Serija dobrih vesti

Treba iskoristiti priliku i uzeti deo kolača koji će nastati na osnovu oporavka svetske privrede, ali uslov svih uslova je da zemlja ponovo ne uđe u izolaciju

Sumnje u novu vladu su otklonjene. Štaviše, i propusti prethodne vlade su nadoknađeni. Posle godinu dana obnovljen je dogovor sa MMF-om. To je odlična vest za investitore. Rizik investiranja u Srbiji biće niži nego prethodne godine. Iza ekonomske politike vlade stoji podrška MMF-a. Ima još jedna vest koja je dobra za našu privredu. Privredna klima u celom svetu se popravlja. U periodu 2004-05 pokreće se novi ciklus u svetskoj ekonomiji i međunarodnoj trgovini. Izvozna tražnja će rasti, što daje novu šansu našoj izvoznoj privredi. I finansijska tržišta su se oporavila od krize. Tokovi privatnih stranih investicija se značajno povećavaju. Investitori traže povoljna ulaganja i mi ponovo imamo priliku da privučemo strana ulaganja od najmanje milijardu evra godišnje.

Ekonomska politika je uradila svoje. Sada je vreme da politika uradi svoje i da zemlja dobije demokratskog predsednika. Bez toga ekonomska politika nema šansi da pomogne privredi. Najjednostavnije rečeno – ne smemo da se ponovo vratimo u izolaciju.

Šta je rečeno na sastanku Ekonomskog i finansijskog komiteta Svetske banke i MMF-a? Svetska privreda će ove i naredne godine rasti po prosečnoj stopi od četiri i po odsto. Rast će da predvodi privreda SAD i privrede azijskih država. Nešto niža će biti stopa rasta u Japanu. Države u tranziciji ostvariće viši rast od prosečnog. Njihov rast se prognozira na šest odsto godišnje. Na drugoj strani, zemlje evro zone konsolidovaće inflaciju, ali jaka valuta im neće dozvoliti veći rast od 1.7 odsto. Sve zemlje Evropske unije imaće nešto bolju performansu i to u proseku od oko dva odsto. Naša privreda bi morala da ostvari veću stopu rasta od svetskog proseka. Izvozna tražnja biće dobra i sa investicijama u nove proizvode morali bismo da iskoristimo pruženu priliku i da povećamo izvoz iznad planiranog nivoa.

No, ne bi trebalo očekivati da će u svetskoj privredi u svemu da cvetaju ruže. Postoje i rizici. Valja i dalje očekivati visoku cenu sirove nafte. To nas pogađa i posebno opterećuje platni bilans. Mi smo prošle godine uvezli energije za oko jednu milijardu dolara. To je više od pet odsto društvenog proizvoda. Ovo upozorenje govori da je štednja energije nužnost. Takođe, i cene osnovnih sirovina će verovatno nastaviti da rastu. Oporavak svetske privrede i velika tražnja sirovina pregrejane kineske privrede čine svoje. Sirovine postaju sve skuplje. Naravno, to nije loša vest za Bor jer se cena bakra približila granici od tri hiljade dolara po toni, ali drugi će morati da se zabrinu. Rast produktivnosti i snižavanje jedniničnih troškova biće svuda prisutna tema.

Šta dogovor s Fondom stvarno znači? Pre dve godine sačinjen je trogodišnji aranžman‚ koji je bio deo šireg paketa podrške reformama u zemlji. Dobili smo predah od tri godine i šansu da se brže izvučemo iz depresije u kojoj se nalazimo od početka devedesetih godina. Pariski klub nam je otpisao više od dve milijarde dolara ili 51 odsto svog potraživanja. Preostali iznos od 15 odsto potraživanja biće otpisan nakon uspešnog okončanja sporazuma sa MMF-om. Prvu godinu sporazuma smo uspešno završili. U drugoj godini nastali su problemi. Dva puta nije postignut dogovor s Fondom. Sada se ponovo postavilo pitanje šta će biti. Da nismo postigli dogovor, bio bi otkazan preostali deo aranžmana. Zbog toga ne bi dobili ni otpis preostalog dela duga od Pariskog kluba. Morali bismo poveriocima da platimo više od 600 miliona dolara. Ovako, ostali smo u igri i imamo šansu da izbegnemo ovo plaćanje.

To je dugoročni efekat na spoljni dug. Međutim, kratkoročno, sporazum s Fondom daje drugu vrstu signala našim privrednim partnerima. Ovaj signal ima i finansijski i politički aspekt. Od kada je vlada formirana, naši kritičari su sebe i svet ubeđivali da vlada nema ekonomsku politiku. A kada bi prihvatili realnost i priznali da ekonomska politika postoji, tvrdili bi da nju niko u svetu ne podržava. Pokazalo se da ni jedna ni druga tvrdnja nije tačna. Vlada ima ekonomsku politiku i ta politika je dobila spoljnu podršku.

Naravno, sada je pitanje kakve će efekte da da ova ekonomska politika. I to je trebalo da bude tema za raspravu od samog početka. Sporazum s MMF-om i ovde uvodi značajnu novinu. Došao je kraj pesimizmu. U ekonomiji očekivanja često više imaju uticaj od same realnosti. Ako postoji pesimizam i uverenje da se ništa ne može popraviti – ništa se pozitivno i neće desiti. Ljudi sami sebe uveravaju u neuspeh i ništa ih ne pokreće da počnu da rade i nađu način da dođu do uspeha. Optimizam je, zato, nužan, ali ne optimizam bez pokrića. Iz Vašingtona smo doneli dobru vest i to daje dobru osnovu za obnovu optimizma. Sporazum uverava potencijalne investitore da će ove godine sigurnost investicija biti u redu. Ili, da kažem drugačije, Vlada će svojom politikom doprineti da se investitori sigurnije osećaju u Srbiji.

Vlada ne može da investira umesto drugih. Ali Vlada je sve uradila – i to u vrlo kratkom roku – da Srbija ostane poželjno mesto za investicije. I to će biti test uspeha reformi i ključ za otvaranje novih radnih mesta. I više od toga. Svi koji su zabrinuti za platni bilans zemlje i za otplatu dugova, ako su zaista zabrinuti, biće dobri partneri Vladi. Svi zajedno moramo da stvorimo klimu da se otvaraju nova preduzeća i da nove robe idu u svet sa oznakom „made in Serbia”. Za nedelju dana „Ball Packigang Europe” udara kamen temeljac svojoj novoj fabrici. Srbija je, dakle, mesto za investiranje.

Dakle, Srbija je dobila potvrdu da se vraća na putanju ekonomskih reformi i dobre ekonomske politike. Ova i naredna godina u svetu biće najbolje godine u poslednjoj dekadi. Treba iskoristiti priliku i uzeti deo kolača koji će nastati na osnovu oporavka svetske privrede. Ali još jednom moram da naglasim – uslov svih uslova je da zemlja ponovo ne uđe u izolaciju. Vreme je da Srbija dobije demokratskog predsednika.