Dinkić nosi 'Paket plus' u Brisel

Plan bi trebalo da predstavi tročlana delegacija Srbije na čelu sa ministrom finansija Mlađanom Dinkićem. "Paket plus", između ostalog, predstavlja predlog Uniji da aktivnije pomogne Srbiji da finansira projekte koji su od regionalnog značaja, kao i omogućavanje pristupa naše države njenim fondovima, dostupnim samo državama koje imaju status kandidata za ulazak u EU.

"Plan plus je inicijativa stranke G17 plus i nije još postala zvanični predlog Vlade Srbije. Ovaj plan ima mnogo dobrih ideja i predloga, tako da ako bude prihvaćen od strane Brisela, nema razloga da ga ne prihvati i Vlada Srbije i naša javnost", kaže Čedomir Antić, funkcioner G17 plus.

"Paket plus" bi trebalo da ublaži posledice toga što su zamrznuti pregovori sa Evropskom unijom jer je Ratko Mladić još na slobodi. U DSS kažu da najviše očekuju konkretne rezultate od drugog plana, Akcionog.  "U skladu sa Akcionim planom, mi očekujemo konkretne rezultate vrlo brzo. Najvažnije je da se otkloni svaka prepreka u nastavku pregovora o stabilizaciji i pridruživanju sa EU i da na taj način pitanje Haga više ne predstavlja bilo kakvu prepreku za evropsku integraciju naše zemlje", kaže portparol DSS-a Andreja Mladenović.

Stručnjaci procenjuju da je šansa da čitav Paket plus dobije podršku Brisela objektivno mala. Glavni razlog da Brisel ne prihvati plan, po njihovom mišljenju, je to što još nije isporučen Ratko Mladić. U G17 plus, ipak, smatraju da bi Brisel mogao da odobri Paket plus, bez obzira na to što je Mladić i dalje na slobodi.

Inače, kompletan uspeh Paketa plus, kao i samog Nacionalnog investicionog plana zavisiće i od Pariskog kluba, koji bi trebalo da otpiše milijardu evra Srbiji po modelu kakav Vlada predlaže. Eksperti su podeljeni oko mogućnosti da Pariski klub otpiše dug našoj zemlji. Dok neki smatraju da se to neće dogoditi, drugi, pak, kažu da bi neke od članica Pariskog kluba mogle pristali na ovakvo rešenje. Predlog Srbije najpre bi mogla da prihvati Nemačka koja je, kažu, zainteresovana da kofinansira izgradnju nekoliko energetskih objekata u Srbiji, između ostalog i na granici sa Kosovom. Interes njenih kompanija da dobiju te poslove mogla bi da potpomogne i Vlada Nemačke.