Evroobveznice za minus u 2015.

Tako bi dogodine mogao da se "ispeglala” deficit u kasi

Finansiranje javnih troškova u ovoj godini zatvoreno je nedavnim usvajanjem rebalansa budžeta, ali kreiranje javnog računa za 2015. tek nam predstoji.

Kako se u ovom času čini – novim zaduživanjem, jer, kako sada stvari stoje, budžetski deficit ni dogodine se ne može izbeći. Prema najavama iz Ministarstva finansija deo tog minusa za narednu godinu biće pokriven, kao i ranije, emisijom evroobveznica na međunarodnom tržištu.

Ministar finansija Dušan Vujović izjavio je u Londonu za Rojters da je plan da u novembru prodamo evroobveznice vredne do dve milijarde evra po kamatnim stopama ispod četiri odsto. Njegova očekivanja su da će Srbija idućeg meseca finalizovati dugo iščekivani sporazum sa MMF-om. Vujović očekuje da će recesijom pogođena srpska ekonomija već iduće godine imati privredni rast.

Kako Politika piše, plan Ministarstva finansija je da, za početak emitujemo obveznice u vrednosti dve milijarde evra i to u novembru do 1,25, a ostatak od 0,75 milijardi evra posle sklapanja aranžmana s MMF-om. Sve te pare bile bi namenjene za finansiranje deficita u 2015. godini, jer je likvidnost za ovu godinu obezbeđena.

MMF biće u Srbiji od 4. do 20. novembra kada bi trebalo da se razmotre naše javne finansije za 2015, inače prvu od tri godine fiskalne konsolidacije. Ukoliko se MMF saglasi s našim planom usledilo bi njihovo zeleno svetlo za aranžman iz predostrožnosti kojim bi, kako se očekuje, nama bilo stavljeno na raspolaganje do dve milijarde evra za slučaj nepredviđenih okolnosti.

Milojko Arsić, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta kaže da će nam pomenute dve milijarde evra evroobveznica, koje država planira da proda, uz postojećih oko dve milijarde evra u depozitima, biti dovoljno da zatvorimo finansiranje u 2015. Nama, dodaje, treba dogodine oko šest milijardi evra za minus u kasi i za vraćanje dospelih obaveza.

Po njemu, s MMF-om ćemo pregovarati o glavnim pravcima ušteda za tri naredne godine i bilo bi dobro kada bismo aranžmanom iz predostrožnosti dobili dve milijarde evra da imamo na raspolaganju, jer je tri godine dug period.

Vujović je izrazio očekivanja da će sporazum sa Rusijom o gasu pomoći u sniženju energetskih troškova kompanija, kao i da će srpski poljoprivrednici ostvariti korist od nedavne zabrane uvoza proizvoda iz EU u Rusiju. „Procena je da ćemo iduće godine zabeležiti nulti ili jedva pozitivan privredni rast, zatim rast od 1,5 odsto u 2016. i 2,5 odsto u 2017. Verujem da bismo 2015. mogli da ostvarimo znatno bolji rezultat, zahvaljujući oporavku od poplava i drugim faktorima. Rast bi mogao da iznosi od 0,5 do 1,5 odsto”, naveo je on u intervjuu za Rojters.

Agencija podseća da je, uz javni dug od gotovo 75 odsto bruto domaćeg proizvoda i fiskalni deficit iznad osam odsto, jasnije nego ikad da je Srbiji potrebna pomoć MMF-a, koji je pozdravio našu odluku da smanjimo javnu potrošnju u cilju stabilizacije finansija.

Rojters podseća da je Srbija obećala da će u naredne tri godine izvršiti rezove u javnom sektoru i smanjenje subvencija u ukupnoj vrednosti od 1,4 do 1,5 milijardi evra, uz podizanje poreza na transport gasa kroz zemlju, a u cilju spuštanja budžetskog deficita na održivih dva do 2,5 odsto.

Da bi smanjila javni dug, Srbija će emitovati evroobveznice i iskoristiti oštar pad troškova zaduživanja vlada širom Evrope, budući da su centralne banke, uključujući Evropsku centralnu banku, snizile kamatne stope, napominje Rojters.