Ahtisari: Nepovratna nezavisnost

Na konferenciji za novinare, Ahtisari je rekao da je zadovoljan što je više od 50 zemalja priznalo nezavisnost Kosova. Ahtisarijev plan za nezavisnost Kosova nije prihvaćen u Savetu bezbednosti UN, jer su se tome protivile pre svega Srbija i Rusija.

Predsedavajući norveškom Nobelovom komitetu Ole Danbolt Mjos izjavio je da Marti Ahtisari jeste kontroverzan, ali da je Nobelovu nagradu zaslužio.

U intervjuu koji "Politika" objavljuje danas, Mjos je ponovio da je Ahtisari nagradu dobio za tri stvari - za pregovore o nezavisnosti Namibije, za dogovor o autonomiji pokrajine Aće u Indoneziji i za napor u rešavanju kosovskog pitanja.

"Taj njegov angažman jeste bio kontroverzan, ali je on uradio sve što je mogao. Imajte na umu da je nekoliko posrednika imalo samo jedan doprinos miru, a retko ko je imao nekoliko takvih kao Ahtisari – on je učestvovao i u pregovorima o Severnoj Irskoj, pokrenuo je inicijativu i u Iraku", rekao je on.

"On je u vezi sa Kosovom došao do sopstvenog zaključka, koji nije bio opšteprihvaćen, pa je morao da kaže da je njegova misija završena. Ipak, više od pedeset država podržalo je nezavisnost Kosova. Uradio je veliku stvar u Namibiji, kao i u Aćeu. Na Kosovu ima još posla, to je tačno", zaključio je Mjos.

Ahtisari je nagradu primio u gradskoj kući Osla, u prisustvu oko 1.000 zvanica među kojima su bili i norveški kralj Harald i kraljica Sonja.

Nagrada, koja se sastoji od diplome, medalje i novčanog iznosa od 10 miliona švedskih kruna (1,23 miliona dolara), Ahtisariju je dodeljena u oktobru.

Norveški Nobelov komitet tada je u obrazloženju naveo da je odlučio da laureat nagrade bude Ahtisari "zbog velikih napora koje je uložio u rešavanje međunarodnih konflikata, na više kontinenata i duže od tri decenije".

Ahtisari je "igrao značajnu ulogu u naporima da se reši nekoliko ozbiljnih i višegodišnjih konflikata", saopštio je tada komitet, navodeći kao primer Ahtisarijevo zalaganje u rešavanju konflikata od Namibije i Aceha, do Kosova i Iraka.

Nobelova nagrada, nazvana po njenom osnivaču, švedskom naučniku i izumitelju dinamita Alfredu Nobelu, međunarodna je nagrada koja se od 1901. godine svake godine dodeljuje istaknutim ličnostima iz oblasti fizike, hemije, medicine, književnosti i za doprinos miru u svetu.

Ko je Marti Ahtisari

Marti Ahtisari je rođen 23. juna 1937. godine u Finskoj, u gradu Viipuri (Viborg) koji je od 1944. priključen Sovjetskom Savezu.

Bio je ambasador Finske u Tanzaniji (1973-1975), a zatim u Mozambiku, Zambiji i Somaliji (1975-1976). Poverenik UN za Namibiju postao je 1977, a potom je imenovan za specijalnog izaslanika UN za Namibiju (1981-1984).

Od 1987. četiri godine je bio generalni sekretar administracije UN od ali je zadržao i mesto specijalnog predstavnika za Namibiju. On je vodio operaciju UN u Namibiji, pod imenom UNTAG (1989-1990) i ovu zemlju doveo do nezavisnosti 1990. što mu je donelo titulu "počasnog građanina Namibije".

Od septembra 1992. do aprila 1993. bio je predsednik Radne grupe za Bosnu i Hercegovinu (BiH) na Međunarodnoj konferenciji za bivšu Jugoslaviju, a 1993. je izabran za specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN za bivšu Jugoslaviju.

Iako nikada nije aktivno učestvovao u nacionalnog finskoj politici, kao kandidat Socijaldemokratske partije, Ahtisari je u februaru 1994. godine pobedio na predsedničkim izborima. Predsednik Finske bio je od 1994. do 2000. godine.

Ahtisari je bio posrednik EU u kosovskom sukobu 1999. godine. Pored nemačkog kancelara Gerharda Šredera, ruskog specijalnog izaslanika Viktora Černomirdina i zamenika američkog državnog sekretara Stroba Talbota, odigrao je odlučujuću ulogu u rešavanju krize na Balkanu juna 1999. tokom NATO bombardovanja SR Jugoslavije.

Oženjen je i ima jednog sina.