Lečenje uz pomoć konja

Terapija se u inostranim zemljama primenjuje više od šest decenija, a u Srbiji na hipodromima u tri veća grada počela je da se sprovodi početkom juna 2010.

Sedmogodišnja Nikolina Caran jedna je od desetoro dece koje roditelji dva puta sedmično dovode na terapijsko jahanje na beogradski hipodrom.

Nikolina od rođenja ima cerebralnu paralizu, a njena majka kaže da joj je pre početka terapija svaki pokret bio bolan.

„Za dva meseca ja vidim dosta napretka zato što je Nikolina smirenija, počela je bolje da priča, stalno želi da hoda“, kaže Ežebet Caran, Nikolinina majka. Porodica kaže da Nikolina nije imala problema da se prilagodi ovakvom vidu terapije, jer inače voli životinje.

„Ona je prvo ljubila konja i mnogo voli životinje. Kod kuće sve igračke su joj u obliku konja i na kompjuteru igra igrice sa konjima. Samo ne zna da kaže jašem konja, već đikam konja“, objašnjava njena majka.

Terapijsko jahanje ili hiporehabilitacija za decu sa smetnjama u razvoju u svetu se praktikuje više od 60 godina, a kod nas od početka juna, kada je završena obuka prvog stručnog tima - licenciranih stručnjaka lekara, defektologa, logopeda, fizioterapeuta i trenera konjičkog sporta.

Pre početka terapije dete dolazi na preglede u Centar za hiporehabilitaciju, koji se nalazi na hipodromu, tako da je program vežbi posebno prilagođen svakom detetu.

„Sa konjskih leđa na čoveka se prenosi od 110 do 90 impulsa u sekundi. Deluje na sva čula u organizmu, stimulacija malog mozga direktno utiče na sva čula u organizmu. Mobilišu se karlični i vratni mišići. Poboljšana je koordinacija, balans, simetrija tela“, objašnjava Marina Vidojević iz Beogradskog centra za hiporehabilitaciju.

Ove terapije se izvode u Beogradu, Pančevu i Zaječaru. U Javnom preduzeću Beogradski hipodrom kažu da su se na uvođenje terapijskog jahanja odlučili vodeći se statistikom da u glavnom gradu živi preko 250 000 osoba sa invaliditetom i smetnjama u razvoju.

Uz pomoć nadležnih ministarstava prvo je sređena infrastruktura i napravljen poseban manjež za terapijsko jahanje.

„Mislim da smo sada na početku te druge faze, imamo pet terapeuta licenciranih od strane Ministarstva za socijalni rad i skromnu bazu sa par konja koji su ocenjeni na osnovu karaktera, težine, načina hoda, mira i zaista su naši rezultati više nego zadovoljavajući“, kaže direktor JP Hipodrom Beograd Boris Ivković.

U Centru za hiporehabilitaciju kažu da je u planu da se na hipodromu napravi i zatvoreni manjež, kako bi terapije mogle da se izvode i u toku jeseni i zime.