Uskoro zakon o zaštiti uzbunjivača

On je rekao da će taj zakon biti donet u najskorije vreme.

On je na međunarodnoj konferenciji "Zaštita uzbunjivača" rekao da to više nije pitanje da li hoćemo ili nećemo da zakon bude donet, već da će to biti urađeno.

"Uzbunjivači su od neprocenjive vrednosti u otkrivanju korupcije, prevara i loše uprave", rekao je Selaković.

Ministar pravde je dodao da je radna grupa koju je okupio poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić izradila model zakona po kome će biti urađen pravni tekst zakona o zaštiti uzbunjivača.

"U prvim danima juna Ministarstvo pravde će i zvanično formirati grupu koja će uzeti u rad taj model zakona i uobličiti ga na onaj koji će biti kasnije usvojen. Uložićemo veliki napor da u što kraćem roku napravimo nacrt koji bi do jeseni bio na javnoj raspravi, a nakon toga usvojen u Skupštini", kazao je Selaković.

On je istakao da je donošenje tog zakona borba vlade za svakog građanina, za zaštitu zaposlenih i za prava radnika.

Selaković je ukazao na to da u većini slučajeva građani odlučuju da se uključe u borbu protiv korupcije samo onda ukoliko znaju da će dobiti zaštitu države i društva na onom nivou koji zaslužuju.

"Postavlja se pitanje kakvu su zaštitu ti ljudi imali do sada. Nažalost odgovor je - gotovo nikakvu", rekao je Selaković i naveo da nekoliko zakona reguliše zaštitu uzbunjivača, ali da suštinske i sistemske zaštite u tim propisima nema.

Prema njegovim rečima, to znači da Srbija nije zaštitila uzbunjivače.

"Ako smo društvo koje teži napretku i ako smo zajednica koja želi koliko god je moguće da se oslobodi korupcije, onda uzbunjivači ne mogu i ne smeju da imaju zaštitu koja je pravno neuređena i koja zavisi od volje pojedinca", zaključio je Selaković.

Na otvaranju skupa prisustvovali su poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Tatjana Babić, zaštitnik građana Saša Janković i ambasadori Velike Britanije i Holandije Majkl Devenport i Loren Luis Stokvis.

Ilustracija (Foto:www.sxc.hu)

Ambasador Velike Britanije u Srbiji Majkl Devenport rekao je da su i najrazvijenije zemlje sveta shvatile koliki je značaj zaštite onih koji ukazuju na koruptivne radnje i istakao da je zaštita uzbunjivača jedan od globalnih prioriteta.

Prema njegovim rečima, istraživanje koje je radjeno u okviru projekta pokazuje da samo 18 odsto gradjana Srbije zna ko su uzbunjivači, a samo devet odsto je moglo da navede neki slučaj za koji su čuli.

Po njegovim rečima, zabrinjava činjenica da je 85 odsto ispitanika izjavilo da su svesni da se neke nezakonite i nepoštene radnje sprovode u instituciji ili firmi u kojoj rade, a da je samo 12 odsto reklo da su spremni da to i prijave.

Ambasador Holandije u Srbiji Loran Lui Stokvis izrazio je uverenje da će ovaj projekat, na čijoj se izradi naporno radilo, biti uspešno sproveden, ocenivši da će pred poslanike biti iznet najbolji mogući tekst.

Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Tatjana Babić ocenila je da je zakonski okvir za pitanje uzbunjivača neophodan, kako bi im se pružila zaštita i kako bi im se omogućilo da bez posledica ukazuju na ugrožavanje nacionalnog interesa.

Prema njenim rečima, da bi lice dobilo status uzbunjivača, potrebno je više uslova: da radi u organu javne vlasti, da prijavljuje korupciju u organu u kojem radi i da mu nije prestao radni odnos pre donošenja zakona o zaštiti.

Od stupanja Pravilnika na snagu, od 58 lica koja su do sada tražila zaštitu samo 15 njih je dobilo status uzbunjivača, od kojih je jednom licu taj status naknadno oduzet, rekla je ona.

"Ono što je važno za uzbunjivače je ne samo pružanje zaštite, već i da slučajevi na koje ukazuju budu efikasno i brzo rešeni", istakla je direktorka Agencije za borbu protiv korupcije.