Preti novi sukob među zemljama EU

U dokumentu se ističe da tendencija nedostatka vode raste, a do kraja veka česte suše prete da smanje ekonomski rast EU za 7 odsto.

U dokumentu se naglašava da deficit vode stvara rizike u gotovo svim aspektima životima: hrani i pijaćoj vodi, infrastrukturi, ljudskom zdravlju i glavnim vidovima ekonomske delatnosti.

"Ovi rizici se mogu pojaviti u različitim formama, od kojih neki obuhvataju jačanje konkurencije kad su u pitanju vodni resursi među sektorima i vidovima korišćenja, uključujući potencijalni rizik od sukoba unutar u između država članica zbog prekograničnih vodnih resursa", navodi se u dokumentu.

U dokumentu se takođe navodi da su tako česte pojave kao što su poplave i suše već postale jedna od klimatskih pretnji, sa kojima se suočava Evropa.

Prema proceni Evropske komisije, "postoji 36 ključnih rizika po Evropu, neki od kojih su već na katastrofalnom nivou i imaju visoki stepen hitnosti". U nekim zemljama EU već se vode sporovi zbog vodosnabdevanja.

Katalonija u Španiji koja je nastradala usled suša, pokušava da ubedi centralnu vladu zemlje da preusmeri vodu iz reke iz susednog Aragona.

U Francuskoj je prošle godine došlo do sukoba zbog planova stvaranja novih rezervoara za vodu.

Evropska komisija poziva članice da ubrzaju pripremu za borbu protiv klimatskih promene, navodeći da veoma kasne u odnosu na planove. Usled promene klime, EK očekuje veći broj prirodnih nesreća kao što su suše, poplave, šumski požari, ekstremne vrućine, kao i epidemije, propadanje useva i oštećenje infrastrukture.

Klimatske promene, prema konzervativnoj proceni EK mogu da smanje ekonomski rast unije za 7 odsto do 2100. godine. Prema podacima EK za 2019. godinu, više od trećine (38 odsto) stanovnika država EU suočilo se sa nestašicom vode. Godišnje, suša košta evropsku ekonomiju od 2-9 milijardi evra.

Uopšteno, veliki deo zemalja članica EU ima dovoljno vodnih resursa, ali suše postaju sve češće, pre svega su karakteristične za jug i zapad zemlje.