Trag do sudbine

U vukovarskom Tužilaštvu postoji spis sačinjen na osnovu dokumentacije koji je dostavila vukovarska kancelarija Hrvatskog helsinškog odbora

Državni tužilac Vukovarsko-sremske županije Božidar Piljić uskoro bi trebalo da pokrene zvaničnu istragu o nestanku 20 viđenijih Srba iz Vukovara, koji su tokom leta 1991. godine uoči početka opsade tog grada od strane JNA, odvedeni u nepoznatom pravcu i od tada im se gubi svaki trag. Osječki “Glas Slavonije” piše da u vukovarskom Tužilaštvu već postoji spis pod brojem KR-DO 624/02, koji je sačinjen na osnovu dokumentacije koju je policiji i tužilaštvu nedavno dostavila vukovarska kancelarija Hrvatskog helsinškog odbora.

- Dokumentaciju smo prikupili razgovarajući s porodicama nestalih koji su početkom 2000. godine počeli dolaziti u našu kancelariju, tražeći da nešto preduzmemo kako bi se rasvetlila sudbina njihovih srodnika. Zasniva se na izjavama očevidaca i u njoj nema nikakvih tajni i filtriranih podataka. Na papir je stavljeno da je taj i taj, u društu s tim i tim, odveo tog i tog, tada i tada - izjavio je osječkom listu Saša Lalić, šef vukovarske kancelarije HHO, koji nije želeo mnogo da govori o sadržaju izjava, budući da je to sad stvar Tužilaštva.

Osječki dnevnik navodi da su uoči opsade, u leto 1991. godine građane Vukovara srpske nacionalnosti presretale uniformisane ili grupe u civilu, ponekad maskirane, na ulici, pri povratku s posla ili odlasku na posao, ispred njihovih kuća ili stanova, u po bela dana ili, pak, noću, izvlačeći ih iz postelje naočigled porodica, i da su potom odvođeni u nepoznatom pravcu. O dimenzijima tih hapšenja govori i podatak da je tadašnji poverenik hrvatske Vlade za Vukovar Marin Vidić Bili poslao vlastima u Zagreb pismo u kojem gotovo preklinje da se uvede red u delovanje Tomislava Merčepa i njegovih ljudi u Vukovaru. Merčep je tada, inače, bio ratni sekretar vukovarske narodne odbrane a mnogi ga dovode u vezu upravo s nestankom viđenijih Srba tog leta.

Za nestalim vukovarskim Srbima već 11 godina traga Udruženje porodica nestalih na području Hrvatske tokom 1991. i 1992. godine. Predsednik tog udruženja Radivoj Simović kaže za “Dnevnik” da je nedavno dobio informaciju o ekshumaciji tela u okolini Vukovara, za koja se pretpostavlja da pripadaju tzv. vukovarskoj grupi nestalih.

- Tu informaciju dobio sam od šefa hrvatskog Ureda za nestale i zatočene Ivana Grujića, koji, međutim, nije želeo da mi kaže tačno mesto te ekshumacije. Znam da su preko Komisije SRJ za humanitarna pitanja i nestala lica zatraženi uzorci krvi od porodica nestalih, kako bi se mogla obaviti DNK analiza, i koliko znam većina porodica već je dala krv, navodi Simović. On se nada da rasvetljavanje sudbine vukovarske grupe neće proći kao “slučaj Lora”, koji, po njegovim rečima pokazuje koliko je u stvari hrvatska strana (ne)spremna da se suoči s takvim pitanjima iz svoje prošlosti.

Šef vukovarskog HHO-a Saša Lalić kaže da porodice nestalih vukovarskih Srba nemaju više iluzija da su njihovi očevi, sinovi i braća živi, ali da žele da rasvetle tu potpuno “sivu zonu” neznanja o tome šta se dogodilo s njihovim najbližima.

- Oni žele da dobiju makar deo posmrtnih ostataka koji će oplakati i da prestanu da razmišljaju o tome na koji su ih način ubili ili koliko su ih mučili pre smrti, navodi Lalić.

- Mi tragamo za našim nestalima, kao što Hrvati tragaju za svojima. Ne možemo reći da se nešto nije dogodilo kada jeste, i očito je da na hiljade ljudi, Srba i Hrvata, jednostavno nema već godinama. Krajnje je vreme da se učine pritisci i rasvetle sudbine svih nestalih, stav je Ružice Spasić, predsednice vukovarskog Udruženja porodica nestalih i nasilno odvedenih, koje je objavilo i knjigu “Vaš lik - naš put”, u kojoj su navedene desetine imena s fotografijama nestalih Srba u periodu 1991-95.

Barem neki pomak

Mirjana Miodrag Božin, ćerka Slavka Miodraga, kome se svaki trag gubi nakon 30. jula 1991. godine, kada je usred noći odveden iz svoje kuće u Vukovaru, navodno na informativni razgovor , vidi u najavljenoj istrazi “barem neki pomak” u 11 godina dugom rasvetljavanju sudbine, kako njenog oca tako i preostalih nestalih Vukovaraca srpske nacionalnosti.

- Porodice nestalih tačno znaju imena ljudi koji su tokom jula i avgusta 1991. godine, kada je Vukovarom sejan strah i teror, i kad su s posla, iz kuća, sa ulica, ljude odvodili u nepoznatom pravcu, ili su ih pak ubijali na licu mesta. Ali, oni su i dalje na slobodi, kao da se ništa nije dogodilo, izjavila je za “Dnevnik” ćerka Slavka Miodraga. Ona kaže da je nakon 11 godina tapkanja u mestu, tek nedavno dala uzorak krvi kako bi se, u slučaju pronalaženja posmrtnih ostataka njenog oca, mogla izvršiti DNK analiza.

- Volela bih da se to jednom završi, ali kad vidim kako se odvija suđenje za zločine u “Lori”, ne mogu da budem optimista, ističe naša sagovornica.