Mihail Gorbačov: Dvadeset godina “perestrojke”

Juronjuz: Gospodine Gorbačov, hteli ste da modernizujete Sovjetski Savez Vašim poznatim procesima “glasnosti” i “perestrojke”. Kakva je razlika između njih, i koji je bio njihov konačni cilj?

Gorbačov: ”Glasnost” je isto što i sloboda, sloboda govora, sloboda štampe, i mislim da je bila odgovor na očekivanje stanovnika, građana da dobiju informacije u najširem smislu. To je izuzetno važno. Čovek koji nema informacije, ođednom nema mesto u politici, u životu.

“Perestrojka” su oni planovi, program kojim smo hteli da sprovedemo promene koje su se u Sovjetskom Savezu već nazirale. Bez “glasnosti”, bez ljudi, to nije bilo moguće. Smatram da se, da nije bilo glasnosti, ništa od perestrojke ne bi dogodilo. “Perestrojka” - to je učešće ljudi, njihovo informisanje, to je diskusija, dijalog u društvu. Vlast se sprovodi kroz javnost, kroz slobodu javne reči. Dakle, ako su povezane, one su dve strane jedne medalje.

Juronjuz: Kakav je uticaj na reforme u SSSR imalo rušenje Berlinskog zida? Da li je postojalo “pre” i “posle”?

Gorbačov: Smatram da smo i mi pomogli u rušenju Zida. Ispostavilo se da je Sovjetski Savez krenuo putem dubokih reformi i u politici, i ekonomiji, i u drugim sferama. Samim tim je potvrdio svoju želju da tim putem krenu i druge države Varšavskog ugovora. Bilo je sve otvoreno za izbor, odatle i za izbor sistema, strukture, modela. U zemljama Varšavskog ugovora su se dogodile “plišane revolucije”, i ljudi su koristili pravo na izbor, koji su dale vlasti u njihovim zemljama. Nigde se nismo mešali.

Bilo bi čudno da smo Nemačku ostavili da bude neka “prokažena” država. To bi bilo nepravedno ponašanje prema jednom narodu, prema naciji. Ljudi danima nisu odlazili s trgova. Nama je bilo jasno da se nešto mora menjati.

Tri meseca pre pada Zida sam bio u SR Nemačkoj, u državnoj poseti. I pitali su nas da li smo na sastancima s g. (Helmutom) Kolom razgovarali o “nemačkom pitanju”. Naravno da jesmo. I, šta onda? Bilo je vidljivo osećanje napetosti u društvu.

Rekli smo sebi: “Ovo pitanje mora biti rešeno. Njega će rešiti istorija. Mislimo da će se to dogoditi u XXI veku”. Prošlo je tri meseca, i sve se dogodilo. Bili smo loši proroci, i istorija nam je održala predavanje.

Juronjuz: Gde ste proveli noć 9. novembra 1989. godine? Šta ste tada radili? Čega se sećate?

Gorbačov: Bio sam u Moskvi, i kako je bio i red, mirno spavao. Ujutro me telefonom pozvao ambasador i obavestio me. Rekoh mu da se to i moglo očekivati. Bilo je jasno da će Nemci to izvesti, kako su i najavili, da će “otvoriti prolaz”.

Pošto ti prolazi nisu bili radili, oni su prosto srušili zid. Tri miliona u prva tri dana. Tri miliona Nemaca krenulo, s jedne i s druge strane, u susret. Možete pojmiti kako je bilo naciji podeljenoj 40 godina, da ljudi nisu mogli da komuniciraju, ni rođaci s rođacima. To je bila teška drama. Trebalo bi da pohvalimo političare tog vremena.

Ne kažem da nije bilo oklevanja, ili sporova. Bilo je, i to oštrih. G. (Fransoa) Miteran je govorio da Nemce voli toliko da bi voleo da imaju dve Nemačke. Margaret Tačer nije htela da se to dogodi. Tada mi je delovalo, i to ne samo meni, da nisu hteli da izađu u susret Nemcima, nego da sve treba da završi Gorbačov. Ne. Smatram da je to bilo nepravedno. Postupili smo onako kako nam je nalagala situacija i naša odgovornost za evropske i svetske poslove.

Juronjuz: Bili ste na dužnosti predsednika Sovjetskog Saveza nešto više od godinu dana. Pokušaj puča 1991. godine je izazvao Vašu smenu. Nešto kasnije se raspao Sovjetski Savez. Zašto je Vaš projekat propao?

Gorbačov: Prvo, nisam saglasan s Vama da je naš projekat bio neuspešan. On je bio toliko uspešan da su u Sovjetskom Savezu započete demokratske reforme i, posle raspada, u Rusiji se nastavlja razvoj i gradnja tržišne ekonomije, pluralizam svake vrste: politički, ideološki, religiozni, i tako dalje. Šta više, promene su stigle do te tačke da, ako bi neko hteo da “perestrojku” nasilno zaustavi, ne bi bilo povratka. Niko je ne može poništiti. Zato je “perestrojka” pobedila.

Naša mišljenja o tome se razlikuju. Ja sam izgubio kao političar, ali to se događa. Hoću da kažem: bila je to beskrvna promena. Nije baš sve prošlo bez krvi, ali mi nismo dopustili da se dogode krvave stvari. I opet je to pobeda “perestrojke”.

Juronjuz: Jeste li imali neku grešku?

Gorbačov: Da, greške su nam bile znatne. Zakasnili smo s reformisanjem partije, kasnili smo s reformom Saveza, dopustili smo da socijalna situacija bude loša, jer su ljudima rasli prihodi a robe za prodaju nije bilo dovoljno. Ljudi su stajali u redovima. Mislili su, i bili su u pravu, da su to greške “perestrojkista”. No to ne umanjuje činjenicu da je “perestrojka” odigrala odlučujuću ulogu i u Rusiji, i Evropi, i svetu.

Od tada su počele promene u Centralnoj i Istočnoj Evropi, sve to je započelo proces razoružavanja, i mnogo šta drugo. Obnovili smo odnose s Kinom. Trideset godina neprijateljstva zamenjeno je intenzivnim prijateljskim odnosima. Da i ne govorim o Americi: s njima smo postali partneri.

Juronjuz: G. Gorbačov, Vi ste za neke heroj, a odgovorni ste zbog katastrofe u očima drugih. Šta Vi kažete?

Gorbačov: Normalno. Kako ko shvata, tako donosi i zaključke. Mislim da će se savremena istorija razvijati pod uticajem ideja i projekata “perestrojke”. Možda deluje neskromno, ali reč je o tome da “perestrojku” nisam stvorio samo ja.

Na početku smo u Sovjetskom Savezu stvorili progresivne snage, a potom je ona postala delo mnogih naroda. Zemlje Varšavskog ugovora su promenile odnose s vodećim zemljama Zapada. Miran sam.

Juronjuz: Hvala Vam lepo, g. Gorbačov.

Gorbačov: Molim lepo.