Uskoro međunarodni konkurs za uređenje Kneževog arsenala

S obzirom na to da je reč o objektima koji su u veoma lošem stanju, a svi su pod zaštitom države, njihovo uređenje biće finansijski i arhitektonski zahtevno.

Pomaka ima u rešavanju ovog problema, a u narednom periodu očekuje se završnica pregovora sa potencijalnim partnerima u inostranstvu koji su zainteresovani za saradnju i osmišljavanje nove namene najstarijih fabričkih hala na Balkanu.

Prostorna kulturno-istorijska celina, jedinstvene graditeljske baštine, mesto je početka industrijalizacije Srbije. Ako se posmatraju istorijske činjenice, ne postoji važniji industrijski kompleks u našoj zemlji, ali i na Balkanu od Vojno-tehničkog zavoda. Gradile su ga obe dinastije. Prvi direktor Šarl Lubri 1853. dolazi u Kragujevac po odobrenju cara Napoleona trećeg, piše RTK.

Narodna skupština je Vojno-tehnički zavod, zbog značaja industrijskog nasleđa na prostoru Balkana, proglasila za kulturno dobro od izuzetnog značaja, a odlukom Vlade stavljen je pod zaštitu države.

Nažalost, Stara livnica, mašinska radionica, čaurnica, dimnjak, vatrogasna kula, železnički most, danas su u očajnom stanju. Opterećeni imovinsko pravnim problemima, objekti tonu. Grad je počeo sa rešavanjem ovog problema.

Radni timovi zaduženi za regeneraciju Kneževog arsenala šest meseci intezivno rade na nekoliko zadataka. Očekuje se raspisivanje međunarodnog konkursa na kome bi urbanisti i arhitekte sa refenrencama dali svoje prostorno viđenje celine.

Uz to, obnovu Arsenala koji je zamišljen kao hab budućih industrija, trebalo bi da prati i donošenje Plana detaljne regulacije kako bi se uredili ostali prilazni i prateći infrastrukturni sadržaji. Slični primeri uređenja starih industrijskih kompleksa postoje u najbližem okruženju.

Predlog o urbanoj obnovi i regeneraciji prostorno kulturno-istorijske celine kompleksa Vojno-tehničkog zavoda usvojen je većinom glasova odbornika na poslednjoj sednici Skupštine grada.

Inače, radne timove za rehabilitaciju Kneževog arsenala čine stručni i operativno tehnički stručnjaci: urbanisti, arhitekte, profesori Univerziteta, predstavnici Šumadijskog okruga, Grada Kragujevca, pojedinci, poznavaoci privrednih kretanja i kreativne industrije.

Sa idejama su se već oglasili i građani i studenti.