Vozite dizelaš? Evo šta treba da znate o DPF filteru

Ako ste vlasnik dizelaša, važno je da imate osnovne informacije o DPF filteru štetnih čestica (Diesel Particulate Filter). Naročito ako se ima u vidu najava da će u Srbiji od 5. jula automobili na tehničkom pregledu morati da ispune određene kriterijume kada je reč o emisiji izduvnih gasova.

DPF je namenjen dizel motorima, a postao je standardna komponenta od 2009. godine, kako bi vozila ispunila Euro 5 standard, iako se na određenim automobilima koristio i godinama ranije.

Neodržavanje DPF-a može da dovede do značajnih (i skupih) posledica po vozilo.

Šta je DPF, koji su simptomi "začepljenog" DPF-a, kako se pravilno održava i koliko košta njegova zamena?

DPF je vrsta uređaja čiji je zadatak naknadna obrada izduvnih gasova, tačnije "zarobljavanje" čestica poput čađi i pepela, piše Jutarnji.

Izrađen je od keramičkog materijala oblikovanog u strukturu saća. Kako bi se smanjile emisije vozila sa dizel motorima, DPF "hvata" i zadržava čađ koja potom u određenim vremenskim intervalima sagoreva kako bi se filter regenerisao.

Procesom regeneracije sagoreva višak čađi nataložene u filteru, što sprečava ispuštanje štetnih čestica u obliku crnog dima u atmosferu.

Čest uzrok začepljenja DPF-a su kratka putovanja pri malim brzinama, jer vozila koja imaju takav režim rada ne ispunjavaju zahteve da se filter sam očisti.

Drugi uzrok su loša servisiranja. Životni vek DPF-a varira u zavisnosti od njegove primen.

Uz to, začepljenje može biti uzrokovano korišćenjem pogrešne vrste ulja, naknadnim izmenama performansi vozila, korišćenjem goriva niskog kvaliteta, ali i čestom vožnjom automobila na "rezervi" goriva.

Kako da znate da li je vaš DPF blokiran?

U tom slučaju, na instrument tabli vašeg automobila će zasvetleti narandžasta lampica.

Kada se upali, vaš filter je najverovatnije začepljen i potrebno je njegovo čišćenje. S obzirom na to da DPF filtrira dve vrste čestica (čađ i pepeo), postoje dve vrste čišćenja.

Regeneracija automatski čisti čađ, dok se pepeo čisti uklanjanjem filtera i čišćenjem pomoću komprimovanog vazduha.

Drugi znakovi začepljenja su gubitak performansi vozila (pad snage i slabije ubrzanje) i prelaz motora u tzv. "sejf mod".

Ključ održavanja DPF-a je osigurati da se može sam regenerisati u slučajevima kada je pun čađi.

Postoje dve vrste regeneracije: aktivna i pasivna. Do pasivne regeneracije dolazi kada se vozilo normalno vozi pod opterećenjem, a vozač nije ni svestan šta se događa.

Ponekad pasivna regeneracije ne može da održava DPF čistim, zato će filter morati da prođe kroz postupak aktivne regeneracije.

Aktivna regeneracija odvija se kada motor vozila ne stvara potrebnu toplotu za sagorevanje čađi. Na nekim vozilima prilikom aktivne regeneracije pale se lampice na instrument tabli.

Koliko košta zamena?

Zamena DPF-a može biti skupa, a najviše zavisi od godišta automobila.

Novi DPF za putnička vozila košta nekoliko stotina evra, dok je zamenski filter nižeg kvaliteta nešto jeftiniji, a na to treba dodati i troškove ugradnje.

Kao odgovor na visoke cene novih filtera, pojavio se niz servisnih usluga regeneracije filtera. Jedna od opcija je spajanje automobila na dijagnostički računar i postavljanje motora u određen način rada.

Takva usluga u proseku košta 50-ak evra, a njena efikasnost je srednja.

Druga opcija je hemijsko čišćenje kojim se pomoću senzora pritiska razgrađuje čađ. Ovo je efikasnija opcija od prve, ali košta 2-3 puta više.

Foto: BACHTUB DMITRII/shutterstock

Postoji i treća opcija koja uključuje potpuno uklanjanje DPF-a iz automobila i primenu elektroničkog emulatora koja zavarava računar vozila.

Međutim, ova opcija je protvzakonita. Automobil kod koga je filter skinut, ne ispunjava uslove tehničke homologacije pa bi, u skladu sa zakonom, morao da bude isključen iz saobraćaja.

Na žalost, sve više vozača se odlučuje za ovu opciju, koja bi mogla skupo da ih košta ukoliko se, kako je najavljeno, od 5. jula u Srbiji počnu primenjivati nova pravila kontrole na tehničkom pregledu.

Na kraju treba imati na umu da, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, zagađenje česticama utiče na zdravlje ljudi više nego bilo koji drugi zagađivač, a prema Evropskoj agenciji za životnu okolinu, tri od četiri stanovnika evropskih gradova izložena su opasnim nivoima čestica u vazduhu.