Tri sata o Zakonu o kulturi

Predsednica Odbora za kulturu i informisanje Vesna Marjanović rekla je da je na skup pozvano više od 300 predstavnika institucija, udruženja i pojedinaca iz oblasti kulture. Diskusija je snimana, a predlozi se još mogu dostavljati elektronskim putem, tako da će sve primedbe biti detaljno proučene.

"Kod izmena zakona cilj je da bude funkcionalan, da stvorimo mehanizme da ono što u njemu piše ne bude samo lista želja, već da može da se sprovede. Ovaj dokument shvatam kao zakon o javnom interesu u kulturi", naglasio je ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac.

Najveći broj učesnika skupa imao je primedbe na član 14 kojim se ukidaju nacionalna priznanja za vrhunski doprinos u kulturi.

"Pažljivo smo razmatrali nacionalne penzije"

Vesna Injac Malbaša iz Nacionalnog saveta za kulturu (NSK), činjenica je da su različiti pritisci kod dodele uticali na smanjivanje ugleda tog priznanja, ali to nije razlog da se ono briše, već treba primeniti striktne uslove za dobijanje.

NSK smatra da nije dobro što je ukinut institut "ustanova kulture od nacionalnog značaja" i da zakon treba da navede koje su centralne ustanove, a ne da, na primer, Narodna biblioteka Srbije (NBS) konkuriše za status zajedno sa svima ostalima.

Primedba NSK je i da je previsok procenat od 25 posto budžeta koji MKS može da dodeli bez konkursa.

Tasovac je odgovorio da je pitanje takozvanih nacionanih penzija pažljivo razmatrano. “Nismo se rukovodili finansijskom uštedom nego time u šta su se pretvorile, izbrisale su se granice kulture i estrade, a i u okruženju ćete teško naći nešto slično”, rekao je on.

“Što se tiče ustanova kulture od nacionalnog značaja, to se reguliše u praksi. Naravno da je NBS nesumnjiva, ali na dosadašnjem spisku bilo je čak 60 ustanova, a za mnoge je pitanje - zašto”, rekao je on.

U vezi sa diskrecionim pravom od 25 posto izjavio je da ga do sada ni jednom nije koristio.

Foto: Beta / Miloš Miškov

Istoričar umetnosti Branislav Dimitrijević zatražio je da zakon navede kriterijume po kojima osnivač bira članove upravnih odbora nacionalnih ustanova kuture, da to budu ljudi sa akademskom kvalifikacijom i to iz oblasti kojom se bavi konkretna ustanova.

Problemi terminologije iz člana 8, koji su izazvali buru u javnoj raspravi zbog izostavljanja pojmova kao što su film ili balet, uglavnom su već rešeni i primedbe su prihvaćene u novoj verziji nacrta.

Direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović rekao je da je sadašnji termin "filmska umetnost i ostalo audio-vizuelno stvaralaštvo" bolji, ali ne dovoljno i zatražio da se vrati pojam kinematografija koji obuhvata i filmsku umetnost i proizvodnju, distribuciju i prikazivanje filma.

S druge strane, Udruženje filmskih umetnika Srbije smatra da treba zadržati termin filmska umetnost, po uzoru na grčki zakon, rekao je Božidar Zečević.

Profesionalno udruženje baletskih umetnika zadovoljno je vraćanjem pojma balet, ali ne i terminom izvođačke umetnosti jer ta reč ne pravi razliku između autora i interpretatora.

Koordinacioni odbor umetničkih udruženja zalaže se za preciziranje statusa samostalnih umetnika, kao i toga koja su udruženja reprezentativna. Sličan je stav ULUPUDS-a, koji predlaže i uvođenje pojma umetnička fotografija. Društvo konzervatora traži da se precizira mreža ustanova za zaštitu kulturnog nasleđa - o kojima brine Republika, a o kojima lokalna samouprava.

Foto: Beta / Nenad Stojanoviæ

Udruženje kompozitora ima primedbe u vezi sa konkursom za status festivala i manifestacija od opšteg interesa u kulturi, ali je ministar ukazao da se moraju paziti prioriteti, jer postoji oko 1.000 festivala koje finansira MKS, što je “previše i nerealno”, zaključio je ministar.

Narodni poslanik Srđan Dragojević predložio je da se u član 6, koji određuje opšti interes u kulturi, unese "izgradnja i unapređenje ustanova za predstavljanje kulturnog stvaralaštva".

“Finansiramo proizvodnju filmova i drugih programa iz budžeta, a bez domova kulture i bioskopa pola Srbije nema mogućnost da ih vidi”, obrazložio je on. Takođe je predložio konkurs za subvencionisanje uspešnih projekata.

Tasovac je primetio da je ideja o domovima kulture dobra, ali da je za to nadležna lokalna samouprava.

Ministarstvo odbrane, koje ima petnaestak muzeja, arhiva i biblioteka, traži da se i te ustanove, dakle one koje formiraju državni organi, uvrste u korisnike nacionalnih sredstava.

Niz predloga odnosio se na podršku domaćem stvaralaštvu, zaštiti srpskog jezika i ćirilice, zatim da zakon prizna fondacije kao subjekte u kulturi, da se uz kulturno nasleđe uvede pojam prirodnog nasleđa, da se pored samostalnih umetnika dodaju samostalni stručnjaci u kulturi, da se moderniziju sistematizacije radnih mesta u ustanovama kulture...