Reakcije Hrvata Bunjevci ocenjuju kao "vrhunski oblik licemerja"

Uz reči zahvalnosti gradonačelniku, predsedniku Skupštine grada kao i celom gradskom parlamentu koji su podržali predlog da se bunjevački uvede u službenu upotrebu, u SBB podsećaju da je zakonski okvir za ovu odluku donet još pre dve godine, piše subotica.com.

" Zakon o službenoj upotrebi jezika kaže da se jezik nacionalne manjine mora uvesti u službenu upotrebu u naseljima gde te manjine ima više od 15 odsto. U Subotici je to slučaj u Gornjem i Donjem Tavankutu, Ljutovu, Mišićevu, Đurđinu i Maloj Bosni. U istom zakonu stoji i da se on može uvesti na teritoriji celog grada", objašnjava Mirko Bajić, predsednik Saveza bačkih Bunjevaca.

"Veoma smo se obradovali stavom Skupštine grada koja je cela stala iza ove inicijative i time Bunjevcima konačno dala pravo koje imaju druge nacionalne zajednice".

Po njegovim rečima, reakcija hrvatske nacionalne manjine u Srbiji, na predlog da se uvede bunjevački jezik, je vrhunski oblik licemerja i nepoštovanje ljudskih i manjinskih prava.

"Zapanjeni smo podrškom zvaničnih institucija Hrvatske takvim stavovima u kojim se otvoreno Bunjevci u Srbiji smatraju Hrvatima. Upravo zbog toga ćemo tražiti da se akt iz 1945. proglasi aktom asimilacije, a ovo je upravo dokaz da on to i jeste", dodaje Bajić. "Kažu da bunjevačko pitanje može da bude problem u odnosima Srbije i Hrvatske. Ne znam kakve veze mi imamo sa Hrvatkom i ne želimo da budemo povod za potkusurivanje. Podsećamo, presedan je učinjen pre 18 godina kada je u službenu upotrebu uveden hrvatski jezik. Mi nikome ne želimo da osporavamo prava, nismo se mešali tada, pa nećemo ni sada".

Bunjevci podsećaju da su sami uradili standardizaciju svog jezika, da predano rade na očuvanju svoje kulturne baštine i da ruku prijateljstva pružaju svim nacionalnim zajednicama.