Veliki pad prodaje nekretnina u Hrvatskoj

Na tržištu nekretnina u 2025. godini ostvareno je 88.395 prodaja. Poređenja radi, u 2024. godini je takođe zabeležen međugodišnji pad od 9,7 odsto, dok je u 2023. godini zabeležen skroman porast broja prodaja od 0,2 odsto.

Stanovi čine gotovo polovinu vrednosti prometa

Ukupna vrednost prodatih nekretnina u 2025. godini smanjena je za skoro 17 odsto u odnosu na 2024. godinu. Najznačajniji udeo vrednosti kupovina na tržištu nekretnina odnosi se na stanove, koji čine 45 odsto vrednosti svih ugovora, a zatim slede građevinsko zemljište i porodične kuće.

Najviše nekretnina kupljeno je i prodato u Zagrebu. Slede Zadar, Rijeka, Osijek i Split. Najveći deo prometa odnosi se na kupovinu ili prodaju stanova i apartmana. Iz podataka za 2025. godinu, Ministarstvo ističe da se 60 odsto svih prodaja, isključujući Grad Zagreb, odvijalo u samo 20 odsto gradova i opština.

Stanovi su se češće kupovali i prodavali u velikim gradovima, a Ministarstvo ističe da u grupu većih gradova spadaju i njihova susedna područja, poput Dugog Sela kod Zagreba, Viškova kod Rijeke ili Solina kod Splita.

To se objašnjava činjenicom da su rastuće cene nekretnina povećale potražnju za stambenim nekretninama u lokalnim jedinicama koje su blizu većih gradova i imaju povoljnije cene. Ovi gradovi takođe beleže pozitivan rast stanovništva.

Najskuplji stanovi u Splitu, Dubrovniku i Opatiji

U 2025. godini, najviša medijalna cena stana po kvadratnom metru zabeležena je u Splitu, sa cenom od 4.068 evra po kvadratnom metru. Slede Dubrovnik sa cenom od 3.921 i Opatija sa 3.830 evra po kvadratnom metru. Lovran, Malinska-Dubašnica, Umag, Punat i Baška nisu mnogo zaostajali, gde su se cene kretale od 3.523 do 3.613 evra.

Za više od 3.000 evra prodavali su se stanovi i apartmani u Primoštenu, Krku, Rovinju, Omišlju, Novigradu-Cittanovi, Bolu, Cresu, Podstrani, Malom Lošinju, Rogoznici, Dobrinju i Župi Dubrovačkoj.

Grad Zagreb, sa medijalnom cenom stana i apartmana od 2.229 evra po kvadratnom metru, nalazi se u grupi od 26 lokalnih jedinica čije se cene kreću od 2.500 do 3.000 evra, pri čemu je Zagreb jedini kontinentalni grad u toj grupi. U kontinentalnim područjima zabeležene su niže medijalne cene, a najniže su u Vrbovskom (715 evra) i Ogulinu (745 evra).

Najam i zakup u 2025. godini

Prošle godine, 24 velika grada su zaključila 38.703 ugovora o zakupu i 18.899 ugovora o zakupu. Zagreb je tu na čelu, sa 30.972 ugovora o zakupu i 8.520 ugovora o zakupu. Kada se pogleda po županijama, najviše ugovora o zakupu zaključeno je u Istarskoj, Splitsko-dalmatinskoj, Primorsko-gorskoj i Zagrebačkoj županiji.

Najviša medijalna cena zakupa bila je u Zagrebu, gde je cena iznosila 12,8 evra po kvadratnom metru. Najniže cene zabeležene su u Gospiću, gde je cena iznosila 5,1 evro po kvadratnom metru.

Ukupno 28 lokalnih jedinica ima vrednost indeksa pristupačnosti veću od 30 odsto, što znači da je za jedan kvadratni metar stana ili stana potrebno više od 30 odsto godišnjeg prihoda. Reč je o gradovima i opštinama na obali, a "rekorderi" su Kukljica, Baška, Vrsar, Rovinj i Bol.

S druge strane, najpristupačniji stanovi u 2025. godini bili su u Iloku, Plitvičkim jezerima, Kninu, Dardi, Pakracu i Vukovaru, uglavnom u gradovima i opštinama u Lici i Slavoniji. Grad Zagreb je bio na 88. mestu liste pristupačnosti, a njegovi stanovnici su za prosečan godišnji neto prihod u 2025. godini mogli da kupe 5,2 kvadratna metra stambenog prostora.

Na obali troškovi stanovanja "pojedu" i do 80 odsto dohotka

Analiza učešća troškova stanovanja u ukupnim prihodima domaćinstva sa dva zaposlena koji zarađuju po jednu prosečnu neto platu pokazuje izuzetno velike teritorijalne razlike. Ovi udeli su najveći u priobalnim i turistički najrazvijenijim područjima. Na primer, u opštini Kukljica domaćinstvo mora da izdvoji više od celokupnog prihoda za pokrivanje troškova stanovanja. Slede Baška, Vrsar, Bol, Novalja i Rovinj.

Ministarstvo ističe da se u velikom broju primorskih opština i gradova udeo troškova stanovanja u ukupnim prihodima domaćinstava kreće između 60 i 80 odsto, što znači da troškovi stanovanja „jedu“ veći deo prihoda čak i u domaćinstvima sa dve prosečne neto plate.

Najniže vrednosti udela troškova stanovanja zabeležene su pretežno u kontinentalnoj Hrvatskoj, sa najnižim vrednostima na Plitvičkim jezerima, Iloku, Kninu i Pakracu.

Kupoprodaja građevinskog zemljišta dominira u priobalnom pojasu, na ostrvima i u priobalnom delu Istre i srednje Dalmacije, a u 2025. godini najskuplje građevinsko zemljište bilo je u Dubrovniku, gde je trebalo izdvojiti 258,1 evro po kvadratnom metru. Poljoprivredno zemljište je takođe bilo najskuplje na Jadranu.