VREMEPLOV: Beograd je svet, 1961.

Beograd -- Kada se Beograd 1961. pripremao za prvi samit Pokreta nesvrstanih, izvršene su obimne pripreme kako bi grad smestio lidere, članove delegacija i novinare.

Izvor: Politika, Tanjug
Podeli

Ceo projekat vodio je lično gradonačelnik Beograda Branko Pešić.

Glavni grad Srbije i nekadašnje FNRJ danima se pripremao za doček delegacija šefova država i vlada 24 zemlje učesnice, ali i oko 850 novinara iz celog sveta, kojima su obezbeđeni, za to vreme, najsavremeniji uređaji i uslovi za rad.

Izgrađeno je 40 novih ulica, rekonstruisani su vodovod i kanalizacija, kao i ulično osvetljenje.

Na Terazijama i drugim trgovima su se pojavile prve svetleće reklame.

Tekstovi o Beogradskoj konferenciji vanblokovskih zemalja, od 1. do 6. septembra 1961. godine, pisani biranim rečima i u duhu tadašnje državne politike, danima nisu silazili sa naslovih strana štampanih medija, a dan uoči Samita "Politika" je opširno izvestila i o pripremama Beograda za doček visokih delegacija.

"Beograd, grad domaćin Konferencije vanblokovskih zemalja, spreman je za početak velikog događaja. Samo dva dana su ostala do trenutka kada će šefovi država i članovi njihovih delegacija sesti za konferencijiski sto", najavio je list.

U broju objavljenom 30. avgusta pisalo je i da će "kada budu prolazili kroz gust drvored, koji s obe strane natkriljuje asfaltnu traku koja spaja aerodrom sa glavnim gradom, šefovi država i članovi delegacija biti srdačno pozdravljeni".

Na ulasku u Zemun značajne goste dočekale su zastave, a prema pisanju "Politike" na ulazu u grad bio je, na nekoliko jezika, ispisan i nezvanični moto konferencije – "Svi ljudi sveta hoće mir".

Goste iz inostranstva, uz sve državne počasti, dočekivao je predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito, a posle uobičajenog ceremonijalnog intoniranja državnih himni i smotre počasnog gardijskog bataljona lideri zemalja trećeg sveta odvezli bi se u svoje rezidencije prolazeći kroz ulice Beograda, gde ih je mnoštvo sveta pozdravljalo.

"Na velikom ulaznom portalu na mostarskoj petlji stajao amblem beogradske konferencije visok 15 metara", zabeležila je "Politika". Na Dedinjskoj zvezdi bio je postavljen triangl, simbol osnovnih ideja konferencije - mir, nezavisnost i ravnopravna međunarodna saradnja.

Svi ti detalji, prema oceni tadašnjih medija, dali su dostojanstven i veličanstven izgled gradu domaćinu.

U čast održavanja Konferencije "Politika" je najavljivala i otvaranje novog Parka prijateljstva na Novom Beogradu, na ušću Save u Dunav, koji je zamišljen kao simbol prijateljstva među narodima, a očekivalo se da će šefovi država zasaditi platane u dugom nizu koji će činiti aleju mira.

Tih prvih septembarskh dana 1961. godine, tokom trajanja Samita, i Kalemegdan je bio noću osvetljen, kako bi gosti u potpunosti uživali u siluetama drevne beogradske tvrđave.

U Pionirskom parku, preko puta tadašnje Savezne narodne skupštine, a danas Doma Narodne skupštine, u kojoj se održavala Konferencija, uređena je "aleja nacija". Na panoima duž aleje ispisani su bili podaci i infrormacije o zemljama učesnicama.

Prvog dana šestodnevne Konferencije građani su stajali u špaliru dugom nekoliko kilometara i prostor preko puta zgrade Savezne narodne skupštine bio je ispunjen do poslednjeg mesta.

O dolasku Tita na konferenciju pisalo se sa posebnom pažnjom: "Petnaest minuta pre 12 časova, iz Ulice Miloša Velikog, čiji su trotoari bili prepuni sveta, doprlo je snažno klicanje naroda. Trenutak kasnije, kao da izlaze iz živog špalira, na Bulevaru Revolucije pojavila su se kola predsednika Republike, praćena motociklistima. U kolima sa predsednikom bila je i njegova supruga."

Domaći mediji su tada pisali da će odluke donete u Beogradu uticati na poboljšanje prilika u svetu, a Titov govor sa Konferencije do detalja je prenet čitaocima, uključujući i uvodni pozdrav: "Uvaženi šefovi i predstavnici država i vlada, gospodo, dozvolite mi da vas u ime vlade i naroda Jugoslavnije najtoplije pozdravim..."

Lideri Pokreta nesvrstanih zasedali su za velikim okruglim stolom smeštenim u dvorani Saveznog izvršnog veća Savezne narodne skupštine, a svako mesto bilo je označeno tablicom sa imenom zemlje za koju je predviđeno.

Rad konferencije prevođen je istovremeno na četiri službena jezika: engleski, francuski, španski i arapski, a za vreme Samita izašlo je nekoliko brojeva specijalnog časopisa "Beogradska konferencija".

Prvog dana Tito je u zdanju na Trgu Nikole Pašića priredio svečani ručak u čast šefova i delegacija zemalja učesnica, s kojima se, na margimama Konferencije, sastajao i razmatrao aktuelne političke teme.

Prva dama tadašnje Jugoslavije Jovanka Broz družila se sa suprugama učesnika Konferencije, a na dan njenog početka primila je i sestre predsednika SAD Džona Kenedija, koje su u to vreme, kao turisti, boravile u Jugoslaviji.

Lideri afro-azijskih zemalja imali su i "retke prilike za predah" - Tito i njegova supruga su u Hotelu "Metropol" priredili svečani prijem, sa oko 2.000 zvanica, i izlet do Petrovaradinske tvrđave, gde je izveden, za to vreme, impresivni vatromet.

U vreme održavanja Samita mislilo se i na predstavnike "sedme sile", koji su na raspologanju imali Centar za štampu u zgradi Doma sindikata, na tadašnjem Trgu Marksa i Engelsa, a sada Nikole Pašića, sa tada najmodernijim tehničkim uređajima.

U pet sala strani i domaći izveštači pratili su na televizijskim ekranima rad Konferencije, mogli su da koriste 30 telefonskih kabina iz kojih su obavljali međunarodne i unutrašnje razgovore, kao i 33 teleprintera i uređaja za radio-operatere.

"Zgrada Doma sindikata u vreme održavanja konferencije biće jedan poseban grad. To će biti prava košnica u kojoj će raditi 850 domaćih i stranih novinara. Ovde neće prestatati čak ni noću da rade teleprinteri, pisaće mašine, teleksi, a zvono telefona odzvanjaće do duboko u noć", opisivala je "Politika" u kakvim će uslovima mediji raditi tih dana.

Novinari su imali na raspolaganju i svoju posebnu taksi stanicu, a za njihovo stanovanje bile su uređene dve posebne zgrade, sa telefonima i ostalim komforom, u Cvijićevoj i Ruzveltovoj ulici.

Euforija oko Konferencije nije jenjavala ni po njenom završetku. Mediji su pisali o srdačnom ispraćaju šefova vanblokovskih država na aerodromu, a tadašnja javnost bila je svedok zagrljaju na rastanku Tita i predsednika Ujedinjene Arapske Republike Gamala Abdel Nasera.

strana 1 od 20 idi na stranu