Ubrzane aktivnosti oko Kosova

Osim toga, šef diplomatije Srbije i Crne Gore Vuk Drašković najavio je da se uskoro može očekivati prva poseta Ahtisarija Beogradu i Prištini. S druge, kosovske strane, Albanci najavljuju usvajanje deklaracije o nezavisnosti Kosova, dok su kosovskim Srbima dešavaju incidenti, koji su i razlog za njihov protest.

Imenovanje Martija Ahtisarija za specijalnog predstavnika UN-a u pregovorima o statusu Kosova odobrio je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija. Time je završena zvanična procedura za izbor Ahtisarija, koga je za tu funkciju prošle nedelje preložio generalni sekretar UN Kofi Anan. Ahtisari je već danas najavio da će 21. novembra otputovati za Prištinu, Beograd, Podgoricu, Tiranu i Skoplje, kako bi se sastao sa svim stranama i razmenio utiske.

O poseti Ahtisarija govorio je i šef diplomatije Srbije i Crne Gore Vuk Drašković koji je i najavio će "pravi pregovori" početi krajem decembra u Beču: "Naša strategija je da učinimo sve da posredni pregovori na kraju se završe i što pre da se završe neposrednim dijalogom delegacije Srbije u kojoj će biti i predstavnici državne zajednice Srbije i Crne Gore sa jedne i kosovskih Albanaca sa druge strane. Mogu da vas obavestim da smo onaj naš stav 'više od autonomije, manje od nezavisnosti' ponudili i sa veoma konkretnim rešenjima šta to zapravo znači."
Ministar spoljnih poslova je, na sednici Odbora Skupštine SCG za spoljnu politiku, rekao da će pravi pregovori početi krajem decembra u Beču. Beč je, nastavio je Drašković, izabran za sedište Martija Ahtisarija, zato što od 1. januara Austrija preuzima ulogu predsedavajuće EU.

Ahtisari: Početak zavisi od pregovarača 

Specijalni izaslanik UN za pregovore o statusu Kosova Marti Ahtisari izajvio je u Helsinkiju da bi bilo "potpuno neodgovorno" da on određuje datum početka pregovora o statusu Kosova. On je dodao da "zavisi u dobroj meri od (pregovaračkih) strana koliko će brzo teći pregovori o statusu Kosova".

Kako su javile agencije, finski diplomata je, takođe, ocenio nerealnim očekivanja da bi pregovori o konačnom statusu Kosova mogli da budu rešeni za samo nekoliko meseci. "Onima koji kažu da bi (pregovori) mogli da traju samo tri ili četiri meseca mogu da ponudim svoj posao", kazao je Ahtisari na konferenciji za novinare u Helsinkiju.

Ahtisari je rekao da će 21. novembra otputovati za Prištinu, Beograd, Podgoricu, Tiranu i Skoplje.

Odložen dolazak Šefera zbog magle

U međuvremenu, druga, takođe bitna poseta, najavljena za danas, odložena je zbog magle. Reč je o dolasku predsedavajućeg Kontakt grupe Mihaela Šefera, koji je trebalo da  razgovora sa premijerom Srbije Vojislavom Koštunicom i šefom diplomatije Vukom Draškovićem.

Šefer je, međutim, već razgovarao sa kosovskim Srbima, i kako objašnjava nosilac sprske liste za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović, rekao da maksimalistički zahtevi neće biti zadovoljeni: "Istovremeno je on rekao da se ne možemo igrati sa tim. Znači, ne može se ući u proces i iz procesa izaći, jer mislim da u glavama nekih naših ljudi još uvek postoji ta koncepcija da ćemo mi izaći onog trenutka kada stvari krenu loše. Razlozi koje mi pominjemo kao argumenti su dobri i važni, oni su izuzetno važni, ali neće biti jeidni razlozi koji će se tretirati u tim razgovorima."

Nemački diplomata je, nakon razgovora u Prištini, izjavio da Kontakt grupa želi da vidi rešenje koje je rezultat pregovora i kompromisa i koje je prihvatljivo za kosovsko stanovništvo, što podrazumeva i manjinske zajednice.

Petersen i Rugova

Mnogo konkretnije od Šefera govorio je šef UNMIK-a Soren Jesen Petersen, koji je u Prištini u toku jučerašnjeg dana razgovarao sa kosovskim predsednikom Ibrahimom Rugovom. Petersen je rekao da se može očekivati da razgovori o statusu Kosova počnu tokom novembra: "Na osnovu sastanka koje sam imao tokom ove dve nedelje, jasno je da je sudbina u rukama lidera Kosova. Mi smo se sa predsednikom saglasili da se još ne zna tačan datum početka pregovora, ali se na osnovu sastanaka koje Ahtisari planira da ima u regionu, može zaključiti da će proces razgovora započeti tokom ovog meseca."

Kosovski predsednik Ibrahim Rugova rekao je da su principi za rešavanje statusa Kosova koje je utvrdila Kontakt grupa pozitivni i prihvatljivi za kosovsku stranu: "To su korektni stavovi koji ostavljaju pitanje Kosova otvorenim, što je za nas nezavisnost. Kao što znate, veoma je značajno ono što su rekli u aprilu i sada da će se teritorija Kosova sačuvati, da se neće priključiti nekoj drugoj zemlji i da će Kosovo biti element bezbednosti i neće predstavljati opasnost za susedne zemlje. To je ta strategija i ja je ocenjujem kao izjavu sa korektnim principima za Kosovo".

Jedini predlog strategije iz LDP-a

I dok zvanični Beograd još uvek ne izlaže detalje strategije, Liberalno-demokratska partija je prva politička stranka u Srbiji koja je danas ponudila rešenje za Kosovo.

Naime, partija Čedomira Jovanovića predstavila je plan te stranke "2 K - Teritorija za ravnopravnost", kojim se, kako kažu, definišu realni politički ciljevi. Predlog je da se status Kosova reši tako što će Srbija prepustiti svim građanima Kosova pravo upravljanja teritorijom na kojoj žive.

Na pitanje da li to znači da LDP predlaže nezavisnost ili uslovnu nezavisnost za Kosovo, Čedomir Jovanović je rekao: "Taj plan znači stvaranje slobodnog društva, za one ljude koji tamo žive, i društva koje zavisi od građana, a ne od poraženog i nesposobnog Beograda, ili sa druge strane, od euforične, ali u ovoj fazi za to takođe nesposobne Prištine."

Na Kosovu politička aktivnost i incidenti

Što se tiče samog Kosova, Albanci su najavili da će kosovski parlament 17. novembra doneti rezoluciju o nezavisnosti Kosova, koja će predstavljati platformu pregovaračkog tima kosovskih Albanaca na predstojećim pregovorima o konačnom stutusu Kosova.

S druge strane, dogodila su se dva incidenta. Naime, tri nepoznate osobe pucale su na Iliju Petronijevića u selu Suvi Do, nekoliko kilometara od Kosovske Mitrovice. Petronijević nije povređen u tom napadu. Osim toga, zbog hapšenja Zvonka Veselinovića u Kosovskoj Mitrovici sinoć je protestovalo oko 1.000 Srba.

Oliver Ivanović smatra da to slabi srpsku pregovaračku poziciju: "Ovo hapšenje je očito usmereno i datirano u momentu uoči razgovora o statusu, jer je namera nekih da nas oslabe. Mislim da smo se kao Srbi vrlo pecali na takve provokacije."

Inače, jake snage Kfora blokirale su mahalu Jašari u selu Donji Prekaz kod Srbice. Kako su preneli prištinski mediji, predstavnici Kfora nisu želeli da bilo šta kažu o tome, a očevici tvrde da je akcija započeta kontrolom Memorijalnog kompleksa "Adem Jašari", za šta su upotrebljeni specijalno obučeni psi.

Čekajući pravi trenutak...

Što se tiče Beograda, prema saznanjima B92, očekuje se nastavak razgovora predsednika i premijera Srbije Borisa Tadića i Vojislava Koštunice o sastavu srpskog pregovaračkog tima.

Ministar prosvete Slobodan Vuksanović izjavio je da će tekst rezolucije o Kosovu i sastav pregovaračkog tima Srbije za pregovore o budućem statusu pokrajine biti predočen javnosti "u pravom trenutku" i da će se konsultovati sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem: "Dakle, neće biti ni pre, ni posle pravog trenutka. I tekst i pregovarački tim biće objavljeni u pravom trenutku. To nalaže važnost ovog posla i mislim da tu nema razloga da pričamo o tome da li će se to desiti pre ili kasnije, jer to nije atletika, već ozbiljan državni i nacionalni posao".

U međuvremenu, kako su javili crnogorski mediji, Vlada Srbije zatražila je od Ministarstva spoljnih poslova da bivšeg ambasadora u Rimu Miodraga Lekića vrati u to Ministarstvo, kako bi bio angažovan na rešavanju kosovskog pitanja. Međutim, ostaje nejasno da li bi Lekić trebao da bude angažovan u Koordinacionom centru za Kosovo ili pregovaračkom timu.

Sam Lekić za B92 nije mogao da kaže o kom telu se zapravo radi, ali je potvrdio da njegova uloga neće biti politička, već savetodavna: "U neformalnim razgovorima sam izrazio spremnost da se angažujem i da u mogućoj mjeri pomognem čitavom pregovaračkom procesu, tako da na taj načelan predlog bio je i moj načelan odgovor da to smatram svojom profesionalnom dužnošću, kao i moralnom". U obrazloženju iz Vlade Srbije, koje prenose crnogorski mediji, navodi se da je Miodrag Lekić odabran zbog bogatog diplomatskog iskustva.

"Besmisleno jedinstvo sa SRS i SPS o Kosovu"

Šef diplomatije SCG Vuk Drašković je rekao da Beograd kasni sa formiranjem pregovaračkog tima za Kosovo i ocenio besmislenom sednicu parlamenta koja bi značila postizanje konsenzusa sa socijalistima i radikalima, kao snagama koje su dovele do krize. "Nema prečeg zadatka Beograda nego da se pripremi za teške pregovore i utvrdi realne zahteve, koje će izneti jezikom i činjenicama koje ne može da ne prihvati ni Marti Ahtisari, ni Savet bezbednosti, ni Kontakt grupa.

Drašković je rekao da ne zna kada će srpska skupština zasedati, ali ni čemu to zasedanje, posebno ako bude bila "skupština bratstva i jedinstva sa političkim snagama koje su izazvale krizu". Parlament bi trebalo da usvoji surovo jasnu i kratku deklaraciju: "Prvi cilj je da odbranimo sadašnji status državne granice sa Albanijom i Makedonijom, a drugi da maksimalno zaštitimo prava srpskog i nealbanskog stanovništva".

Drašković je rekao i da albanskoj većini mora biti ponuđeno sve što je svojevremeno nuđeno Srbima u Hrvatskoj planom Z4, dodajući da to treba shvatiti u Beogradu.

Sedam važnih tačaka Beograda za pregovore

U očekivanju početka pregovora o statusu Kosova, Stiven Majer, stručnjak za Balkan i profesor političkih nauka na Nacionalnom univerzitetu za pitanja odbrane u Vašingtonu, je "Glasu Amerike" rekao da bi Beograd trebalo da se zauzima za nekoliko ključnih stvari u pregovaračkom procesu.

"Prvo, u interesu Beograda nije da pregovarački proces bude brz, već bi on trebalo da traje što duže da bi se omogućila diskusija o svim važnim pitanjima. Prebrzi pregovori i ishitrene odluke međunarodne zajednice mogli bi da idu u prilog nezavisnosti Kosova, što Srbija ne želi", rekao je Majer.

On smatra da Beograd mora da ima jedinstven plan i jedinstven stav vlade. "Međutim, još vladaju konfuzija i problemi oko formiranja pregovaračkog tima. Jedinstven stav o Kosovu ne sme biti zamagljen unutrašnjim stranačkim sporovima."

"Treće, Beograd mora biti spreman da se angažuje na direktnim i sveobuhvatnim  razgovirma sa Prištinom bez obriza na inklinacije i proces međunarodne zajednice", ukazao je Majer.

Kao, četvrto, Beograd bi trebalo da pokaže spremnost za kompormisno rešenje i da iznese maksimalne ustupke u okviru tog kompromisa: "Govor premijera Koštunice u Njujorku je bio veoma dobar početak; jasno su izneta legalna i politička prava Srbije u toj pokrajini, ali to nije dovoljno." Peto, Beograd bi trebalo da navede i druge regionalne zemlje, posebno savezničke, da se uključe u taj proces.

Majer kaže da Beograd mora da se usredsredi na prava manjina na Kosovu, koja su veoma ugrožena i koja međunarodna zajednica nije uspešno zaštitila.

"I poslednje, Beograd mora biti veoma obazriv zbog mogućeg iznuđivanja međunradne zajednice, kao na primer da se Kosovo ustupi za članstvo u Evropskoj uniji", kazao je Majer.