1000 fjordova, lepota od vode i leda

Norveška, zemlja na krovu Evrope, sa nešto manje od pet miliona stanovnika, najbogatija je na starom kontinentu i jedna od najbogatijih na svetu zahvaljujući ogromnim prirodnim resursima. Upravo prirodne lepote ove skandinavske zemlje učinile su da bude jedna od najpoželjnijih turističkih destinacija u Evropi.

Prekrivena tundrama, tajgama i velikim šumskim kompleksima, sa velikim nenaseljenim prostranstvom, Norveška ima nekoliko velikih arhipelaga, među kojima je najveći Svalbord, zatim 900 lednika, od kojih su najveći Alfobren, Nigardsbren i Svartisen, koji su dugački od 65 do 100 kilometara, što upotpunjuje sliku o kontrastima ove zemlje na krajnjem severu Evrope.

Norvešku nazivaju zemljom "hiljadu fjordova". Ima 5.000 ostrva, njena obala na zapadnoj strani, od moreuza Skagerak i Severnog do Barencovog mora, duga 28.000 kilometara, najstrmija je i najrazuđenija na svetu.

Turisti posećuju ovu nordijsku zemlju zbog njenih raskošnih prirodnih lepota, a pravi uzbudljivi doživljaj je videti i osetiti mir i tajanstvenost fjordova, njihovih dubokih, strmih i uskih strana potopljenih u doline nekadašnjih lednika, čuda koja i danas stvaraju voda i led.

Gajrangerfjord, jedno je od najvećih svetskih dobara, inače pod zaštitom UNESK-a, kao i Naerojfjord, uživaju status dragocenosti kao i Kineski zid, Keopsova piramida ili Viktorijini vodopadi. Uz njih i Aurlandsfjord, Stavgerfjord, Oslofjord i Sognefjord (sa 204 metra najduži je u Norveškoj i drugi na svetu posle Skorezbi Sanda, na Grenlandu sa 350 metara, dubok je preko 1.200 metara, a visok 1.500 metara), a sve njih prestižni časopis NationalGeographic Traveler proglasio je “najboljom neiskvarenom destinacijom na svetu”.

Krstarenje brodom najbolji je način da se doživi ta fascinirajuća lepota, pa putovanje kruzerom "Orkestra", koji prima tri i po hiljade putnika, sa preko hiljadu članova posade, započeli smo u nemačkoj luci Kil. Posle neprekidne plovidbe od 42 sata, zapadnom obalom Norveške, stiže se do Sognefjorda i malog mesta Helesilt. Tačnije, do ulaza u ovo selo, jer za velike brodove ovde nema pristaništa, pa se usidre u klancu udaljenom dva-tri kilometra, a potom se čamcima putnici prebacuju na kopno. Kada prvi put kročite na tlo Norveške jasno vam je da ste se sreli sa zemljom i njenim stanovnicima koji imaju savršen odnos prema prirodi.

Helesilt, malo mesto sa 600 stanovnika, kao i sva druga mesta na zapadnoj obali Norveške, potpuno su okrenuta turistima koji im dolaze u posetu. Mali hoteli, turističke agencije, jedan ili dva marketa i više prodavnica raznovrsnih suvenira, smešteni su u centru mesta, a na okolnim brežuljcima mali broj kuća za stanovanje. U prodavnicama suvenira gostima se nudi na stotine predmeta, od igračaka do bundi od kože irvasa i vunenih džempera, sve sa zastavama zemlje kojoj su došli u posetu. Iako je sve skuplje i do četrdeset odsto u odnosu na druge skandinavske i evropske zemlje, prodavci imaju pune ruke posla i – dobar promet.

Iznad fjordova "visi" planina Okernest, sa koje se stropoštavaju brojni vodopadi, a najpoznatiji među njima ima sedam rukavaca i nosi ime "Sedam sestara". Nasuprot njih, na drugoj obali, je vodopad sa nazivom "Udvarač".

O uzdignutim strmim planinama koje okružuju fjordove, naš vodič nam kaže da, kada bi se, kojim slučajem, odronila planina Okernest, za deset minuta bi nestala sela Helesilt i Gajranger, pa se, između ostalog, zbog toga ova naselja i ne šire. Helesilt je poznat i kao "Vrata Bikinga", jer su odavde, prvi put brodovima otplovili čuveni nordijski moreplovci.

U najskrivenijem delu Auralndsfjorda nalazi se selo Flam, sa pedesetak kuća, danas jedna od najpoznatijih turističkih destinacija. Okružen visokim planinama, bučnim vodopadima i dubokim uvalama, Flom je raj za one koji su u potrazi za jedinstvenom lepotom prirode. U sezoni kruzeri ovde dnevno iskrcaju i do osam hiljada ljudi, a gosti stižu i planinskim asfaltnim putem i atraktivnom turističkom železnicom "Flomsbana", koja se penje do 900 metara nadmorske visine, do mesta Mirdal. Putnike pristiglih brodova, kao i na svim drugim krstarenjima, dočekuje pedesetak autobusa sa vodičima spremnih da ih odvedu do znamenitosti ovog kraja. Na izletu, koji košta od 40 do 150 evra, srešćete se sa romantičnim krajolicima išaranim brojnim vodenim tokovima i vodopadima, i visokim planinama okovanim snegom i lednicima.

Najveće interesovanje turisti pokazuju za rutu koja ih vodi u pravcu poznatih planinskih platformi, odakle puca pogled prema vijugavom Sognefjordu između visokih stena, koji opčinjava lepotom. Na putu se sreću i pojedinci i grupe avanturista sa alpinističkom opremom, kako peške idu u susret moćnoj prirodi.

Na putu između Floma i Mirdala voz uobičajeno staje kako bi putnici uživali u neverovatnom prizoru koji im priređuju priroda i čovek. Naoružani kamerama i fotoaparatima, turisti se sreću sa bukom velike vodene snage koja se pojavljuje iza brda, pravi slapove i veliki huk. Sa tim hukom spaja se eho melodija izvorne norveške muzike, a iz kamenjara koji izdašno kvasi voda, izranja žena u dugoj haljini, duge raspletene kose, koja pleše uz taktove muzike. Posle par minuta ona polako nestaje, a na drugom mestu iz kamenjara izlazi druga, a kasnije i treća. Ova predstava za turiste urađena je po legendi o tri sestre koje su ovde živele same sa prirodom.

Flom za pet meseci poseti pola miliona gostiju, koji imaju priliku i da uživaju u belim polarnim noćima.

Pri vedrom nebu, i posle zalaska sunca, blago pada noć koja traje svega nekoliko sati, a temperatura vazduha, tokom leta, u mirnim norveškim fjordovima veća je i za desetak stepeni u odnosu na onu na otvorenom i skoro uvek vetrovitom moru.

Stavangerfjordom uplovljavamo u istoimeni grad, najveću luku Norveške i "glavni grad" naftne industrije u ovoj zemlji, u čijoj blizini je podignuta prva platforma za dobijanje nafte ispod morske površine, sa jedinstvenim muzejem nafte u svetu. Stavanger je danas spoj modernog graditeljstva i starih restauriranih kuća iz 18. veka, a krasi ga i katedrala "Stavanger domkrike", najstarija u Norveškoj, podignuta 1125. godine. U centru je prelepo jezero Brenavatet, a u ovom gradu nalazi se i jedini ribarski muzej na svetu, sa mašinama za konzerviranje ribe, iz 19. veka.

Od Stavangera, posle četvorosatne plovidbe, stižemo u Oslo, glavni grad Norveške. "Krštenica" prestonog grada Norveške kaže da je osnovan 1048. godine, a da je tri veka, od 1624. do 1924.godine nosio ime Kristijanija, nakon čega mu je vraćen stari naziv. Oslo, luka, industrijski grad i trgovački centar, bogat je znamenitim spomenicima iz svih perioda bogate istorije duge deset vekova, brojnim muzejima i galerijama. Krase ga uređeni i besprekorno čisti parkovi, fontane, botanička bašta, poznati park skulptura, a poznat je i po jednoj od najlepših katedrala na svetu i kao sedište čuvenog Nobelovog instituta.

Na povratku do matične luke Kil i usputne stanice Kopenhagen, prolazimo ispod Oresndskoga mosta, koji sa Drogdenskim tunelom čini drumsko-železničku vezu između Švedske i Danske i predstvlja jedan od većih graditeljskih poduhvata u Evropi.

Most i tunel ispod Severnog mora, dužine 7.845 metara, sa četiri trake za vozila ispod kojih idu dva železnička koloseka kojim godišnje pređe oko 30 miliona putnika, slovi za najduži te vrste u Evropi i najduži most na svetu koji prelazi državnu granicu. Vitke linije mosta, put koji “silazi” pod vodu Severnog mora, i u neposrednoj blizini brojne vetrenjače koje proizvode struju, "nikle" iz plavetnila uvek vetrovitog mora, ostavljaju upečatljiv utisak, a doživljaj o lepotama Norveške dugo će se nositi i u slikama i u mislima.