"Uvek mislimo da se to dešava nekom drugom"

Iako je reč o bolesti koja se u većini slučajeva uspešno leči, depresija u svetu godišnje uzme 800.000 života.

To znači da svakih 40 sekundi jedna osoba izvrši samoubistvo, piše Radio Slobodna Evropa.

Procene nadležnih u Srbiji govore da se svake godine ubije oko 1.300 ljudi, što ovu državu svrstava na 13. mesto u Evropi.

"Razmišljanje o suicidu je jedan od simptoma depresije. Uvek mislimo da se to dešava nekom drugom, a stopa suicida govori da svako od nas poznaje nekoga ko se ubio", kaže Slavica Ranisavljev Kovačev iz Centra za prevenciju samoubistva "Srce".

Iako su suicidu skloniji stariji, simptomi depresije se, prema podacima Instituta za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut", pomeraju ka sve mlađem uzrastu.

"Ljudi očekuju da mladi, samim tim što su mladi, treba da budu srećni. Nekako zaboravljamo da oni nemaju životno iskustvo kao stariji, ne umeju da prepoznaju da će neke stvari proći, ne znaju da potraže podršku, a takođe su veoma impulsivni, što utiče na brzo donošenje odluka i nepromišljenost, koja može da se završi tragičnim ishodom", dodaje Slavica Ranisavljev Kovačev.

Prema navodima SZO, depresija je vodeći uzrok smrti (odmah posle saobraćanih nesreća) među mladima od 15 do 25 godina. Upravo toliko, 25, imala je manekenka Marija Ćurčić kada je u novembru prošle godine izvršila samoubistvo u Beogradu. Njena majka An Mari Ćurčić pokrenula je preko društvenih mreža kampanju "Za tebe - Važno je", kojom je pozvala na podizanje svesti o važnosti brige o mentalnom zdravlju, ali i na pritisak na nadležne institucije u Srbiji da usvoje i počnu sa primenom odgovarajućih strategija.

Nakon što je ukazala na to da Srbija nema nacionalni SOS telefon za prevenciju suicida koji bi radio 24 sata, Ministarstvo zdravlja i Klinika za psihijatrijske bolesti "Laza Lazarević" 16. januara ove godine otvorili su prvu takvu liniju. Od tog dana primili su oko 350 poziva.

"Javljali su se građani sa cele teritorije Srbije, svih starosnih struktura, sa širokim dijapazonom problema za koje su tražili savet, odnosno urgentnu pomoć. Korisnici linije dobijaju jasne smernice o tome kako da na najbližem mestu dobiju stručnu pomoć. Ono što pre toga dobiju u samom razgovoru je prva intervencija u krizi, podrška i saznanje da izlaz postoji", kaže direktorka Klinike "Laza Lazarević" Ivana Stašević Karličić.