Kako se Njujork tajms oprostio od legendarnog srpskog režisera?

"Žene su mnogo bogatije u pogledu svojih problema, neistraženih oblasti i osećanja", objasnio je Makavejev u intervjuu za Njujork tajms 1981. "Muškarci su tako grdni u svojim propisanim ulogama, zaglavljeni u svakavim klišeima", rekao je tada on.

Izvor: Nedeljnik
Podeli
Printscreen YouTube/RTS Kulturno-umetnički program - Zvanični kanal
Printscreen YouTube/RTS Kulturno-umetnički program - Zvanični kanal

Pročitajte još:

"Gospodin Makavejev bio je, kako je The Nation jednom rekao, 'najsjajnija zvezda na nebu avangarde' ranih sedamdesetih, zahvaljujući filmovima 'Čovek nije tica', 'Nevinost bez zaštite' i naročito 'WR: Misterije organizma', drskim delom koje je postalo miljenik Kanskog festivala 1971. godine", piše Njujork tajms u oproštajnom tekstu posvećenom velikom srpskom režiseru Dušanu Makavejevu čiji su filmovi obilovali "politikom, seksom i metaforom".

Film "WR: Misterije organizma", koncipiran u maniru svojstvenom Makavejevu koji podrazumeva spajanje dokumentarnih snimaka i fiktivnih elemenata, evocira ideje psihijatra Vilhelma Rajha i preispituje postavke fašizma, kapitalizma i seksualnog oslobođenja. Vinsent Kenbi je za Njujork tajms ranije pisao o Makavejevljevom smislu za politiku i apsurdu kojim odiše centralna scena filma u kojoj beogradska lepotica raskravljuje ukočenog staljinistu pruživši mu savršen orgazam.

"Čovek je toliko užasnut svojim seksualnim oslobođenjem da obezglavljuje damu", pisao je Kenbi. "Ali nju ni to ne može zaustaviti. Kada poslednji put vidimo njenu glavu položenu na poslužavniku u mrtvačnici, ona i dalje brblja o neophodnosti društvene, političke i seksualne revolucije."

Film je bio zabranjen u rodnoj zemlji velikog režisera, a prvi put je prikazan tek nakon 15 godina. On je ubrzo napustio zemlju i godine proveo u inostranstvu, odnosno u Kanadi i na zapadu Evrope gde je snimio svoj sledeći film - "Sweet movie" koji se nije proslavio u Kanu te 1974. godine kada je premijerno prikazan. Kenbi je, pišući o festivalu te godine, "Sweet movie" nazvao "filmom koji ljudi žele da gledaju samo da bi videli koliko je loš". U još jednoj kombinaciji seksa, politike i oslobođenja, Makavejev je film ispunio skatološkim i drugim sličnim elementima koji su šokirali dovoljno da je pred prikazivanje filma u Njujorku naredne godine morao da iseče nekoliko minuta naročito uvredljivog materijala.

Makavejev je nekoliko narednih godina radio mimo oka javnosti, a zatim se 1981. godine vratio filmom "Montenegro" u kojem Suzan Anspač tumači ulogu dokone domaćice koja postaje razuzdana nakon što se u Stokholmu sprijatelji sa jugoslovenskim imigrantima. Film je kritika ocenila daleko bolje nego "Sweet movie", iako se naširoko šuškalo o sukobima koji su nastajali tokom snimanja filma, a naročito između režisera i glavne glumice.

"Želeo je da radim sa električnim dildoom, a meni se nije dopala ideja i to sam mu i rekla", kazala je Anspač 1987. u intervjuu u kojem je imitirala Makavejevljev akcenat. "Vikao je: 'dees ees ment to bi a simbol of da kapitalist vorld giving eet tu da trd vorld', a ja sam mu rekla: 'Da, sjajno, Dušane, stavi to u titl'."

Centralne teme u filmovima Dušana Makavejeva često su bile upravo pokušaji ženskih likova da se oslobode rigidnih pravila i očekivanja društva.

"Žene su mnogo bogatije u pogledu svojih problema, neistraženih oblasti i osećanja", objasnio je Makavejev u intervjuu za Njujork tajms 1981. "Muškarci su tako grdni u svojim propisanim ulogama, zaglavljeni u svakavim klišeima."

Zato je, valjda, u intervjuu za londonski Independent, u to vreme, ispričao kako mašta o nastavku filma "WR", u kojem, kako je rekao, "Mileni, glavnoj junakinji koju na kraju prvog filma obezglavljuje njen ljubavnik, hirurzi ušivaju glavu nazad, ona rađa trojke, ta deca, zatim, odlaze u Rusiju Mihaila Gorbačova da posete zemlju svoga oca".

strana 1 od 40 idi na stranu