Veliki pad prodaje nekretnina u Hrvatskoj

Na trži&scaron;tu nekretnina u 2025. godini ostvareno je 88.395 prodaja. Poređenja radi, u 2024. godini je takođe zabeležen međugodi&scaron;nji pad od 9,7 odsto, dok je u 2023. godini zabeležen skroman porast broja prodaja od 0,2 odsto.Stanovi čine gotovo polovinu vrednosti prometaUkupna vrednost prodatih nekretnina u 2025. godini smanjena je za skoro 17 odsto u odnosu na 2024. godinu. Najznačajniji udeo vrednosti kupovina na trži&scaron;tu nekretnina odnosi se na stanove, koji čine 45 odsto vrednosti svih ugovora, a zatim slede građevinsko zemlji&scaron;te i porodične kuće.Najvi&scaron;e nekretnina kupljeno je i prodato u Zagrebu. Slede Zadar, Rijeka, Osijek i Split. Najveći deo prometa odnosi se na kupovinu ili prodaju stanova i apartmana. Iz podataka za 2025. godinu, Ministarstvo ističe da se 60 odsto svih prodaja, isključujući Grad Zagreb, odvijalo u samo 20 odsto gradova i op&scaron;tina.Stanovi su se če&scaron;će kupovali i prodavali u velikim gradovima, a Ministarstvo ističe da u grupu većih gradova spadaju i njihova susedna područja, poput Dugog Sela kod Zagreba, Vi&scaron;kova kod Rijeke ili Solina kod Splita.To se obja&scaron;njava činjenicom da su rastuće cene nekretnina povećale potražnju za stambenim nekretninama u lokalnim jedinicama koje su blizu većih gradova i imaju povoljnije cene. Ovi gradovi takođe beleže pozitivan rast stanovni&scaron;tva.Najskuplji stanovi u Splitu, Dubrovniku i OpatijiU 2025. godini, najvi&scaron;a medijalna cena stana po kvadratnom metru zabeležena je u Splitu, sa cenom od 4.068 evra po kvadratnom metru. Slede Dubrovnik sa cenom od 3.921 i Opatija sa 3.830 evra po kvadratnom metru. Lovran, Malinska-Duba&scaron;nica, Umag, Punat i Ba&scaron;ka nisu mnogo zaostajali, gde su se cene kretale od 3.523 do 3.613 evra.Za vi&scaron;e od 3.000 evra prodavali su se stanovi i apartmani u Primo&scaron;tenu, Krku, Rovinju, Omi&scaron;lju, Novigradu-Cittanovi, Bolu, Cresu, Podstrani, Malom Lo&scaron;inju, Rogoznici, Dobrinju i Župi Dubrovačkoj.Grad Zagreb, sa medijalnom cenom stana i apartmana od 2.229 evra po kvadratnom metru, nalazi se u grupi od 26 lokalnih jedinica čije se cene kreću od 2.500 do 3.000 evra, pri čemu je Zagreb jedini kontinentalni grad u toj grupi. U kontinentalnim područjima zabeležene su niže medijalne cene, a najniže su u Vrbovskom (715 evra) i Ogulinu (745 evra).Najam i zakup u 2025. godiniPro&scaron;le godine, 24 velika grada su zaključila 38.703 ugovora o zakupu i 18.899 ugovora o zakupu. Zagreb je tu na čelu, sa 30.972 ugovora o zakupu i 8.520 ugovora o zakupu. Kada se pogleda po županijama, najvi&scaron;e ugovora o zakupu zaključeno je u Istarskoj, Splitsko-dalmatinskoj, Primorsko-gorskoj i Zagrebačkoj županiji.Najvi&scaron;a medijalna cena zakupa bila je u Zagrebu, gde je cena iznosila 12,8 evra po kvadratnom metru. Najniže cene zabeležene su u Gospiću, gde je cena iznosila 5,1 evro po kvadratnom metru.Ukupno 28 lokalnih jedinica ima vrednost indeksa pristupačnosti veću od 30 odsto, &scaron;to znači da je za jedan kvadratni metar stana ili stana potrebno vi&scaron;e od 30 odsto godi&scaron;njeg prihoda. Reč je o gradovima i op&scaron;tinama na obali, a &quot;rekorderi&quot; su Kukljica, Ba&scaron;ka, Vrsar, Rovinj i Bol.S druge strane, najpristupačniji stanovi u 2025. godini bili su u Iloku, Plitvičkim jezerima, Kninu, Dardi, Pakracu i Vukovaru, uglavnom u gradovima i op&scaron;tinama u Lici i Slavoniji. Grad Zagreb je bio na 88. mestu liste pristupačnosti, a njegovi stanovnici su za prosečan godi&scaron;nji neto prihod u 2025. godini mogli da kupe 5,2 kvadratna metra stambenog prostora.Na obali tro&scaron;kovi stanovanja &quot;pojedu&quot; i do 80 odsto dohotkaAnaliza uče&scaron;ća tro&scaron;kova stanovanja u ukupnim prihodima domaćinstva sa dva zaposlena koji zarađuju po jednu prosečnu neto platu pokazuje izuzetno velike teritorijalne razlike. Ovi udeli su najveći u priobalnim i turistički najrazvijenijim područjima. Na primer, u op&scaron;tini Kukljica domaćinstvo mora da izdvoji vi&scaron;e od celokupnog prihoda za pokrivanje tro&scaron;kova stanovanja. Slede Ba&scaron;ka, Vrsar, Bol, Novalja i Rovinj.Ministarstvo ističe da se u velikom broju primorskih op&scaron;tina i gradova udeo tro&scaron;kova stanovanja u ukupnim prihodima domaćinstava kreće između 60 i 80 odsto, &scaron;to znači da tro&scaron;kovi stanovanja &bdquo;jedu&ldquo; veći deo prihoda čak i u domaćinstvima sa dve prosečne neto plate.Najniže vrednosti udela tro&scaron;kova stanovanja zabeležene su pretežno u kontinentalnoj Hrvatskoj, sa najnižim vrednostima na Plitvičkim jezerima, Iloku, Kninu i Pakracu.Kupoprodaja građevinskog zemlji&scaron;ta dominira u priobalnom pojasu, na ostrvima i u priobalnom delu Istre i srednje Dalmacije, a u 2025. godini najskuplje građevinsko zemlji&scaron;te bilo je u Dubrovniku, gde je trebalo izdvojiti 258,1 evro po kvadratnom metru. Poljoprivredno zemlji&scaron;te je takođe bilo najskuplje na Jadranu.

Veliki pad prodaje nekretnina u Hrvatskoj

0 Komentari