiling je zajedno s još dvojicom bivših visokih predstavnika u BiH nedavno uputio pismo u kojem upozorava visoku predstavnicu za spoljne poslove Evropske unije Federiku Mogerini na mešanje Hrvatske u unutrašnje stvari BiH.

„Veoma je jasno da poslednji potezi gospodina Dragana Čovića iz HDZ-a iz BiH i dodatno hrvatske Vlade i premijera i zastupnika u Hrvatskom saboru pokušavaju da naprave pogrešan narativ o pitanju izbora u BiH. Da taj zakon nije u skladu sa slučajem Ljubić (Božo Ljubuć, prim. nov.) zbog pogrešnih glasova Bošnjaka koji su glasali za Željka Komšića i da je to na pogrešnim temeljima Izbornog zakona. Zato bi, smatraju, trebalo izmeniti taj zakon i apelovali su na ministre spoljnih poslova EU da ovo pitanje stave na agendu pitanja, govoreći da moraju ministri EU izmijeniti zakon. To je pogrešan narativ“, kaže Kristijan Švarc-Šiling za RSE.

„Oni su pokušali da ovo učine prvim prioritetom. Čak je i Čović dao ultimatum da neće biti formirana vlast prije nego se naprave promene ovog zakona. Vidite da nema ništa iza, sve je otvoreno, ali nekada su stvari toliko očite da ljudi i ne gledaju u njih. Osetio sam veliku opasnost - da ministri spoljnih poslova nisu dovoljno upoznati s ovim zakonom i činjenicom da gospodin Čović nije izabran, a on je dva puta izabran po ovom zakonu i sada bi ga sklonio. Zašto? Jer nije izabran. I to je jedina razlika. To je ishod demokratskih izbora, a ne reći kako - ja nisam izabran i mijenjamo zakon“.

„Iz ovog ugla moram reći da je konačno vreme da se razjasni o čemu se radi, jer, ukoliko niste svesni šta se dešava, moguća je i diktatura. Kontaktirao sam s bivšim visokim predstavnicima u BiH, Pedijem Ešdaunom i Karlom Biltom, i imali smo isto mišljenje o tome šta se događa. U pismu smo jasno naznačili šta je prioritet, a šta ne. Da li u razmišljanju lidera HDZ-a i hrvatske Vlade ima nešto što ne govore? Rekao bih - da, ali mislim da je na činjeničnoj osnovi jasno šta se dešava.“,

Foto: EPA/FEHIM DEMIR

​Švarc-Šiling se ovrnuo i na raspravu o stanju u BiH u Hrvatskom saboru, gde se pominjao treći entitet. „Rekao bih da je ovo nekad javno, nekad tajno krajni cilj - da se napravi treći entitet. Ovo je potpuno protiv Dejtona i to nije moguće. S jedne strane, selektovati stvari koje vam se sviđaju iz Dejtona i govoriti kako ga treba slediti a, s druge, ako vam ne ide u prilog, govoriti imamo novu situaciju i to treba menjati. Pitanje trećeg entiteta - istina je da postoje neki ciljevi u pozadini koji nisu do sada bili otvoreni, već se samo radilo o naznakama kako su Hrvati ugroženi, građani drugog reda itd. To nije tačno. Nema unazađenog položaja hrvatskog naroda. Čak imaju i povoljnije okolnosti u odnosu na druge konstitutivne narode“, kaže Švarc-Šiling i dodaje:

„Pogledajte, recimo, u odnosu na položaj Srba u Mostaru, ge nisu nikako jednaki. U odnosu na Bošnjake, recimo, među kojima je više siromaštva, oni nemaju pasoše da idu svuda, ne mogu otići u Zagreb, otići u parlament nakon što sam bio ambasador Bosne i Hercegovine. Mislim da je krajnje vreme da hrvatski parlament povede raspravu o pitanju Hrvata i jako sam sretan jer to do sada nije otvarano. U Zagrebu, prema mojim saznanjima, sretni su jer je to pitanje otvoreno za raspravu. Bivši predsjednik Mesić je istog mišljenja kao naše pismo. Vreme je da se to otvori i to je sada pitanje koje treba da se nađe na raspravi.“

„Imate, recimo, Dodika koji priča o secesiji Republike Srpske a, u stvari, pravi je dogovor: oni žele treći entitet, a ja nezavisni entitet od države i možemo postići dogovor. I on tu situaciju podržava. Krajnje je vreme da se politička diskusija i fokusira na to šta se dešava. Vreme je da se i međunarodna zajednica probudi i vidi šta se zaista događa. Ovo nije samo kraj Dejtona, već države BiH. Sada viđamo stvari koje vraćaju na početak rata. Ja upozoravam: ako se to nastavi, to je velika opasnost, jer se vraćamo na devedesete. Ko mi može reći da to nije opasno? Sada bi mogla početi stvarna rasprava, a ne laži kakve su bile ranije“, naveo je Kristijan Švarc-Šiling.