Šta poslanici EP kažu o proširenju EU na Zapadni Balkan

Oni napominju da su za pridruživanje tih zemalja Uniji potrebni napori s obe strane.

Poslanici su, takođe, istakli da bez zemalja Zapadnog Balkana nema ni mira ni stabilnosti u EU.

Zapadni Balkan, okružen državama članicama EU, sada ima jasan evropski put, rekao je Franc Bogovič iz Slovenije.

On je, u debati, ipak, naglasio da pre pridruživanja Uniji, zemlje Zapadnog Balkana moraju da ispune određene kriterijume - reše se korupcije, poboljšaju vladavinu prava, uspostave regionalnu saradnju i da "imaju viziju budućnosti, a zaborave na prošlost".

Bogovič je rekao da se Zapadnom Balkanu mora intenzivnije pomoći, nego što je do sada činjeno, posebno kada je reč o mladima koji odlaze iz tih država.

Njegova koleginica iz Slovenije Tanja Fajon pozvala je vlasti u državama koje teže priključenju EU da prigrle evropske vredosti, "ne samo na rečima, već i delima".

Ona je dodala da će im EU u tome pomoći i poručila: "Zajedno smo jači".

Bivši specijalni izaslanik UN za Kosovo, poslanik Eduard Kukan iz Slovačke, smatra da je proširenje u strateškom interesu EU, ali napominje da će to zahtevati napore sa obe strane.

Izvestilac EP za Kosovo Igor Šoltes ocenio je da je Strategija EU sastavljena "na pozitivan način, u optimističnom tonu" i poručio da su vrata otvorena za dalja pristupanja.

"Pred nama je vreme novih šansi, novih prilika", rekao je Šolters.

Šoltes je rekao da bez država Zapadnog Balkana, neće biti ni mirne ni stabilne EU.

On je napomenuo da je potrebno učiniti više kako bi se reformisalo pravosuđe, vodila borba protiv korupcije, kao i da se medijima "osigura slobodan prostor da rade svoj posao".

On je, ipak, ukazao da pre pristupanja EU, sva bilateralna pitanja moraju biti rešena, kao što su granični sporovi, poput onog između Slovenije i Hrvatske.

Izvestilac EP za BiH Kristijan Dan Preda stategiju vidi kao priliku da se potvrdi predanost regionu Zapadnog Balkana i da se zemljama ponudi "verodostojna perspektiva za proširenje".

On je, ipak, naglasio da verodostojna perspektiva za njega znači "jasan vremenski okvir dat svim zemljama, a ne samo dvema zemljama".

"Moramo dati nadu zemljama regiona u vezi sa njihovom evropskom budućnošću", rekao je on.

Nemački parlamentarac Knut Flakenštajn kaže da je danas dobar dan za države Zapadnog Balkana, ali i za Evropsku uniju.

Za strategiju, Flakenštajn kaže da je" to znak našim prijateljima na Zapadnom Balkanu da mislimo ozbiljno, ali i znak za sve u EU da to duboko i ozbiljno shvatamo".

"Ova strategija je znak da su potrebne reforme u zemljama Zapadnog Balkana, ali i u EU da bi se integracija mogla završiti", rekao je Flakenštajn.

Istovremeno, saglasan je da treba otvoriti više poglavlja u pregovorima sa Srbijom i Crnom Gorom, ali je zatražio da se i sa Makedonijom i Albanijom otvore pregovori do kraja ove godine.

Bugarski poslanik Sergej Stanišev kaže da, "ako ne damo verodostojnu perspektivu za puno članstvo svim zemljama, ni uloga EU globalno gledano neće više biti verodostojna".

Andor Deli, poslanik mađarskog Fidesa i član parlamentarne delegacije EU-Srbija, rekao je da "ne možemo da imamo rupe na karti Evrope".

On je dodao da će Mađarska učiniti sve da pomogne Srbiji i Crnoj Gori da postanu članice do 2025. godine.

Poslanica Mišel Alio Mari iz Francuske naglasila da iz članstva "proizlaze prava, ali i obaveze".

Laslo Tekeš iz Mađarske kaže da je strategija dala "novi zamah" evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana i pomerila ga iz, kako je rekao, "mrtvog ugla".

Ruža Tomašić iz Hrvatske, rekla je da je priključivanje Uniji važan korak za sve zemlje koje tome teže, ali i samu Uniju.

"Hoće li se to desiti 2025. nije toliko važno, koliko da li će države ispuniti sve kriterijume", naglasila je Tomašić, dodavši da se svi sporovi pre ulaska moraju razrešiti.

"Pre nego se problemi reše nema smisla spekulisati o datumu prijema", zaključila je Tomašić.

Na kraju debate, poslanicima se obratio evropski komesar za proširenje Johanes Han, koji je napomenuo da je 2025. godina kao datum za pristupanje određenih zemalja EU "indikativan", iako su pojedini poslanici govorili o nejmu kao definitivnom datumu pristupanja, dok su neki čak spominjali da će sve države pristupiti Uniji do tada.

"Ako bude postojala snažna politička volja i predanost u tim državama, onda je moghuće zaključiti pregovore do tada, ali to zahteva snažnu političku volju, spremnost na reforme i da se dokaže održivost mera koje tražene", rekao je Han.

Han je apelovao na poslanike da je za nastavak procesa proširenja potrebno postići određene kompromise.

"Reč je o demokratiji, a demokratija znači naći kompromis gde svako mora od nečega odustati da bi nešto dobio", rekao je Han.

On je dodao da je bitno da poslanici u svojim zemljama objasne građanima zašto je važno da zemlje Zapadnog Balkana postanu članice EU.

"A to moramo početi danas, a ne za dve-tri godine. Ili ćemo mi kao Evropljani izvoziti stabilnost, ili ćemo uvoziti nestabilnost", poručio je Han.