Istekao rok za legalizaciju

Zajedno sa zahtevima za legalizaciju koji su podneti 2003. i 2006. godine, kada budu eliminisani duplo dostavljeni obrasci, očekuje se da uprava počne da rešava između 150.000 i 180.000 slučajeva, a broj nelegalno sagrađenih objekata na nivou grada procenjuje se na oko 200.000.

Najviše predmeta odnosi se na individualne stambene objekte, ali je i veliki broj investitora koji su gradili stanove za prodaju čekao poslednji dan.

"Na šalterima Sekretarijata za legalizaciju, gde se predaju zahtevi za objekte koji prelaze 800 kvadrata, već nekoliko dana je velika gužva, a juče su se redovi stvarali u talasima, tako da je bilo i trenutaka za predah, ali i perioda kada je sala bila tesna. Pisarnica je juče radila do 20 sati, a poslednjih nekoliko dana primala je dnevno i do 800 stranaka, pa očekujemo da samo u ovoj kategoriji konačan broj zahteva dostigne 8.000", kaže Dalibor Biševac, zamenik sekretara za legalizaciju u beogradskoj gradskoj upravi.

On kaže i da je činjenica da su građani i investitori imali oko šest meseci da završe ovaj posao, ali da su gužve nastale tek kada su shvatili da neće biti produženja roka.

"Gužve su nastale jer su i građani i investitori shvatili da su posledice nezavršene procedure izuzetno ozbiljne i da ne postoji nova mogućnost da ono što je do sada izgrađeno bez dozvole postane legalan objekat", objašnjava Biševac.

U novosadskoj Gradskoj upravi nisu mogli da procene koliko nelegalnih objekata ima u tom gradu jer takve analize nisu radili, ali u Upravi za urbanizam i stambene poslove kažu da je do 8. marta ove godine podneto oko 11.000 zahteva za legalizaciju bespravno izgrađenih objekata.

I u pančevačkoj opštini kažu da je tokom ove nedelje pristizalo i po 500 zahteva dnevno.

"Gradske službe juče su do ponoći prihvatale zahteve, a kada budu zavedeni i obrasci pristigli poštom, očekujemo da broj novih predmeta za legalizaciju iznosi oko 4.000. Kada se to združi sa 5.400 zahteva primljenih po prethodnom zakonu i eliminišu duplo dostavljene prijave, verovatno će konačan broj premašiti 9.000", rekla je Enisa Agović Hoti, sekretar u Sekretarijatu za urbanizam Pančeva.

Slična je situacija i u Kraljevu, gde čitave nedelje umesto dva, radi pet šaltera sa radnim vremenom koje je produženo do 19 sati, a do kraja jučerašnjeg dana očekivali su da konačan skor iznese oko 3.500 novih zahteva.

"U prethodnom roku, 2003. i 2006. godine bilo je podneto ukupno oko 11.000 zahteva za legalizaciju, a od toga je 3.000 predmeta ušlo u proceduru i polovina je već pozitivno rešena, dok se dokumenatcija za ostale još uvek prikuplja", rekao je Zvonko Kovačević, načelnik Odeljenja za urbanizam u kraljevačkoj opštini. Šef odseka za građevinske poslove u Nišu, Marija Brajdović, kaže za naš list da je poslednjih dana podnošeno mnogo više zahteva nego što to šalterske službe mogu da prihvate.

"Samo je u poslednja tri do četiri dana pristiglo ukupno 3.000 zahteva. Do juče je podignuto 5.000 „blanko“ obrazaca, a imamo i informaciju iz Pošte da na dostavu čeka oko 1.000 zahteva. Koliki će konačan zbir biti na kraju ovog perioda, značemo tek za oko nedelju dana, kada sve to bude i zavedeno, a trebalo bi imati na umu da vlasnici mnogih nepokretnosti u Nišu imaju boravište u nekoj drugoj opštini i da su sa tih teritorija poštom slali zahteve koji će stići tek u narednih nekoliko dana. Zahtevi nam stižu i sa seoskih područja jer smo obaveštavali građane da toj obavezi podležu svi objekti koji su izgrađeni posle 1961. godine" , kaže Brajdovićeva i dodaje da je iz prethodnog perioda, od 17.000 podnetih zahteva, preostalo još oko 10.000 aktivnih predmeta.

U vranjskoj opštini kažu da su očekivali između 1.500 do 2.000 zahteva, ali da je broj pristiglih već premašio 3.000. Samo poslednja dva dana pristizalo je po 600 zahteva, a radno vreme šaltera bilo je „dok ima stranaka“. Prema rečima načelnika Uprave Nebojše Ljubića, u toj opštini procenjuju da ima između 3.000 i 5.000 objekata sagrađenih bez dozvola, a samo po starom zakonu legalizaciju je već zatražilo oko 2.400 građana.

„Na šalterima su bile velike gužve, građani su ozbiljno shvatili tu obavezu, ali je i gradska vlast tome doprinela jer smo poslednjih meseci o legalizaciji stalno govorili u lokalnim medijima“, kaže Ljubić.