Nuklearna sila ima 660.000 vojnika i preko 4.600 artiljerijskih jedinica; Spremni su za rat FOTO/VIDEO

Pakistanski ministar odbrane, Kavaja Asif, rekao je da je u toku "otvoreni rat", i da je Islamabadu "ponestalo strpljenja".

"Naša čaša strpljenja se prelila. Sada je između nas i vas (Avganistana) otvoreni rat", naveo je. 

Pakistan je prošle nedelje izveo niz noćnih vazdušnih napada na Avganistan, u kojima je, prema rečima talibana, ubijeno najmanje 18 ljudi, uključujući žene i decu.

Pročitajte još:

• "Nemamo više strpljenja – ovo je otvoreni rat" FOTO/VIDEO
• Pakleni odgovor: Pokrenut je veliki napad; Eksplozije tresu Kabul VIDEO

Nekoliko sati ranije, portparol talibanske vlade Zabihulah Mudžahid rekao je da Avganistan sprovodi "ofanzivne operacije velikih razmera" protiv pakistanske vojske duž Durandove linije koja razdvaja dve zemlje.

Islamabad je saopštio da su napadi usmereni na sedam militantnih kampova i skrovišta u blizini pakistano-avganistanske granice i da su pokrenuti nakon nedavnih samoubilačkih napada u Pakistanu. Kabul je saopštio da su pogođene civilne kuće i verska škola.

Avganistanski talibani su saopštili da su pokrenuli operaciju "velikih razmera" kao odgovor i rekli su sinoć da su u ofanzivi ubili "brojne" pakistanske vojnike, što je demantovao portparol pakistanskog premijera Šehbaza Šarifa, koji je takođe osporio tvrdnju portparola talibana da je zauzeto 15 vojnih položaja.

Kako javlja Al Džazira, situacija je i dalje veoma napeta. Pakistan je gađao mete iz vazduha, kao i unutar Avganistana, a postoje izveštaji sa obe strane da su jedna drugoj nanele teške žrtve. Situacija je alarmantna jer Pakistan kaže da će nastaviti sa onim što naziva "osvetničkim odgovorom".

Portparol pakistanske vojske saopštio je da je u napadima ubijeno 228 talibanskih boraca, a 314 povređeno. On je dodao da je uništeno 74 talibanska položaja, a 18 zarobljeno. U međuvremenu, 27 ljudi je povređeno u Pakistanu.

Ranije je talibanska vlada saopštila da je osam njenih boraca ubijeno, a 11 ranjeno.

Šta se za sada zna?

• Pakistanske snage su napale Kabul i provincije Kandahar i Paktika. Još uvek nije nezavisno potvrđeno da li ima žrtava.
• Pakistanski premijer Šehbaz Šarif rekao je da su snage njegove zemlje u stanju da "zgaze" svoje neprijatelje, dok je ministar odbrane objavio "otvoreni rat" avganistanskim talibanima.
• Avganistanski talibani "će uzvratiti ako budu napadnuti, ali trenutno neće započinjati sukobe", rekao je vojni portparol talibana za BBC.
• Zvaničnici UN pozvali su na hitnu deeskalaciju borbi, dok je iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči ponudio posredovanje te zemlje.
• Ministar spoljnih poslova pakistanskog saveznika Saudijske Arabije Faisan bin Farhan Al Saud sastao se sa svojim pakistanskim kolegom Mohamadom Išakom Darom kako bi razgovarali o načinima smanjenja tenzija.
• Vazdušni napadi usledili su nakon višemesečnih neprijateljstava između dve zemlje, piše dopisnik BBC-a iz Južne Azije i Avganistana.

Kabul nema mogućnosti za konvencionalni rat

Dok tenzije rastu, postavlja se pitanja koliko je Avganistan zapravo u mogućnosti da vodi rat sa Pakistanom, budući da postoji ogromna razlika u vojnoj snazi. Kako su naveli analitičari za BBC Urdu, malo je verovatno da će talibani moći da vode konvencionalni rat. 

Pakistanske oružane snage, koje su naoružane nuklearnim oružjem, redovno se rangiraju među 15 vojno najmoćnijih na svetu. Avganistanski talibani, s druge strane, nemaju uporedive vojne resurse i suočavaju se sa ekonomskim problemima.

Oružje kojim raspolaže talibanska vojska dolazi uglavnom iz tri izvora: iz arsenala bivše avganistanske vojske, od stranih snaga koje su se povukle i od novog oružja nabavljenog iz različitih izvora, uključujući crno tržište.

Avganistanski talibani EPA/QUDRATULLAH RAZWAN

Stručnjaci kažu da snimci prošlih graničnih sukoba sugerišu da su talibanske snage uglavnom koristile lako oružje protiv pakistanskih snaga.

Međutim, analitičari ističu da talibani imaju veliko iskustvo u gerilskom ratovanju. Avganistanski stručnjak za bezbednost rekao je za BBC Urdu da su mnogi sukobi talibana sa pakistanskim snagama uključivali gerilsku taktiku poput iznenadnih napada i bombi pored puta.

Poređenje vojnih kapaciteta Pakistana i Avganistana

Trupe:

Pakistan: 660.000

Avganistan: 172.000

Tenkovi, oklopna vozila:

Pakistan: Preko 6.000 oklopnih borbenih vozila i više od 4.600 artiljerijskih jedinica.

Avganistan: Neka oklopna vozila i artiljerija, veći deo datira još iz sovjetskog doba, ali tačan broj ostaje nejasan.

Vazduhoplovstvo:

Pakistan: Upravlja sa 465 borbenih aviona i više od 260 helikoptera.

Avganistan: Nema borbenih aviona i samo mali broj starijih aviona i helikoptera, sa neizvesnim operativnim statusom.

Nuklearni kapacitet:

Pakistan je država sa nuklearnim oružjem i procenjenih 170 bojevih glava.

Avganistan nema nuklearni kapacitet, navodi Al Džazira.

Šta je Durandova linija i zašto je važna?

Durandova linija je naziv za granicu Pakistana i Avganistana dugu 2.640 kilometara.

AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia

Durandova linija služi kao de fakto granica između dve zemlje, ali je nijedna avganistanska vlada do sad nije priznala, jer deli paštunska plemena.

Indija takođe polaže pravo na kopnenu granicu sa Avganistanom, na istočnom kraju Durandove linije, između avganistanskog Vahanskog koridora i Gilgita. Njom upravlja Pakistan, ali Nju Delhi takođe polaže pravo na nju kao deo spornog regiona Kašmira. Zapadni kraj se proteže do granice sa Iranom, a istočni do granice sa Kinom.

Liniju su demarkirali britanski zvaničnici 1890-ih godina tokom perioda evropske kolonizacije i konkurencije poznatog kao "Velika igra". Ime je dobila po britanskom diplomati Mortimeru Durandu. 

Sporazum su potpisali Durand i tadašnji avganistanski emir Abdurahman Han, čime je određena granica između Avganistana i tadašnje Britanske Indije.

Ova granica je dobila svoj konačni oblik 1919. godine, nakon potpisivanja avganistansko-britanskog sporazuma.

Nakon što je Indija 1947. godine podeljena i stvoren Pakistan, nova država je Durandovu liniju proglasila svojom službenom granicom. 

Pogranični region je etnički raznolik, a ljudi sa obe strane granice dele duboke kulturne, jezičke, verske i istorijske veze.

Pakistan priznaje Durandovu liniju kao međunarodnu granicu i izgradio je ograde i drugu infrastrukturu duž nje.

"Sada ciljaju sam režim"

Ono što čini najnoviju rundu pakistanskih udara značajnom jeste to što su ciljali objekte talibanske vlade umesto terorističkih meta u Avganistanu, rekao je za program BBC Newsday Majkl Kugelman, viši saradnik za Južnu Aziju u Atlantskom savetu.

To znači da "sada ciljaju sam režim", rekao je on.

Pakistan tvrdi da avganistanski talibani pružaju utočište teroristima kako bi organizovali napade na Pakistan. Iako su preduzeti diplomatski koraci za smirivanje tenzija, oni nisu doveli do trajnog rešenja.

U međuvremenu, retorika talibana sugeriše da su posvećeni "organizaciji neumornih napada" na pakistanskoj strani granice, rekao je on, dodajući da je ovo "nesigurna situacija" koja bi mogla dovesti do stvarnog sukoba.

Pakistanski ministar odbrane objavio je "otvoreni rat" protiv Avganistana nakon jutrosnjih vazdušnih napada. Šta to, zapravo, znači?

To je "veoma ozbiljan razvoj događaja" i Islamabad signalizira da želi da "kazni" avganistanske talibane, koje optužuje da podržavaju militante koji stoje iza nedavnih napada u Pakistanu, kaže Amin Saikal, stručnjak za Avganistan, za program BBC Newsday.

"Dve strane su dugo bile u sukobu. Sada su Pakistanci odlučili da krenu na prepreke. Želeli su zaista da kazne talibane zbog podrške pakistanskim talibanima koji su izvršili niz napada na pakistanske mete i ubili mnogo ljudi u poslednjih godinu ili dve", kaže Saikal, osnivač Centra za arapske i islamske studije Australijskog nacionalnog univerziteta.

Eskalacija bi bila katastrofalna za avganistanski narod koji se suočava sa sopstvenim ekonomskim poteškoćama, kaže Saikal.