Rusija preti? Zabrinutost raste

Nemačke vlasti vide interes pojedinih država da utiču i na savezne izbore 26. septembra. Intenzitet ovih pokušaja je, međutim, za sada na "niskom nivou".

Izvor: DW
Podeli
Foto: Shutterstok/canadastock
Foto: Shutterstok/canadastock

Bio je to pokušaj, iako ne bogzna kako uspešan. Ipak, napad je izvršila jedna od najstrašnijih grupa na svetu, koja je više puta dokazala koliko su talentovani njeni hakeri. Poznati su kao "Cozy Bear" ili APT29 i navodno delaju po nalogu ruske obaveštajne službe za inostranstvo SVR.

Više zaposlenih u nemačkim ministarstvima, između ostalog u Ministarstvu unutrašnjih poslova, dobilo je takozvane fišing mejlove. Ko klikne na link, omogućuje hakerima upad i da instaliraju štetni softver na računar.

No, napadači ovog puta nisu bili uspešni jer je jedna partnerska strana služba upozorila Nemce na vreme. Cilj napada je bio veliki broj organizacija, među kojima su trustovi mozgova i ministarstva, pojasnio je jedan upućeni činovnik. "Udarili su gde su stigli", rekao je on o neuspešnom poklušaju hakera grupe APT29.

Ovakva vrsta napada pak nije više ništa posebno. Ruske tajne službe su navodno poslednjih godina konstantno pokušavale da elektronskim putem dođu do osetljivih informacija, ponekad i uspešno.

Nervoza u državnim službama

S obzirom da je ostalo dva meseca do parlamentarnih izbora, nemačke bezbednosne službe su se unervozile. Postoji velika zabrinutost da bi se Rusija mogla umešati u kampanju kroz dezinformacije uz pomoć ranije ukradenih podataka.

Šta ako Moskva na ovaj način pokuša da naudi određenoj partiji ili kandidatu - ili nekom drugom kandidatu pomogne da ostvari izbornu pobedu?

"Putinovi hakeri", kako ih naziva nemački javni servis, su tokom predsedničke kampanje u Sjedinjenim Državama 2016. godine prvo hakovali mejlove Demokratske stranke a potom objavili određene sadržaje. I na izborima u Francuskoj 2017. ruski hakeri su navodno ukrali hiljade mejlove Makronovom izbornom timu, koje su potom objavili na internetu.

Ilustracija: Profimedia
Ilustracija: Profimedia

Takve operacije se u žargonu tajnih službi nazivaju Hack&Leak.

"Cilj dezinformacija je da se društveni konflikti dodatno zaoštre", kaže politikolog Tomas Rid sa američkog univerziteta "Džona Hopkins". Ističe da ovakve „političke sabotaže" nisu novina, već stari način rada tajnih službi. Novost je samo upotreba socijalnih mreža.

Zato je u Nemačkoj pre tri godine osnovana radna grupa "Hibrid" u koju je uključeno više tajnih službi. Članovi radne grupe se sastaju pod vođstvom Ministarstva unutrašnjih poslova, kako bi razgovarali o "hibridnim pretnjama" - kibernetičkim napadima i širenju dezinformacija.

Jedna podgrupa se bavi samo parlamentarnim izborima zbog dezinformacija, kao i inostranog uticaja na predstojeće izbore.

Nedavno su obaveštajne službe upozoravale poslanike Bundestaga na moguće sajber napade lažnim mejlovima i ukazali na kampanju pod nazivom "Ghostwriter". Iza nje stoji navodno ruska Vojna tajna služba.

"Više do 300 napada"

U jednoj internoj prezentaciji je navedeno da je "Ghostwriter" pokušao "više od 300 napada" na 60 političara na lokalnom nivou i 70 poslanika u Bundestagu i pokrajinskim parlamentima. Prvi mejlovi su se pojavili u februaru, i izgledalo je da su stigli od operatera T-Online ili GMX.

"Trenutno se na različite načine pokušava mešanje u proces donošenja odluka na izborima za Bundestag", upozorava Konstantin Kule, porptarol poslaničkog kluba nemačkih Liberala.

"U kampanji nema savršenog diskursa i borba će biti sve žešća. Ali, ako neko tajno iz inostranstva pokuša da u određenom pravcu usmeri donošenje odluka, onda je to napad na slobodnu demokratiju i protiv toga se mora zaštiti."

Ali, iako je već odavno javnosti poznata kampanja "Ghostwriter" i vlasti daju preventivna upozorenja, i dalje se šalju opasni mejlovi. To je drskost koja iznenađuje i iskusne obaveštajce. "Oni jednostavno nastavljaju i dalje", kaže jedan nemački obaveštajac.

Izbori za Bundestag - zaštićeni od manipulisanja

Na prethodnim izborima u Nemačkoj primećeni su pokušaji manipulacije iz drugih zemalja, rekao je predsednik Saveznog zavoda za zaštitu ustavnog poretka Tomas Haldenvang. Vlasti vide interes pojedinih država da utiču i na savezne izbore 26. septembra. Intenzitet ovih pokušaja je, međutim, na "niskom nivou".

Nemački ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer rekao je da rusku državnu televiziju RT ne vidi kao "hibridnu pretnju". "Ovo je propaganda, to svako može prozreti," dodao je.

"Hibridne taktike" su višestruke strategije za destabilizaciju demokratskih društava, koje mogu obuhvatati vojne operacije, ekonomski pritisak, hakerske napade i propagandu preko medija i društvenih mreža.

EPA-EFE/Andreas Gora / POOL
EPA-EFE/Andreas Gora / POOL

Zvaničnik za nadgledanje izbora Georg Til je naglasio da su izbori na jesen zaštićeni od manipulisanja:

"Nemamo automate za glasanje. Broje se glasački listići".

S obzirom na porast broja infekcija korona virusom, on očekuje relativno visok procenat glasova preko pošte, zbog čega su preduzete odgovarajuće mere predostrožnosti. Sa kutijama za glasanje preko pošte postupaće se isto kao i sa onima u koje se listić ubacuje na biračkom mestu.

Til je dodao: "Po mrežema se često šire informacije da se ti glasovi tretiraju drugačije, da to nije transparentno. Ali, to nije tačno, naravn oda oni glasaju poštom imaju ista prava kao i oni glasaju na biračkom mestu".

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 468 idi na stranu