"Uvek mislimo da se to dešava nekom drugom"

Jedna od najveći laži na svetu je da u Srbiji je samo 5% depresivnih ljudi..Non-stop sam u kontaktu sa ljudima..Bar 90% je depresivno i pogubljeno...Najviše zbog finansija i lošeg života..

U zlatnom smo dobu, nezaustavljivo grabimo napred, a toliko ljudi u depresiji. Nije mi jasan ovaj narod.

i normalno,
nauka je 2 svetlosne godine od resavanja ovog problema.

neki bliski ljudi su bolovali od ovog zla i shvatio sam koliko je to neizdrzivo...uzasno..

sve je u mozgu,reprogramirate,probate
da vidite pozitivne strane..ali i dalje neki teg u glavi...
kazu i kad vide svetlost,
znaju da ce tama opet doci...

5% nije zabrinjavajuce obzirom na kvalitet zivota u Srbiji. Procenat ce biti jos manji kad nastupi zlatni period.

(ermin, 12. februar 2019 20:44)

Molim sve vas "nadrilekare" da se uzdržite od bilo kakvih saveta ako niste imali ovu muku.
Depresija je opasna, depresija je sublimacija osećanja beznađa, izgubljenosti, neobjašnjive tuge i letargije, nemogućnost da se živi normalno jer se nema ni snage, ni volje. Ovo pišem kao neko ko preko dvadeset godina se muči sa anksioznošću i depresijom.
Svima koji osećaju duže vreme neke od gore navedenih simptoma preporučujem da se jave stručnom licu neuropsihijatru, psihologu ili psihijatru. Nemojte čekati...

"Depresija" je malko širok pojam za ogromne različite simptome za svaku osobu.
Na primer, neko ima depresiju i anksioznost i boji se smrti, i ne pada mu na pamet da izvrši samoubistvo (jer upravo se smrti boji).
Neko je depresivan, i ubije se.
I sad su to dve osoboe koje pate od "depresije"? Treba li da se tretiraju slično?

Drugo, ono što anksiozni ljudi ne shvataju: Ne postoji zabeležen slučaj u istoriji, da je neko snagom svoje volje uspeo da zaustavi rad srca i umre.
Najviiše što čovek može da uradi je da sebi od panike digne adrenalin, i da mu srce malko brže kuca, i da nesrećnik pomisli da je to kraj. Srcu treba mnogo veći napor od malenog udara adrenalina da bi se zaustavilo. Mi ne utičemo na to.
(ovo pišem, jer vidim da ima mnogo ljudi koji se boje ovoga).

Na kraju.. ljudi... ne zaboravite... fizička aktivnost. To je preduslov svega. Ako izlaziš 5 minuta dnevno da prošetaš, kreni sa 10.. i uvećavaj. :)

Živeli! :)

Mnogo veći broj ljudi pati od ove bolesti kod nas. Ja poznajem nekoliko njih koji ne ulaze u zvaničnu statistiku, jer se nikada nisu obratili za pomoć nekoj ustanovi ili psihoterapeutu, jer nemaju poverenje, a puno je takvih... Dakle, mnogo smo mi, nažalost, depresivniji i anksiozniji narod od tih 5%...

Problem sa depresijom leži u činjenici da su danas ljudi dostigli najviši mogući stepen informisanosti o svemu. Samim tim ljudi su mnogo pametniji nego što su bili ranije. Dostupno nam je da znamo sve. Imamo neposredan uvid u ceo svet. Ništa više nije prepušteno mašti. Vidimo i znamo i dobro i loše. Sve!!! A nije dobro kada mnogo znate. Kada mnogo znate onda nastupa depresija. Kada mnogo znate onda shvatate besmislenost života i nastupa depresija. Televizija, Internet, društvene mreže... To nas čini depresivnim u globalu...
Trudite se da se ne obazirete na nebitne srvari. Ja koristim internet, tv i društvene mreže samo da bih pratio sport... Ostalo preskačem, ne gledam, ne čitam...
Ne želim da znam sve, neću i ne treba mi...

Kroz zivot treba ici ne bojeci se nicega, treba tako ziveti!
Ako se neceg bojite, onda nastupaju u napad sve te budalarije kao depresija itd, svima koji procitaju verujte mi, to je samo privremeno i vi ste svi pobednici i mozete je pobediti!!!

proslog proleca i leta sam doživeo i jedva preživeo tesku klinicku depresiju, pio sam jake lekove i sad ih pijem. iskustvo je uzasno, ne znam da li cu se ikad u potpunosti oporaviti. Pisem ovo jer treba razlikovati svskodnevnu potistenost i depresiju u sirem smislu koju mnogi ljudi imaju, od ove stravicne bolesti koja se leci na klinici...

Depresija je bolest i ljudi koji kazu, samo hrabro, nemoj razmisljati o tome i proci ce, depresija to su gluposti i sl. nemaju pojma sta je depresija i kako je boriti sa istom.

Ovo je nerealno mali procenat ljudi, u Srbiji je svaki drugi covek depresivan, samo izadjite na ulicu i pogledajte te ljude...

Depresija pati od srbije.

Ej bre ljudi pa šta se dešavalo srbadiji u poslednjih 30.g. i to sa jednim te istim na vlasti Mi smo još i dobri - bar za sada ne ujedamo. Dobro de samo malo ...

Srbija je na antidepresivima!

Trend porasta u usponu bez nade za smanjenjem,na žalost. Kvalitet života dok se podigne,život će proći. Zvang,ćao!

5% nije zabrinjavajuce obzirom na kvalitet zivota u Srbiji. Procenat ce biti jos manji kad nastupi zlatni period.
(Drnda, 12. februar 2019 20:47)


Da procenat depresivnih osoba zavisi od visine životnog standarda i odličnih svih ostalih aspekata života onda bi u najbogatijim i bogatim državama sveta svi tamošnji stanovnici bili stalno euforični a u najsiromašnijim i siromašnim državama sveta bi svi stanovnici bili stalno bili depresivni.

Овдје многи спомињу квалитет живота. Хоћете да кажете да су мој дјед, отац имали квалитетнији живот од мене. Или да сам ја имао него што има и што ће имати моје дијете! Сви који тако мисле имају велики проблем, а да то или не знају или неће да признају (увијек је лакше другог кривити за све у животу, али то је на нивоу дијетета од 2 до 10 година). Ако је и проблем у земљи у којој живите - научиш језик и "трбухом за крухом" као што је урадило ко зна колико наших људи..... Не, најлакше је сједити, гледати ријалитије и живјети од татине плате, дједове пензије!!!

@jurica

Ovako nesto moze da izjavi samo neko ko depresiju izjednacava sa prolaznim neraspolozenjem i nezadovoljstvom, a to su dve potpuno razlicite stvari. Deresiju ne uzrokuje nedostatak novca, niti je leci bogatstvo. Belgija, Japan, Nemacka, USA imaju veci broj oblelih od depresije nego siromasnije zemlje poput Meksika, Kube i Brazila. Depresija je ozbiljna bolest sa kompleksnim (ugavnom genetskim) uzrocima i leci se iskljucivo uz profesionalnu pomoc strucnih lica.

Antidepresanti su jako popularni lekovi na zapadu, čini mi se mnogo popularniji nego u Srbiji. Rakija je dobar antidepresant, naravno u umerenoj količini:-).

To stanje ni ne moze da se medicinski precizno da se objasni i ustaniovi. Stanje neobjasnjivog nemira i bezizlaznosti koje se moze nalepiti na bilo sta. Ja sam imao slucaj doduse na kratko, da sam imao nemir sa ocenama na komentarima na sajtu b92. Bio je komentar sa oko 400 odobrenja i imao sam osecaj negativne mase velicine na taj broj, pritisak u grudima i osecao sam se tako malo i nistavno naspram toga, ali nemir u grudima, nesto kao masa, masa, broj, migracija. Zaista uvrnuto stanje.
U mom slucaju do je to bilo kratko. Ne znam kako bih dalje i gde bih. Orden za hrabre, i ruka visoko gore za ljude sto funkcionisu i nose se sa tim kroz zivot. Depresija je postala mainstream isto koliko i aneksioznost, ali uglavnom ljudi pojma nemaju.

Ako mozete napisite nesto o delirium tremensu. I napisite clanak o shellshock i ptsp-u i uzasima rovovskog mraka i beznadja u Prvom velikom ratu.

@samosvesna građanka
Kažeš "onda bi u najbogatijim i bogatim državama sveta svi tamošnji stanovnici bili stalno euforični a u najsiromašnijim i siromašnim državama sveta bi svi stanovnici bili stalno bili depresivni"... U bogatim državama nisu svi stanovnici bogati. Oni kojima ide dobro jesu euforični. Dobar kvalitet života i bogatstvo su sinonimi. Isto važi i u suprotnom smeru. Siromašni ljudi ne vide ništa pozitivno u svom položaju. Možda se može reći da novac ne garantuje obavezno zadovoljstvo životom. Ali bez novca život ne vredi. Sigurno.

Depresija=socijalno nezadovoljstvo, da ne kažem manjak novca. Sve ostalo je prazna priča. Što nikako ne znači da takvo nezadovoljstvo nije nešto što može da, i doslovno, uništi čovekov život. Imao sam prilike da vidim osobe koje su primale antidepresante intravenski (!, zaista jesu), koje su uspele da dođu do pristojne sume novca i oporave se brže od fudbalera koji se valja na travi par sekundi pre kraja utakmice. Viđao sam i obrnuto: vedre ljude koje manjak novca pretvara u duševne olupine. U ovako "podešenom" društvu novac je jedino relevantan. Ako kažem da je tako, ne znači da smatram da je to dobro. Ali bežanje od realnosti neće učiniti situaciju drugačijom i boljom.

Novac nije najvazniji okidac. Novac jeste vazan i za neke ljude prelomni faktor da budu depresivni i kada rese problem snovcem “izlece se”. Drugi pak imaju novca sasvim dovoljno (prvi bi rekli i previse) pa su opet depresivni. Ima mnogo okidaca i generalno nije jedan jedini dovoljan mora nekoliko da se istovremeno dogode da gurnu osobu u ambis depresije.
Novac. Poridica. Ljubav. Deca. Posao. Okolina. Familija. Drustvo. Covecanstvo. Sport.
Sustina je neki e faktori iz okruzenja dizu neki potapaju. Ako je total negativan. I negativan neko vreme. I osoba ne uspeva da vidi kako moze nekim delovanjem da promeni trend pocinje depresija.
Znaci onda kada “ ne postoji” u glavi pacijenta resenje akcija kojim se u blizoj buducnosti moze ocekivati povoljsanje.

Kroz zivot treba ici ne bojeci se nicega, treba tako ziveti!
Ako se neceg bojite, onda nastupaju u napad sve te budalarije kao depresija itd, svima koji procitaju verujte mi, to je samo privremeno i vi ste svi pobednici i mozete je pobediti!!!

Depresija=socijalno nezadovoljstvo, da ne kažem manjak novca. Sve ostalo je prazna priča. Što nikako ne znači da takvo nezadovoljstvo nije nešto što može da, i doslovno, uništi čovekov život. Imao sam prilike da vidim osobe koje su primale antidepresante intravenski (!, zaista jesu), koje su uspele da dođu do pristojne sume novca i oporave se brže od fudbalera koji se valja na travi par sekundi pre kraja utakmice. Viđao sam i obrnuto: vedre ljude koje manjak novca pretvara u duševne olupine. U ovako "podešenom" društvu novac je jedino relevantan. Ako kažem da je tako, ne znači da smatram da je to dobro. Ali bežanje od realnosti neće učiniti situaciju drugačijom i boljom.

Овдје многи спомињу квалитет живота. Хоћете да кажете да су мој дјед, отац имали квалитетнији живот од мене. Или да сам ја имао него што има и што ће имати моје дијете! Сви који тако мисле имају велики проблем, а да то или не знају или неће да признају (увијек је лакше другог кривити за све у животу, али то је на нивоу дијетета од 2 до 10 година). Ако је и проблем у земљи у којој живите - научиш језик и "трбухом за крухом" као што је урадило ко зна колико наших људи..... Не, најлакше је сједити, гледати ријалитије и живјети од татине плате, дједове пензије!!!

Jedna od najveći laži na svetu je da u Srbiji je samo 5% depresivnih ljudi..Non-stop sam u kontaktu sa ljudima..Bar 90% je depresivno i pogubljeno...Najviše zbog finansija i lošeg života..

@samosvesna građanka
Kažeš "onda bi u najbogatijim i bogatim državama sveta svi tamošnji stanovnici bili stalno euforični a u najsiromašnijim i siromašnim državama sveta bi svi stanovnici bili stalno bili depresivni"... U bogatim državama nisu svi stanovnici bogati. Oni kojima ide dobro jesu euforični. Dobar kvalitet života i bogatstvo su sinonimi. Isto važi i u suprotnom smeru. Siromašni ljudi ne vide ništa pozitivno u svom položaju. Možda se može reći da novac ne garantuje obavezno zadovoljstvo životom. Ali bez novca život ne vredi. Sigurno.

Antidepresanti su jako popularni lekovi na zapadu, čini mi se mnogo popularniji nego u Srbiji. Rakija je dobar antidepresant, naravno u umerenoj količini:-).

U zlatnom smo dobu, nezaustavljivo grabimo napred, a toliko ljudi u depresiji. Nije mi jasan ovaj narod.

5% nije zabrinjavajuce obzirom na kvalitet zivota u Srbiji. Procenat ce biti jos manji kad nastupi zlatni period.

To stanje ni ne moze da se medicinski precizno da se objasni i ustaniovi. Stanje neobjasnjivog nemira i bezizlaznosti koje se moze nalepiti na bilo sta. Ja sam imao slucaj doduse na kratko, da sam imao nemir sa ocenama na komentarima na sajtu b92. Bio je komentar sa oko 400 odobrenja i imao sam osecaj negativne mase velicine na taj broj, pritisak u grudima i osecao sam se tako malo i nistavno naspram toga, ali nemir u grudima, nesto kao masa, masa, broj, migracija. Zaista uvrnuto stanje.
U mom slucaju do je to bilo kratko. Ne znam kako bih dalje i gde bih. Orden za hrabre, i ruka visoko gore za ljude sto funkcionisu i nose se sa tim kroz zivot. Depresija je postala mainstream isto koliko i aneksioznost, ali uglavnom ljudi pojma nemaju.

Ako mozete napisite nesto o delirium tremensu. I napisite clanak o shellshock i ptsp-u i uzasima rovovskog mraka i beznadja u Prvom velikom ratu.

Problem sa depresijom leži u činjenici da su danas ljudi dostigli najviši mogući stepen informisanosti o svemu. Samim tim ljudi su mnogo pametniji nego što su bili ranije. Dostupno nam je da znamo sve. Imamo neposredan uvid u ceo svet. Ništa više nije prepušteno mašti. Vidimo i znamo i dobro i loše. Sve!!! A nije dobro kada mnogo znate. Kada mnogo znate onda nastupa depresija. Kada mnogo znate onda shvatate besmislenost života i nastupa depresija. Televizija, Internet, društvene mreže... To nas čini depresivnim u globalu...
Trudite se da se ne obazirete na nebitne srvari. Ja koristim internet, tv i društvene mreže samo da bih pratio sport... Ostalo preskačem, ne gledam, ne čitam...
Ne želim da znam sve, neću i ne treba mi...

Trend porasta u usponu bez nade za smanjenjem,na žalost. Kvalitet života dok se podigne,život će proći. Zvang,ćao!

5% nije zabrinjavajuce obzirom na kvalitet zivota u Srbiji. Procenat ce biti jos manji kad nastupi zlatni period.
(Drnda, 12. februar 2019 20:47)


Da procenat depresivnih osoba zavisi od visine životnog standarda i odličnih svih ostalih aspekata života onda bi u najbogatijim i bogatim državama sveta svi tamošnji stanovnici bili stalno euforični a u najsiromašnijim i siromašnim državama sveta bi svi stanovnici bili stalno bili depresivni.

Ovo je nerealno mali procenat ljudi, u Srbiji je svaki drugi covek depresivan, samo izadjite na ulicu i pogledajte te ljude...

Ej bre ljudi pa šta se dešavalo srbadiji u poslednjih 30.g. i to sa jednim te istim na vlasti Mi smo još i dobri - bar za sada ne ujedamo. Dobro de samo malo ...

"Depresija" je malko širok pojam za ogromne različite simptome za svaku osobu.
Na primer, neko ima depresiju i anksioznost i boji se smrti, i ne pada mu na pamet da izvrši samoubistvo (jer upravo se smrti boji).
Neko je depresivan, i ubije se.
I sad su to dve osoboe koje pate od "depresije"? Treba li da se tretiraju slično?

Drugo, ono što anksiozni ljudi ne shvataju: Ne postoji zabeležen slučaj u istoriji, da je neko snagom svoje volje uspeo da zaustavi rad srca i umre.
Najviiše što čovek može da uradi je da sebi od panike digne adrenalin, i da mu srce malko brže kuca, i da nesrećnik pomisli da je to kraj. Srcu treba mnogo veći napor od malenog udara adrenalina da bi se zaustavilo. Mi ne utičemo na to.
(ovo pišem, jer vidim da ima mnogo ljudi koji se boje ovoga).

Na kraju.. ljudi... ne zaboravite... fizička aktivnost. To je preduslov svega. Ako izlaziš 5 minuta dnevno da prošetaš, kreni sa 10.. i uvećavaj. :)

Živeli! :)

i normalno,
nauka je 2 svetlosne godine od resavanja ovog problema.

neki bliski ljudi su bolovali od ovog zla i shvatio sam koliko je to neizdrzivo...uzasno..

sve je u mozgu,reprogramirate,probate
da vidite pozitivne strane..ali i dalje neki teg u glavi...
kazu i kad vide svetlost,
znaju da ce tama opet doci...

Srbija je na antidepresivima!

(ermin, 12. februar 2019 20:44)

Molim sve vas "nadrilekare" da se uzdržite od bilo kakvih saveta ako niste imali ovu muku.
Depresija je opasna, depresija je sublimacija osećanja beznađa, izgubljenosti, neobjašnjive tuge i letargije, nemogućnost da se živi normalno jer se nema ni snage, ni volje. Ovo pišem kao neko ko preko dvadeset godina se muči sa anksioznošću i depresijom.
Svima koji osećaju duže vreme neke od gore navedenih simptoma preporučujem da se jave stručnom licu neuropsihijatru, psihologu ili psihijatru. Nemojte čekati...

Depresija je bolest i ljudi koji kazu, samo hrabro, nemoj razmisljati o tome i proci ce, depresija to su gluposti i sl. nemaju pojma sta je depresija i kako je boriti sa istom.

Depresija pati od srbije.

Mnogo veći broj ljudi pati od ove bolesti kod nas. Ja poznajem nekoliko njih koji ne ulaze u zvaničnu statistiku, jer se nikada nisu obratili za pomoć nekoj ustanovi ili psihoterapeutu, jer nemaju poverenje, a puno je takvih... Dakle, mnogo smo mi, nažalost, depresivniji i anksiozniji narod od tih 5%...

@jurica

Ovako nesto moze da izjavi samo neko ko depresiju izjednacava sa prolaznim neraspolozenjem i nezadovoljstvom, a to su dve potpuno razlicite stvari. Deresiju ne uzrokuje nedostatak novca, niti je leci bogatstvo. Belgija, Japan, Nemacka, USA imaju veci broj oblelih od depresije nego siromasnije zemlje poput Meksika, Kube i Brazila. Depresija je ozbiljna bolest sa kompleksnim (ugavnom genetskim) uzrocima i leci se iskljucivo uz profesionalnu pomoc strucnih lica.

proslog proleca i leta sam doživeo i jedva preživeo tesku klinicku depresiju, pio sam jake lekove i sad ih pijem. iskustvo je uzasno, ne znam da li cu se ikad u potpunosti oporaviti. Pisem ovo jer treba razlikovati svskodnevnu potistenost i depresiju u sirem smislu koju mnogi ljudi imaju, od ove stravicne bolesti koja se leci na klinici...

Novac nije najvazniji okidac. Novac jeste vazan i za neke ljude prelomni faktor da budu depresivni i kada rese problem snovcem “izlece se”. Drugi pak imaju novca sasvim dovoljno (prvi bi rekli i previse) pa su opet depresivni. Ima mnogo okidaca i generalno nije jedan jedini dovoljan mora nekoliko da se istovremeno dogode da gurnu osobu u ambis depresije.
Novac. Poridica. Ljubav. Deca. Posao. Okolina. Familija. Drustvo. Covecanstvo. Sport.
Sustina je neki e faktori iz okruzenja dizu neki potapaju. Ako je total negativan. I negativan neko vreme. I osoba ne uspeva da vidi kako moze nekim delovanjem da promeni trend pocinje depresija.
Znaci onda kada “ ne postoji” u glavi pacijenta resenje akcija kojim se u blizoj buducnosti moze ocekivati povoljsanje.