Biće para za plate i penzije

Sa smenom vodećih ljudi u Ministarstvu finansija, već danima se spekuliše o tome ko će preuzeti taj resor, a jedna od tema je i stanje državne kase.

Posle izjave ministarke energetike Zorane Mihajlović da novca za isplatu plata i penzija ima do septembra, u Ministarstvu finansija objašnjavaju da u narednom periodu izmirivanje obaveza prema budžetskim korisnicima, neće predstavljati problem.

Najveću glavobolju srpskim finansijskih čelnicima zadavaće otplata kamata na kredite, poručuju iz Ministarstva.

Da li će u državnoj kasi od jeseni biti novca za plate i penzije? Na izjavu da su isplate za zdravstvo, prosvetu, policiju sigurne samo do septembra, državni sekretar u Ministarstvu finansija i privrede Aleksandar Ljubić podseća da u bužetu ima 740 miliona evra i da razloga za brigu nema.

"U julu smo imali rekordan priliv, tako da je od 31. jula u budžetu 740 miliona evra", kaže on.

"Novac koji je ostavljen u budžetu ostavlja dovoljno vremena novom ministru da se pripremi i počne sa realizacijom plana. Naravno 740 miliona ne može večno da traje i zato ministar mora da radi brzo", poručuje Ljubić.

Jedan od glavnih zadataka novog čelnika Ministarstva finansija biće redovna isplata plata i penzija, koje su najveći izdatak iz budžeta, ali će, kaže Ljubić, najveći izazov u narednom periodu biti otplata prispelih kamata na kredite.

Ako i bude morala dodatno da se zaduži da bi obezbedila rezervna sredstva, država će morati da nađe način da se zaduži po najpovoljnijim mogućim uslovima.

I za ekonomistu Miroslava Zdravkovića glavni problem naše ekonomije neće biti isplata plata i penzija, već servisiranje prispelih zaduženja

"Ove godine se izdvaja na plaćanje kamate 90 milijardi, a sledeće godine taj trošak će biti 120, razlika je 30 milijardi dinara,a to je kompletno osnovno obrazovanje, pola vojnog ili policijskog budžeta. Znači za toliko će morati drugi troškovi da se smanjuju, da bi se otplaćivale obaveze po javnom dugu", upozorava on.

Izjave da para za penzije i plate neće biti mogu, kako kaže Zdravković, da deluju recesiono jer kada se lansira takva informacija, milion i 700 hiljada penzionera smanjuje svoju potrošnju, a samim tim pada promet u trgovini, čime se smanjuje i poreska dobit.