Brašno i hleb moraju da poskupe?

A to će najverovatnije prouzrokovati i korekciju cene hleba.

Napominjući da će se posledice suše indirektno odraziti na pšenicu, jer je požnjevena pre početka dugotrajnog sušnog perioda, Matić je rekao da bi u ovoj situaciji hlebno žito moglo da bude korišćeno za stočnu hranu umesto kukuruza.

Mnogi ratari su zadržali pšenicu u silosima, kako bi dočekali eventualno bolju cenu na tržištu, a sad razmišljaju da je upotrebe kao stočnu hranu umesto kukuruza koji je potpuno uništen sušom u mnogim regionima, naročito u Banatu, kazao je on.

Hlebnog žita će stoga biti manje na tržištu i to će, uz ostale inpute, dovesti do toga da je “nemoguće izbeći poskupljenje brašna”, istakao je prvi čovek udruženja koje okuplja najveće industrijske mlinove i pekare kao proizvođače testenina u našoj zemlji.

Matić je podsetio da cena pšenice na tržištu veća za 35 do 37 odsto nego prošle godine i dodao da je već to jak razlog za povećanje cene brašna, čak i kad ništa drugo ne bi poskupelo “a najavljuju se poskupljenja električne energije, vode i drugih troškova u proizvodnji”. c

Prema podacima Žitovojvodine godišnje se u toj ''sivoj zoni" preradi oko 300.000 tona pšenice u oko 200 malih mlinova, koji prema zakonskim propisima ne bi mogli da rade, jer ne zadovoljavaju tehničke i tehnološke uslove.

Matić je naglasio da bi država morala da preduzme odgovarajuće mere kako bi se napravio red u toj oblasti i, govoreći o ceni hleba napomenuo da o njenom formiranju odlučuje pre svega 70 odsto proizvođača, od kojih mnogi rade u "sivoj zoni" i koji "imaju izuzetne rezerve i mogućnosti da prate ove udare na tržištu".

On smatra da je skoro trećina stanovništva u Srbiji u ovoj teškoj ekonomskoj sitaciji "na ivici gladi" zato preporučuje da država uvede socijalne karte i da se organizuje tako da socijalno najugroženije stanovništvo može da kupuje jeftin hleb.