Počinje nedelja štednje u Srbiji

Od toga je oko 6,3 milijardi evra štednje u devizama, zbog čega je Narodna banka rešila da ove godine i merama podrži "dinarizaciju" domaće štednje.

NBS je donela odluku da banke oslobodi izdvajanja obavezne rezerve na oročenu dinarsku štednju, položenu u Nedelji štednje, uz uslov da ta dinarska štednja bude bez valutne klauzule.

Srbija je jedna od istočnoevropskih zemalja sa najvećim procentom evroizacije - više od 70 odsto aktive i pasive bankarskog sektora vezano je za stranu valutu ili je indeksirano u njoj.

Razlog je, pre svega, psihološke prirode, jer je nestabilan period od prethodnih dvadesetak godina doveo do toga da su građani više koristili stranu nego domaću valutu, kako za štednju, tako i za kreditiranje. Direktor sajta www.kamatica.com Dušan Uzelac ukazuje da je osnovno pravilo kod štednje u dinarima kamata koja mora biti veća od inflacije.

"Glavna ekonomska računica kamatne stope isplativosti štednje je da kamata koju dobijete po osnovu štedenje bude veća od stope inflacije. Dakle ukoliko će kod nas inflacija biti na nekom nivou devet do 10 odsto, suština je da da bi održali vrednost vaše ušteđevine i na neki način zaradili sa štednjom da ta kamata mora da bude veća od 10 odsto", navodi Uzelac.

Mirko Španović, član Izvršnog odbora, Hypo Alpe-Adria-Banke kaže da će uspeh dinarizacije domaće štednje zavisiti u velikoj meri i od toga koliko će kurs dinara biti stabilan.

"Mi smo podržali akciju Narodne banke i ponudićemo takozvanu stepenastu dinarsku štednju u kojoj ćete ako oročite dinare u poslednjem kvartalu sačekati godišnju kamatu od 15 procenata. A da li će kurs u međuvremenu biti promenjen više do 15 odsto, to ćemo videti. I tek onda čemo zaključiti da li se takva štednja isplatila", navodi Španović. NBS je tokom oktobra objavila i istraživanje pod nazivom "Analiza isplativosti dinarske i devizne štednje"“, koja ide u prilog štednji u domaćoj valuti. Tim ispitivanjem obuhvaćen je period od 10 prethodnih godina, uz uvažavanje kamatnih stopa, kretanja kursa, poreskih i drugih olakšica i slično.

Došlo se do zaključka da bi štednja u dinarima bila isplativija nego štednja u stranoj valuti, a razlog su znatno više kamatne stope na dinarsku nego na deviznu štednju i povoljniji poreski tretman dinarske štednje, s obzirom na to da se od 2005. godine ne plaća porez na prihode od kapitala na dinarsku štednju.

Trenutni važeći porez na deviznu štednji iznosi 10 odsto, a ranije je bio i 20 procenata.

U unalizi NBS je navedeno da, ukoliko je deponent u januaru 2001. godine uložio 1.000 evra u dinarima - na dan 30. aprila 2010. godine dobio bi 2.816 evra, dok bi u istom periodu na 1.000 evra uloženih u evrima dobio svega 1.747 evra.

Svetski dan štednje ustanovljen je 31. oktobra 1925. godina na skupu bankara iz 25 zemalja u Milanu, kada je osnovan Međunarodni institut za štednju. Istovremeno je ustanovljen Svetski dan štednje koji od tada, na razne načine, obeležavaju pre svega banke i finansijske institucije.