Koje su karakteristike vozila bitne

Veliki procenat vozača se u analizi oslanja samo na snagu motora. Ipak, da li je to dovoljno? Većina samo registruje kolika je maksimalna snaga motora koja je, po pravilu, na raspolaganju na visokim obrtajima, misleći da jači motor uvek bolje ubrzava vozilo. Međutim, ovo nije uvek slučaj. Vrlo često se barata ciframa koje u praksi ne moraju puno toga da znače, i samo zbunjuju kupce u slučaju da se dobro ne proanaliziraju ostale, prateće podatke. Oni koji se malo više razumeju u automobile svakako su barem čuli za pojam obrtnog momenta, koji je veoma važan. Obično se ovaj podatak istakne u nekoj tabeli, a retko kada se u tekstu obrati dužna pažnja na ovu bitnu karakteristiku svakog agregata. Naime, od obrtnog momenta zavisi mnogo toga, pre svega potrošnja, elastičnost i dugotrajnost motora, kao i kultivisanost vožnje,. Detaljnom analizom krive obrtnog momenta moguće je dobiti prilično precizne odgovore na sva primarna pitanja, koja precizna merenja u testovima samo potvrđuju.

Performanse automobila gotovo jednako zavise od maksimalne snage izražene u kW ili KS i maksimalnog obrtnog momenta motora izraženog u Nm. Inače, pomenuti maksimum se postiže samo na određenom broju obrtaja motora, a ne u celom radnom intervalu. Zato ponekad možete imati utisak da motor nema dovoljno snage pri niskom broju obrtaja, jer je obrtni moment nedovoljno veliki. Obrtni moment je najlakše opisati kao silu koja je rezultat pretvaranja pravolinijskog kretanja (klipa) u rotaciono kretanje zamajca. Odnosno, obrtni moment je veći što je veća sila kojom zapaljena smeša goriva i vazduha deluje na čelo klipa i što je veći lakat kolenastog vratila (radilice) – po principu poluge. Zato su najčešće motori sa dobrim obrtnim momentom tzv. dugohodni (duži hod klipa u odnosu na prečnik klipa). Pošto ova definicija nije baš svima jasna, pokušajte da zamislite da nastojite da odvijete šraf običnim šrafcigerom: tada šaka obrće ručicu i obrtni moment je ponekad nedovoljno veliki da se šraf okrene. Međutim, ako se latite gedore, ići će mnogo lakše, jer je obrtni moment sada sila vaše ruke puta dužina ključa (poluge).

Potrošnja itekako zavisi od obrtnog momenta, jer zbog malog momenta pri niskom broju obrtaja morate stalno da naterujete motor u visoke obrtaje, što samim tim znači i veću potrošnju. Takođe, visoki obrtaji skraćuju životni vek motoru. Zato dolazimo do zaključka da je itekako važno kako izgleda kriva obrtnog momenta, odnosno kako motor radi na nižim i srednjim obrtajima i koliko njutn-metara (Nm) obrtnog momenta isporučuje.

Itekako je važno i na kom broju obrtaja se postiže maksimalna snaga, jer nije svejedno da li je to na 5.000 ili 6.500 o/min, a važno je i kolika je radna kompresija. Manje obrtaja i manja kompresija, vrlo često znače duži vek, naravno pod uslovom da se radi o motorima sličnih konstruktivnih rešenja.

Otpor vazduha – aerodinamičnost karoserije

Početkom 80-tih veliki napredak je učinjen na polju aerodinamike. Novi modeli su imali osetno manji koeficijent otpora vazduha – Cw, a samim osetno manju potrošnju na brzinama većim od 80 km/h, kao i veću maksimalnu brzinu. Danas se odustalo od snižavanja otpora po svaku cenu, jer se mora voditi računa o funkcionalnosti i ceni karoserije. Manji koeficijent otpora znači i manje buke. Naravno, nije nimalo jednostavno uskladiti prihvatljiv dizajn sa prijatno malim otporom, te inženjeri po pravilu biraju zlatnu sredinu.

Performanse – maksimalna brzina i ubrzanje

Kad otvorite prospekt nekog modela, prvo što ćete uočiti su istaknuti podaci o maksimalnoj brzini i ubrzanju. Međutim, iako se radi o bitnim karakteristikama, retko kome trebaju sportske performanse, a svi danas novi automobili imaju maksimalnu brzinu veću od zakonski dozvoljene. Pojedine marketinške agencije su utvrdile da je prosečnom kupcu posle dizajna automobila, najvažnija maksimalna brzina. Ako se već rukovodite ovim parametrom, pokušajte da saznate i ono što je podjednako bitno - kako se ponaša auto pri datoj brzini, da li je oslanjanje točkova doraslo toj brzini, kao i kako se u takvim uslovima ponašaju kočnice.

Uz maksimalnu brzinu, poseban mit kod ljubitelja pravi se od ubrzanja. Ona svakako jesu važna, ali najvažnije nije ono od stanja mirovanja do brzine od 100 km/h, koje se uvek ističe. Razmislite logično: ko još na semaforu ubrzava do stotke? Ono što je zaista bitno su međuubrzanja, pre svega u trećem i četvrtom stepenu prenosa. Prosečnom vozaču je bitnije da motor bude dovoljno elastičan, i da od 80 do 120 km/h odlučno ubrzava u četvrtoj brzini. Motori koji nude dobra međuubrzanja, manje se naprežu, pri tome su često i tiši. Dobra međuubrzanja znače bolju pasivnu bezbednost – neće vam treba čitava večnost za preticanje.

Niži nivo buke – manji zamor

Pored udobnih sedišta, mekog ogibljenja i dovoljno mesta u putničkom prostoru, veoma je bitno i koliko buke stiže do putnika. Visok nivo buke izuzetno mnogo zamara, utiče negativno i na koncentraciju, a samim tim i na brzinu reakcija vozača. Kvalitetniji časopisi ove podatke redovno ističu, te obratite pažnju na ovaj veoma bitan detalj.

Kvalitetno kočenje – dužina zaustavnog puta

Iako neki modeli imaju svu moguću elektroniku angažovanu u cilju stabilnijeg ponašanja vozila na putu, počevši od ABS-a pa sve do ESP-a, nemaju svi impresivne kočnice. Jer, dužina zaustavnog puta zavisi od mnogo činilaca – pneumatika, amortizera, veličine diskova, mase vozila itd. Ipak, mnogo je jednostavnije da pogledate merenja, odnosno koliko svakom modelu treba da se pri brzini od 100 km/h zaustavi. Obratite pažnju na efikasnost kočenja posle desetak zaustavljanja, odnosno da li zagrejane kočnice posustaju ili ne? Ovo su samo neke bitne karakteristike, ali ni izbliza sve. Za početak, obratite pažnju bar na ove navedene, a mi ćemo i u budućnosti nastojati da vam približimo saznanja i o drugim, zaista važnim, a često previđenim karakteristikama automobila.

Piše - Aleksandar Todorović