Rat u Iraku

Iako su Amerikanci preuzeli kontrolu nad Bagdadom, u glavnom gradu Iraka još ima naoružanih pristalica Sadama Huseina. U samoubilačkom napadu na jednom kontrolnom punktu u Bagdadu u četvrtak je poginuo najmanje jedan američki marinac, a više ih je ranjeno. Još jedan marinac je poginuo, a 20 je povređeno tokom četvorosatnih borbi u jednoj džamiji. Pljačke administrativnih zgrada, prodavnica, ali i bolnica, koje su nastupile odmah po ulasku invazionih snaga, sada su prestale, a američke snage uspostavile su kontrole oko Bagdada kako bi sprečile povratak iračkih snaga u grad, ali i izlazak preostalih pristalica Sadama Huseina.

Portparol američke vojske, kapetan Frenk Torp, izjavio je da režim još nije srušen i da očekuje još otpora i žestokih borbi. Posle zauzimanja Bagdada, borbe se usmeravaju ka Huseinovom rodnom mestu Tikritu, na severu Iraka. Podržane američkim vojnicima, kurdske snage zauzele su i grad Kirkuk. U jednoj džamiji u verskom centru Šiita, Nadžafu, ubijen je šiitski duhovni vođa Abdul Madžid al Koi i još nekoliko sveštenika.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan izjavio je da u Iraku ne postoji vlada koja funkcioniše i da je uspostavljanje reda i zakona prema međunarodnom humanitarnom pravu sada odgovornost invazionih, to jest, američkih, britanskih i australijskih snaga. "Haška i Ženevska konvencija važe i u ovom sukobu. To znači da koalicija ima odgovornost za dobrobit naroda u Iraku i siguran sam da će to i poštovati", rekao je Anan.

I dok se još nagađa da li je Sadam Husein živ ili nije, američki predsednik Džordž Buš i britanski premijer Toni Bler obratili su se Iračanima putem televizije koju su u Bagdadu osnovale koalicione snage, a koja se zove "Ka slobodi". Oni su poručili da je Sadamov režim uklonjen sa vlasti i da će irački narod uskoro sam sastaviti svoju vladu. U prelaznom periodu Irakom će upravljati guverner Džej Garner, bivši američki general, a kao moguć lider posleratnog Iraka pominje se predsednik Iračkog nacionalnog kongresa Ahmed Čalabi. Taj biznismen, koji još od 1956. ne živi u Iraku, ima veliku podršku Amerikanaca, već se vratio u Irak, gde se obratio stanovnicima Nasirije koji su slavili pad Sadamovog režima. "Vi ste ti koji će izabrati vladu koja će vas predstavljati. Možete da izaberete koga god hoćete. Niko nema pravo da od vas traži da ga dovedete na vlast. Niko vam neće biti nametnut", rekao je Čalabi.

Pored političkih, u Iraku se otvaraju i humanitarna pitanja. Portparol humanitarne agencije UN Dejvid Vimherst kaže da je jedan od najvećih problema loša snabdevenost, ali i bezbednost bolnica, koje su opljačkane u haosu koji je nastupio posle ulaska invazionih snaga u Bagdad i Basru. "Situacija je katastrofalna. Bolnice već funkcionišu na ivici izdržljivosti, a i ono malo lekara koji mogu da dođu na posao ostaju kod kuće da bi zaštitili svoje porodice od pljačke. U Basri su, na primer, od 6 lekara, samo 2 došla u bolnicu. To je strašno jer time nisu pogođeni samo ranjenici iz rata, već i oni kojima je potrebna redovna terapija. Bojim se da će se broj žrtava povećavati eksponencijalno", rekao je on.