"Đukanović igra na kartu nacinalnih sukoba"

Pilsel tvrdi da je zakon neustavan, da narušava pojedinačna i kolektivna prava, kao i da njegovim usvajanjem predsednik Milo Ðukanović izaziva nove duboke podele u Crnoj Gori i igra na kartu nacionalističkih sukoba.

Za Pilsela je ključno da Ðukanović to radi da bi mobilisao svoje biračko telo, jačao svoju poziciju (ugroženu strahovitom korupcijom) i obezbedio što bolji plasman na pedstojećim parlamentarnim izborima.

"Meni se ovo čini ključnim:očigledno je da je Milo Ðukanović i ovoga puta filigranski procenio kada treba da usvoji zakon. Crnogorski predsednik Zakonom izaziva nove duboke podele u Crnoj Gori i igra na kartu nacionalističkih sukoba ne bi li mobilizovao svoje biračko telo, jačao svoju poziciju (ugroženu strahovitom korupcijom) i obezbedio što bolji plasman na parlamentarnim izborima", kaže Pilse za internet p-portal, Srpskog privrednog društva u Hrvatskoj.

Pilsel ističe da je Ðukanović zapravo ne shvata da Sveta Stolica gaji ozbilje odnose sa Srpskom pravoslavnom crkvom a posebno sa carigradskom patrijaršijom gđ je patrijarh Vartolomej jasno rekao da neće priznati, kako kaže, "družinu raščinjenog i ekskomuniciranog Dedeića, glavara tzv. Crnogorske pravoslavne crkve".

Ovaj istaknuti hrvatski teolog, novinar i publicista ističe da je usvojeni crnogorski Zakon o slobodi veroispovesti ima diskiriminatorski karakter, neustavan je, narušava pojedinačna i kolektivna prava, kako Srpske pravoslavne crkve, tako i građana Crne Gore.

"Kao takav, ovaj čin manipulacije religijskim osećanjima ima ogroman destabilizacioni potencijal, naročito u etnički mešovitim sredinama, kakve su gotovo sve države na Balkanu. Stoga smatram da ovaj presedan, potencijalno primenjiv i u drugim državama, preti da postane stalni izvor tenzija i konflikata (isti crnogorski scenarijo preti i SPC-u na Kosovu)", naveo je Pilsel.

U tekstu za P-portal, Pilsel ističe da je analizirao pomenuti Zakon koji, prema njegovim rečima, de facto i de iure kreira pravni okvir za nacionalizaciju imovine (tradicionalnih) verskih zajednica, koja je nastala zajedničkim ulaganjem građana Crne Gore, pre 1. decembra 1918. godine.

A način na koji su ove odredbe formulisane, kaže Pilsel, ukazuje na nameru da se one diskriminatorno primene pre svega na imovinu Srpske pravoslavne crkve.

“Usvojenim Zakonom se direktno zadire u pravo svojine, koje je zagarantirano Ustavom Crne Gore, kao i brojnim međunarodnim ugovorima i konvencijama, koje je Crna Gora potpisala ili kojima je pristupila, uključujući i Europsku konvenciju o ljudskim pravima (član 1, Protokola 1) i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Europskoj uniji”, stoji nadalje u rečenom apelu. Odredbe Zakona koje se tiču svojine nad imovinom, tumači se, “u suprotnosti sa tumačenjima i stavovima Evropskog suda za ljudska prava, u vezi sa slučajevima koji su se ticali imovine koja je nastala pre formiranja savremenih država. Osim toga, Zakon ignoriše (ili u najmanju ruku ne konstatira) i druga prava, kao što je pravo održanja, koje su verske zajednice stekle višedecenijskim ili viševekovnim korišćenjem imovine”, naveo je Pilsel.