"Srbi vežbaju sa Rusima i idu ka EU, a Ukrajina ne može?"

Litvanija smatra da politika proširivanja Evropske unije mora da se preispita i "uravnoteži" tako da zemaljama koje "dele naše vrednosti i politiku", poput Ukrajine, mora da se otvori mogućnost ulaska u članstvo EU, a ne da to imaju i zemlje koje "vojno vežbaju s Rusijom".

Linkevičus je, kako javlja portal Politiko, istovremeno "u osvrtu uperenom na Srbiju rekao: 'Neke zemlje pregovaraju o članstvu, a učestvuju u vojnim vežbama s Rusijom na našim granicama, dok druge s veoma snažnim pobudama, ojačanom javnom podrškom i suočene s vojnim pretnjama i pretnjama suverenitetu, nemaju čak ni izglede za članstvo' ".

Protiv davanja Ukrajini "zelenog svetla" za perspektivu članstva u EU je više članica Unije i izjava šefa ministra Litvanije je i izraz nezadovoljstva baltičkih zemalja, a delom i Poljske i nekih skandinavskih članica Unije zbog odbijanja Srbije da prihvati politiku sankcija EU prema Rusiji.

Diplomatski zvaničnici EU u Briselu su agenciji Beta već ranije predočili da je "Srbija izgubila naklonost naročito baltičkih zemalja zbog izrazito prijateljskih odnosa sa Rusijom", uz opasku i da je, iako ophrvana teškim ekonomskim nedaćama i problemima u pravosuđu, Hrvatska ušla u članstvo Unije zahvaljujući podršci "naročito Nemačke, pa i Austrije, dok Srbija nema prave sponzore".

U izvorima u Briselu nije bilo komentara izjave Linkevičusa, ali je ocenjeno da to nije širi stav unutar Unije, utoliko pre što je predsedavajuća EU - Estonija, jasno za nastavak politike prijema novih članica u Uniju.

Takođe, većina u EU smatra da Srbija treba da ipak postepeno i kad dođe na prag članstva, usaglasi svoju sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

Litvanski ministar je, međutim, zauzeo stav da "EU vodi neuravnoteženu politiku proširivanja... i mi ćemo ubiti celu našu politiku Istočnog susedstva zbog oklevanja oko toga".

On je dodao da "odluke EU moraju da se rukovode zajedničkim ciljevima, a ne unutrašnjim politikama", čime je ciljao na snažan otpor, posebno Holandije, mada odbijen na referendumu u toj zemlji, da Unija odobri Ukrajini perspektivu ulaska u članstvo.

Ishod referenduma je značio da Holandija ne prihvata da EU pruži neku vojnu pomoć Ukrajini u slučaju da ukrajinska kriza preraste u još širi oružani sukob s Rusijom.

Sporazum o pridruživanju EU i Ukrajine je morao biti ratifikovan od svih članica i holandska vlada je ishodom referenduma došla u krizu, pa je, da bi sporazum ipak bio usvojen u Parlamentu, zatražila, i od vođa EU dobila pismenu potvrdu da taj sporazum "ne predstavlja davanje obaveze da će Ukrajina dobiti status kandidata za članstvo".

Spor oko toga je izbio na videlo i prilikom konačnog usvajanja sporazuma o pridruživanju EU-Ukrajina pre nekoliko dana na samitu EU-Ukrajina u Kijevu, kada je došlo do rasprave da li taj sporazum sadrži i predlog da se izričito podrži perspektiva članstva za Ukrajinu.

U preambulu sporazuma je ipak ušao stav da "Evropska unija prima na znanje evropske težnje Ukrajine i pozdravlja njeno evropsko opredeljenje", na šta je posebno ukazao predsednik Evropskog saveta Donald Tusk.

U sporazumu stoji i to da Ukrajina mora biti "predana izgradnji temeljite i postojane demokratije i tržišne privrede... i vladavini zakona".