Brojanje zalogaja

Srbi i Crnogorci su u jednoj poznatoj medicinskoj studiji pre dve godine proglašeni najdebljim stanovnicima Evrope. Na svu sreću, ispostavilo se da je uzorak ispitanika bio neodgovarajući (analizirani su samo građani Beograda), pa naši stručnjaci koji se bave problemima gojaznosti nacije za utehu kažu da je nedavna vrlo reprezentativna studija utvrdila da su žitelji Grčke najdeblji Evropljani, a gde smo mi saznaće se posle detaljnog nacionalnog ispitivanja koje se priprema ove godine.

Naši dobri prijatelji dugo su svoje zdravlje i raspoloženje objašnjavali uticajem mediteranske dijete, koja je u Grčkoj zastupljena, jer tamo se više nego bilo gde koriste maslinovo ulje, riba i vino u ishrani, ali, eto paradoksa. Stručnjacima je ovo samo još jedan dokaz da će mnogi ukorenjeni stavovi o pravilnoj ishrani uskoro biti promenjeni.

Na preispitivanju je, između ostalih, „francuski paradoks” – kako nacija koja naviše uživa u jelu i piću ima najmanji broj moždanih udara i infarkta. Čuveni indeks telesne mase BMI takođe više ne važi kao formula koja najpreciznije povlači granicu razgraničenja između mršavih, idealnih, preteških i ekstremno gojaznih.

Veoma se insistira na činjenici da put do idealne težine neizostavno vodi kroz – mozak. Brojne studije koje su obuhvatile 13 država i koje su trajale pet godina, a stajale su 11,7 miliona evra (koliko se gladnih u Africi tim novcem moglo nahraniti), došle su do epohalnog zaključka da navike u ishrani treba proučavati iz psiholoških ugla!? Ova nova filozofija je otvorila vrata za nove gurue ishrane. U Velikoj Britaniji Ed Viktor je promovisao „očiglednu dijetu” i pomogao književnici Eriki Jong, ali i čuvenoj Najdželi Lejson, poznatoj po gastronomskim TV „zalogajima”, da se izbore sa viškom kilograma. U ovoj priči nema neke velike mudrosti, jer se polazi od toga da svako sam najbolje poznaje svoje slabosti, ali neka bude iskren, i pravila za održavanje telesne težine. Naš poznati ekspert za probleme u ishrani dr Jagoda Jorga rekla bi da jednostavno iz frižidera izbacimo sve što najviše volimo i u njega stavimo ono što ne volimo. Niko se nije ugojio od hrane koju ne voli.

Amerikanci se više opredeljuju za dijete po meri pojedinca – „personaliti” dijete, koje promoviše dr Robert Kušner sa univerziteta u Čikagu, koji tvrdi da se sa dijetama koje su u modi ne mrša, jer nisu sastavljene na osnovu loših navika u ishrani svakog pojedinca, koje su dovele do debljine. On svoje pacijente deli po novim, ali laicima vrlo razumljivim, kriterijumima: „oni koji previše tovare na tanjir”, „oni koji neprestano nešto melju” i tako dalje.

Tvrdi se da su upravo ukusi ono zbog čega dijete propadaju, jer u većini njih dominiraju izrazito slane ili slatke namirnice, a otkriveno je da kod različitih ljudi preovladava gen za slatko, slano, gorko... Naši lekari kažu da će kroz pet godina verovatno i kod nas na ovom području preovladati takozvana genetska terapija. Izdvojiće se osoba koja ima razvijen gen za slatko i onda će se individualno odrediti tip ishrane i rešiti problem.

Čuveni indeks telesne mase BMI, do sada tretiran kao najprimereniji pokazatelj viška kilograma, sve češće se dovodi u pitanje. Studija naučnika sa Univerziteta u Pensilvaniji pokazala je da ovaj parametar može da bude relativan, jer su mišići teži od masnih naslaga. Otuda odgovor zašto je atletski građen čovek, sportista, kad stane na vagu teži od čoveka istih telesnih dimenzija, koji se ne bavi sportom. Dokaz više objavljen je u stručnom časopisu Archives of Internal Medicine gde su doktori iz Arkanzasa „zbrisali” tvrdi medicinski stav da ishrana bogata belančevinama i sa strogo odmerenim ugljenim hidratima pomaže smanjenju kilograma kod svih. U eksperimentu koji prati studiju, desetine osoba starijih od 60 godina tri meseca jelo je hranu koja sadrži obilje ugljenih hidrata i sa malo masti, pri čemu nije bilo apsolutno bilo kakvih ograničenja. Ispitanici su za to vreme izgubili više kilograma nego ljudi iz kontrolne grupe, kod kojih nije primenjivana bilo kakva dijeta.