Partijska propaganda ili pop-art?

Song je usled nestašice hrane poput hiljada drugih u Severnoj Koreji devedesetih godina prošlog veka, prelazio reku Tumen kako bi je pronašaou Kini. Iako je već tada uvideo da njegovi susedi u Kini žive bolje, nikada nije sumnjao u kulturnu superiornost Severne Koreje i nikada nije želeo da napusti svoju domovinu u potrazi za bilo čim - osim za hranom.

"Bio sam vernik. Video sam Severnu Koreju kao čisto mesto. A bio nam je potreban Veliki vođa da nas zaštiti od autsajdera", rekao je on za Si-En-En (CNN).

Danas, Song radi u Seulu u Južnoj Koreji. Njegova dela oslikavaju njegovu raniju veru u režim Severne Koreje. Njegove slike su hronika ličnog i često mučnog putovanja od dečje vernosti osnivaču zemlje i velikom vodji Kim Il Sungu i njegovom sinu Kim Džong Ilu, do današnjeg života savremenog umetnika.

U "bivšem životu", slikao je dečake-vojnike, njihova herojska lica krasila su celu stranu fabrike kako bi inspirisali radnike na patriotizam.

Njegove sadašnje slike istražuju teme sloboda i zaziru od bivše posvećenosti liderima Severne Koreje. Sada slika decu u vojnim uniformama, sa oborenim glavama i zatvorenim očima.

Njegovo najprepoznatljivije delo je lice Kim Džong Ila na telu Merilin Monro koja u sceni iz filma "Sedam godina vernosti" stoji iznad rešetki od podzemne železnice i drži suknju da joj ne odleti.

Slika je izazvala priličnu pometnju u Južnoj Koreji gde ju je video Amerikanac Greg Pens i pronašao sredstva da Songova dela budu izložena ove zime u Vašingtonu i Atlanti.

U razgovorima sa novinarima o svom putu od propagandnog umetnika do slikara koga boli represija u Severnoj Koreji, Song je otvoren i iskren. On kaže da je njegov razlaz sa bivšim liderima počeo kada je bespomoćno gledao kako mu se otac, prelazeći u Kinu, davi u reci.

Song je pokušao da pronađe očevo telo ali su ga uhvatili graničari Severne Koreje. I pored toga što je bio član partije, hapšenje je značilo ispitivanje i mučenje kako bi bilo utvrđeno da ne radi za Južnu Koreju ili strane službe.

"Nije bilo izuzetaka. Svako ko je uhvaćen bio je istraživan", rekao je on.

Bol zbog toga što nije uspeo da pronađe očevo telo bio je veći od slomljenih zuba i batina, rekao je Song. Batinanja su bila toliko teška da je bio nadomak smrti i danas veruje da su ga oslobodili kako ne bi umro u zatočeništvu.

Osim kostiju, tretman u zatvoru slomio je i Songovu veru u režim. Po izlasku iz zatvora novim očima je video svet i odlučio da vodi drugačiji život. Odlučio je da prebegne.

Song danas na svojim slikama istražuje odanost i posvećenost severnokorejskim liderima koji su toliko snažni da građani na njih gledaju kao na svoj identitet.

"Deca cveća" je slika nasmejanih devojčica u školskim uniformama i bušnim cipelama kako u rukama drže "Priču o Kim Džong Ilovom detinjstvu" i "Istoriju Kim il Sunga".

"One veruju da su srećne. Veruju da su bolje od ostatka sveta zbog dvojice svojih lidera koji su kao dva sunca", rekao je Song koji je i sam čitao knjige koje devojčice drže u rukama i išao u školu u bušnim dipelama.

Takve uspomene me inspirišu da slikam i nadam se da će se ljudima ove interpretacije mojih uspomena dopasti, dodao je on.

Slika "Reka Tumen" na prvi pogled je urađena u klasičnom kineskom stilu sa planinama u pozadini i seljacima u polju. Kada se udubi, posmatrač u stvari vidi suptilan portret sve većeg siromaštva u zemlji sa seljacima koji oru pokvarenim traktorom u koji je upregnut vo, dok vojnici pecaju ribu u blizini žena koje na reci peru rublje. Iznad bilborda "Slava našoj poljoprivrednoj nezavisnosti" seljaci kopaju jestivo korenje.

"Prošlost i sadašnjost Severne Koreje su iste. Nema napretka", kaže Song.

On je, međutim, optimista kada je reč o budućnosti Severne Koreje pod Kim Džong Unom.

"On će pokušati nešto novo. Ne možete promeniti prirodu mladih", smatra Song.

Ukoliko Kim Džong Un dozvoli pristup internetu, televiziji i seulskom radiju, promena će biti neizbežna, a emotivna veza sa vladom postepeno će nestati.