Rođeni heroj - borac Luka

Iskreno, nisam hteo napolje, ali su lekari rešili da sam ipak bio dovoljno u maminom stomaku i da je vreme da se rodim. Te srede ujutru su moju mamu primili u porodilište i 12 sati kasnije sam se rodio ja, sa 3950 grama i 52 cm.

Bio sam plav, plavcijat! Mama i tata su bili potpuno zbunjeni koliko sam bio plav, da su me odmah prozvali mali Avatar. Pošto je već bilo kasno, mene su odveli, a mama je ostala u porođajnoj sali.

Sutradan, mama se probudila i očekivala je da će me joj doneti. Ali, uskoro, saznaje od doktorke da se nisam baš najbolje snašao u prvim trenucima van njenog stomaka i da moram da budem u inkubatoru. Kada je došla da me vidi, rekli su joj da ubrzano dišem i da ću u inkubatoru morati da ostanem dok moj broj udisaja ne bude pao ispod prihvatljive crte, a do tada će mi davati dodatni kiseonik u inkubatoru.

Nisam je viđao, bar ne kada sam bio budan. Čak sam se i "sunčao", imao sam "naočare" od gaze, davali su mi dohranu kroz cevčicu, a kada je mojoj mami krenulo mleko, morala je da se izmaza u bočicu, pa bi onda meni davali da ga popijem kada ogladnim. Mami, ali i mamama svih mojih drugara iz drugih inkubatora, bilo je dozvoljeno svega dva puta na dan da nam dođu u posetu. Mi smo manje - više stalno spavali kada bi one došle. Meni nije bilo toliko strašno, uglavnom sam samo spavao, ali znam da mojoj mami i tati nije bilo lako. Ja sam im prva beba, pa su stalno bili zabrinuti kako sam.

Mama je tako dolazila svaki dan, narednih pet dana. Šestog dana od mog rođenja, kada je doktorka procenila da mogu da probam da sam dišem van inkubatora, bez dodatnog kiseonika, prvi put sam video mamu, oči u oči. Nisam imao mnogo snage za druženje, jer sam bio gladan, a onda sam sikio i nastavio da spavam.

Devetog dana nakon porođaja sam došao kući. Od ovoga je sad prošlo dosta vremena, sad sam pravi zvrk, ali verujte mi kada vam kažem, da ni mojoj mami, a verujem ni drugim mamama, ni dan danas kada se seti kako sam bio u inkubatoru, nije lako i skoro da se rasplače.

Verujem da bez stručne angažovanosti svih babica i doktora u GAK "Narodni front" moj napredak bi bio mnogo sporiji, pa im se ovim putem zahvaljujem što su mi pomogli da se što brže prilagodim životu van maminog stomaka.

Jedino što vam na kraju mogu reći je da vreme zaista leči sve. Koliko god vam se činilo da vreme provedeno u inkubatoru nema kraja, ipak kraja bude. Zajedno možemo sve!

Izvor: BitkaZaBebe