Samo dve ponude za brodogradilišta

Uoči otvaranja ponuda došlo je, naime, do neočekivanog obrta kada su od kupovine odustali dvojica, kako se do sada smatralo, najozbiljnijih kupaca. Od kupovine hrvatskih brodogradilišta u poslednjem momentu odustali su milijarder Filip Cepter i vlasnik više rudnika hroma u Južnoj Africi Danko Končar.

Iako se brodogradilišta prodaju za cenu od jedne kune, pomenuti biznismeni više ne smatraju da je reč o unosnom poslu.

Niti jedna privatizacija u Hrvatskoj do sada nije mogla da prođe bez problema, pa tako ni prodaja brodogradilišta.

Rok za podnošenje ponuda za pet hrvatskih brodogradilišta koja se prodaju za po jednu kunu istekao je juče u 14 sati.

No, uoči otvaranja ponuda došlo je do neočekivanog obrta, nakon što su odustali oni koji su se poslednjih meseci navodili kao sigurni kupci.

U poslednji tren su tako odustali hrvatski biznismen Danko Končar, koji je najavljivao kupovinu pet brodogradilišta, koja je nameravao da objedini u holding, te “kralj šerpi” Filip Cepter, koji je u tri brodogradilišta želeo da gradi luksuzne mega jahte.

Danko Končar je vlasnik više rudnika hroma u Južnoj Africi, a juče je rekao da ne odustaje od kupovine brodogradilišta, ali da neće podneti ponudu. Odlučio je to nakon dubinske analize stanja u pet brodogradilišta.

“Jeste formalna cena jedna kuna, ali u stvari, morate potrošiti sledećih milijardu i trista miliona eura da bi uopće došli u posed toga”, naveo je Končar.

Zbog tako velike investicije odlučio je da odustane od podnošenja ponude, te će da pričeka drugi krug u kom očekuje povoljnije uslove.

“Niko i ko ima te novce neće uložiti u vreću bez dna. To je broj jedan. Broj dva – ako se promene ekonomski uslovi koji su sada dani, mi ćemo se priključiti”, najavljuje Končar.

Ovakav neočekivani potez Danka Kočara sledio je milijarder Filip Cepter, koji je pismeno obavestio Fond za privatizaciju o odustajanju od podnošenja ponude.

Njegov poslovni zastupnik Blaž Buble kao razlog odustajanja navodi da stalno izviru neki novi dugovi brodogradilišta koje bi novi vlasnik trebalo da podmiri.

“Iz ponuđene dokumentacije ne može se točno utvrditi financijsko stanje, niti imovina brodogradilišta. Nažalost, izleda da ni oni ne znaju što prodaju”, ocenjuje Buble.

Sindikati mesecima upozoravaju da trenutak za ovu privatizaciju nije mogao biti lošiji zbog globalne finansijske krize. Sindikati smatraju da je konkurs obična farsa, te tvrde da određeni lobiji guraju svoje igrače.

“Radnici u brodogradilištima su izuzetno zabrinuti i točno fali samo iskra da se sve zapali. A moramo i upozoriti Vladu da u slučaju da ne bude samo jedna plaća isplaćena, imaćete nemire, socijalne nemire i budite sigurni da brodogradilišta, koja sve skupa vežu nekih 40 tisuća zaposlenih, neće biti mirni, jer je u pitanju njihova egzistencija”, upozorava Joško Franić iz Splitskog gradilišta.

Hrvatska brodogradnja već je godinama u velikim problemima jer ne uspeva da se bori protiv jake konkurencije, takozvanih fabrika brodova na Dalekom istoku. Država im godinama pomaže krupnim finansijskim injekcijama, a sada kada je voda došla do grla, odlučili su da se reše te stege oko vrata.