Teatar Slavija proslavio rođendan

Osnivač i direktor Batrić Žarković kazao je da ovo pozorište nema nikakvu pomoć iz državnog budžeta i živi isključivo od onoga što zaradi na blagajni, a živi pristojno zahvaljujući stalno punim salama.

"Naše predstave igraju se svake večeri tokom sezone koja traje čitavih deset meseci, uz česta gostovanja po zemlji, pa i u inostranstvu", rekao je on.

"Slavija" je do sada imala sedamdeset pet premijera, od kojih se čak trideset dve predstave još uvek igraju, što nije čest slučaj u državno dotiranim pozorištima u kojima neke postavke žive samo dve do tri sezone. Trenutno je na repertoaru ovog pozorišta čak šesnaest predstava koje su imale više od stotinu izvođenja.

Od samog početka igra se "Amerikanac u Beogradu", prema Nušićevoj komediji "Svinja", u režiji Velimira Mitrovića, a uloge tumače glumci Narodnog pozorišta Nela Mihajlović, Boško Puletić, Gojko Baletić i Sonja Knežević.



Među dugovečnim predstavama je i drama Ljiljane Lašić "Jasmin na stranputici", u kojoj je pre jedanaest godina jednu od svojih prvih uloga ostvario danas popularni glumac Ivan Bosiljčić.

Najnovija predstava, iz oktobra ove godine, projekat je barda srpskog glumišta Petra Božovića "Reče mi jedan čo'ek: Ćeraćemo se još, kad budem mlađi".

Žarković je dodao da, pored komedija i vodvilja, "Slavija" neguje i angažovane predstave, komade sa stavom, kakve je najčešće pisao i režirao sada pokojni Radoslav Dorić. Teme su od Slobodana Miloševića, preko Haga, do Tita, četnika i partizana, ali i sudbine glumice Žanke Stokić.

"Sa našim predstavama bili smo na više od pedeset domaćih i stranih festivala, a i svet dolazi kod nas, zahvaljujući Međunarodnom pozorišnom festivalu 'Slavija' koji je u martu ove godine imao svoje deseto izdanje", rekao je Žarković.

To je takođe jedinstven slučaj u Srbiji da privatna kuća organizuje međunarodni festival i to uz učešće kako pozorišnih trupa, tako i nacionalih teatara. Do sada je na festivalu izvedeno oko sto dvadeset predstava iz tridesetak zemalja.

Jedini problem je tehnički nedovoljno opremljena i relativno neudobna sala u tržnom centru u Svetosavskoj ulici, ali kako smatra Žarković, suština teatra nije u mekim foteljama i sjajnoj rasveti, već u glumcima koji su u ovoj kući uvek na prvom mestu.