2025. u svetu: Tramp, Tramp, Tramp i još ponešto

Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp predložio je 6. januara da se Kanada priključi SAD. Dva dana zatim obelodanio je ideju kupovine Grenlanda od Danske, zbog njegovog strateškog značaja za SAD.

Posle inauguracije 20. januara, potpisao je 26 izvršnih naređenja. Od pomilovanja učesnika događaja januara 2021. u Vašingtonu i širom SAD, preko vanrednih mera na granicama ili ograničenja dobijanja državljanstva po osnovu rođenja na tlu Sjedinjenih Država. Tri dana potom započele su deportacije imigranata.

Militanti pobunjeničkog M23 zauzeli su 27. januara Gomu, glavni grad provincije Severni Kivu, na krajnjem istoku Konga. Goma, smeštena na kezeru Kivu, teško je devastirana počev od devedestih pošto je ekspolodirala kriza u Ruandi, a grad je preplavljen izbeglicama i kriminalnim gangovima.

Jospin Mwisha / AFP / Profimedia

Predsednik Tramp najavio je 4. februara mogućnost preuzimanja pojasa Gaze, koji bi potom bio pretvoren u turističku zonu, pošto se Palestinci presele.

Ukrajini su 6. februara isporučeni prvi ratni avioni tipa Miraž 2000.

Generalna skupština UN osudlia je 24. februara, odgovarajućom rezolucijom, Rusiju, zbog agresije.

Poseta Volodimira Zelenskog, lidera Ukrajine, 28. februara, Vašingtonu, odnosno Beloj kući, prerasla je u sasvim nediplomatsku komunikaciju, na ivici otvorene svađe, što su kamere, makar delom, zabeležile.

Počev od 6. marta tokom naredne tri sedmice alavitska zajednica na zapadu Sirije bila je izložena sistematskom teroru, masakriranju, masovnim ubistvima. Osim alavita teroru su pod novim sirijskim vlastima izloženi i hrišćani. Prema navodima sirijske opservatorije za ljudska prava, u Tartusu, Latakiji, Hami, Homsu, ubijeno je prvih dana masakra gotovo 1.400 civila, da bi ta cifra višestruko porasla tokom narednih sedmica. SAD su, dva meseca potom,15. maja ukinule Siriji sankcije uvedene u vreme režima porodice Asad.

Adminstracija predsednika Trampa skinula je 8. marta zabranu sa više hiljada poverljivih spisa na temu ubistva predsednika Kenedija 1963. s proklamovanom namerom da sva postojeća gradja na tu temu bude dostupna javnosti.

Rodrigo Duterte, bivši predsednik Filipina, poznat po odlučnom obračunu sa narko mafijom, uhapšen je 11. marta u Manili, po poternici Medjunarodnog krivičnog suda, da zatim bio izručen u Hag.

Predsednik SAD Donald Trump potpisao je 15. marta, naredbu o ukidanju sedam federalnih agencija, medju njima i one koja nadgleda Glas Amerike i druge medije.

U Tirani je 18. marta, na inicijativu Zagreba, potpisana deklaracija na temu jačanja vojne saradnje Hrvatske, Albanije i takozvanog Kosova.

Vojska Sudana objavila je 26. marta da je preuzela kontrolu nad Kartumom, odstranivši navodno suparničke formacije Snaga za brzu podršku.

FOTO TANJUG/AP Photo

Kineski lekari, stručnjaci univerziteta u Sijanu, u centralnom delu zemlje, izveli su 27. marta, transplantaciju modifikovane svinjske jetre sedamdesetogodišnjem pacijentu, koji je potom poživeo 171 dan.

Marin Le Pen, liderka Nacionalnog okupljanja Francuske, osudjena je 31. marta na četiri godine, dve uslovno, uz novčanu kaznu, čime joj je onemogućen dalji politički rad, zbog navodne pronevere.

Donald Tramp, predsednik SAD, obelodanio je 2. aprila, u sklopu takozvanog Dana oslobođenja, carine za uvoz robe u Ameriku, čija je svrha, kako je najavio, povratak industrijske proizvodnje u SAD.

Azijske berze doživele su 7. aprila znatan pad, najveći od krize 1997. Berza u Hongkongu pala je preko 13 odsto, dok je u Evropi pad bio približno četiri procenta.

Mađarski parlament usvojio je 14. aprila ustavni amandman kojim se vladi dozvoljava zabrana javnih LGBTQ+ dogadjaja, uključujući i Paradu ponosa.

Islamski militanti ubili su 22. aprila, u Kašmiru, 26 turista dok je 20 osoba ranjeno. Napad se dogodio u popularnom turističkom centru Pahalgam, oko 90 kiilometara od Srinagara. Napadači su bili pripadnici pakistanske terorističke mreže Laškar e Taiba.

U Španiji se 28. aprila oko 12.30 dogodio raspad energetskog sistema, pa je snabdevanje električnom energijom obustavljeno u celoj zemlji, kao i u susednoj Portugaliji. Izuzetak su bila samo ostrva Azori i Madeira. Snabdevanje je normalizovano tek narednog jutra.

EPA-EFE/MOHAMMED AL RIFAI

Počev od 28. aprila na jugu Sirije dogodilo se više napada sirijskih snaga na lokalne Druze. Zaključno sa prvim danima maja, ubijeno je preko stotinu lica. Izraelske snage su s ciljem zaštiste Druza izvršile udare na Damask.

Indijske snage započele su 7. maja operaciju Sindur, vazdušnim udarima na Pakistan, kao odmazdu zbog terorističkih napada pakistanskih islamista u Kašmiru. Projektili su bili usmereni na kampove islamskih militanata, što je Islamabad negirao. Sukobi su obustavljeni tri dana potom.

Kardinal Robert Francis Prevost, Amerikanac, prethodno prefekt Dikasterija za biskupe i predsedavajući Pontifikalnog poverenišstva za Latinsku Ameriku, izabran je 8. maja za novog papu, pod imenom Lav XIV.

Radnička partija Kurdistana objavila je 12. maja da, nakon četiri decenije borbenih aktivnosti, obustavlja delovanje na prostoru Turske, najavivši raspuštanje.

Istog dana Volodimir Zelenski, predsednik Ukrajine, potpisao je Zakon kojim se ratifikuje sporazum sa SAD na temu eksploatacije mineralnih resursa Ukrajine.

Ursula fon der Lajen proglašena je odgovornom 14. maja od strane Suda pravde EU, zbog navodnih prikrivanja informacija na temu ugovora o kupovini vakcina tokom pandemije kovida 19.

Ukrajina je 1. juna izvela napad dronovima na četiri ruske vazduhoplovne baze dalekog dometa, čak i u Sibiru u Irkutsku. Navodno je pritom uništeno bar 13 ruskih letelica.

Izrael je izveo niz uspešnih napada u Iranu 13. juna. Pogodjen je nuklearni centar Natanz. Ubijen je general Mohamad Bageri, načelnik Generalštaba Irana, Hosein Salami, zapovednik Revolucionarne garde, kao i šestorica iranskih stručnjaka za nuklearno oružje. Tri dana zatim pogodjena je i zgrada nacionalne televizije Irana.

U Vašingtonu je održana vojna parada 14. juna, povodom 250 godina tradicije Vojske SAD. Na više mesta su tim povodom održani protesti nezadovoljnih.

Nikoubazl/NurPhoto / Shutterstock Editorial / Profimedia

SAD su 22. juna gađale iranske nuklearne lokacije, i to Isfahan, Fordov, Natanz. Korišćeni su projektili za razarenje bunkera izuzetne razorne moći za koje se veruje da su uništili podzemne nuklearne centre.

U Vašingtonu su 27. juna pod okriljem SAD potpisani mirovni sporazumi Ruande i Konga. Reč je o nastojanju Vašingtona da okonča višedecenijske oružane sukobe na istoku Konga, čija je pozadina u izvlačenju mineralnih resursa iz Konga, što obezbedjuju naoružane milicije sa navodno političkim motivima , koje, neslužbeno, podržava vlada Ruande.

U Veneciji se počev od 27. juna dogodilo venčanje iz snova, milijardera Džefa Bezosa i njegove izbranice Loren Sančez. Trodnevna svečanost koštala je navodno 40 miliona dolara.

U Zagrebu je 5. jula, na hipodromu, održan performans i koncert kontrovreznog hrvatskog muzičara Marka Perkovića Tompsona, poznatog po veličanju ustaštva odnosno nacizma, kojem je, po saopštenju organizatora, prisustvovalo preko 400.000 osoba.

Zvanični Pariz je 12. jula sa predstavnicima francuske prekomorske teritorije Nove Kaledonije, potpisao sporazum o višem novou autonomnog statusa tog pacifičkog ostrva.

Izmedju graničkih snaga Tajlanda i Kambodže 24. jula došlo je do razmene vatre.

U Beloj kući u Vasingtonu, potpisan je 8. avgusta sporazum između Jermenje i Azerbejdžana. Sporazum koji je oblikovala vašingtonska diplomatija, zamišljen je kao konačno razrešenje spora dve zemlje kako oko Nagorno Karabaha, iz kog su Jermeni proterani, tako i oko Nahičevana, azerske eksklave odvojene teritorijom Jermenije.

U Enkoridžu, Aljaska, 15. avgusta se dogodio susret predsednika SAD i Rusije, Donalda Trampa i Vladimira Putina. Centralna tema je bilo pitanje Ukrajine.

U Pekingu su počev od 15. avgusta održane Svetske igre humanoidnih robota. Približno 500 učesnika nadmetalo se u fudbalu, kik-boksu, atletici, trkama.

Izraelska vojska objavila je 20. avgusta nameru da proširi operacije u Gazi, u sklopu razrade, druge faze Operacije Gideonove kočije.

U izraelskim udarima na Jemen 28. avgusta poginulo je više čelnika tamošnjeg Huti režima, poput predsednika vlade i više ministara.

Plovilo sa 11 pripadnika bande Tren de Aragua, Amerikanci su potopili 2. septembra, u južnim Karibima. Tren de Aragua je razgranata kriminalna grupa izvorno iz Venecuele čije nelegalne aktivnosti pokrivaju veći deo Latinske Amerike.

U Pekingu je 3. septembra održana velika vojna parada, povodom 80 godina od pobede u Drugom svetskom ratu. Prikazna je, po opštoj oceni, impresivna kolekcija naoružanja i tehničkih sredstava.

Započeli su nemiri u Nepalu, počev od 8. septembra, koji su ubrzo prerasli u nasilne. Sutradan je zapaljeno zdanje parlamenta u Katmanduu, i druge zgrade administracije, a predsednik vlade i predsednik su se potom povukli sa funkcija. Ukupno, tokom petodnevnih sukoba, poginulo je 76 osoba, a 2.113 je ranjeno ili povredjeno.

Američki patriota i intelektualac Čarli Kirk ubijen je 10. septembra, u atentatu u Oremu, Juta, SAD.

Žair Bolsonaro, bivši predsednik Brazila, osudjen je 11. septembra na 27 godina zatvora, pod optužbom da je pripremao državni udar.

U Londonu su 13. septembra održani masovni politički skupovi, kojima je prisustvovalo izmedju 110.000 i 150.000 lica, pod parolom ''Ujedinimo kraljevstvo'' u organizaciji Tomija Robinsona, koji važi za izrazitog desničara.

Uhapšeno je 25 osoba, a navodno je 26 policajaca povređeno. Do sukoba je došlo pošto je policija razdvajala kontrademonstrante, njih oko 5.000 okupljenje pod parolom ''Ustanite protiv rasizma''. Skup je bio poziv na ograničenje priliva imigranta.

Kopnena ofanziva izraelskih formacija na grad Gazu započela je 16. septembra.

AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia

Ujedinjeno Kraljevstvo, Kanada, Australija i Portugal objavili su nameru da priznaju Palestinu 21. septembra, sutradan je istovetnu odluku objavila i vlada Francuske.

Predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp potpisao 22. septembra akt kojim je neformalna mreža antifašističkih aktivista "antifa" proglašena za terorističku organizaciju. Što dalje znači da je administracija SAD obavezana da istraži i onemogući pojedince i grupe povezane sa ideologijom i delanjem "antife", uključujući i finansijere.

Prvog dana oktobra administracija SAD našla se u blokadi pošto nisu usvojeni odgovajući akti vezani za finansiranje odnosno raspored potrošnje.

Izraelska mornarica započela je 1. oktobra blokadu konvoja plovila aktivista opredeljenih za pomoć Gazi.

Veliki vojvoda Anri, monarh Luksemburga, abdicirao je 3. oktobra u korist sina Gijoma V.

Vlada Izraela objavila je 10. oktobra da je saglasna sa mirovnim predlogom američkog predsednika Donalda Trampa za Pojas Gaze. Tri dana potom započelo je oslobađanje talaca, njih 20 preživelih, u zamenu za približno 2.000 zatočenih Palestinaca.

Predsednik Madagaskara, Andri Radžoelina, napustio je 13. oktobra svoju zemlju, suočen sa nelojalnošću vojske tokom nemira.

Windows 10 od 14. oktobra više ne uživa podršku Majkrosofta.

Britanski princ Endru, suočen sa optužbama za bliskost sa Džefrijem Epstinom, izjavio je 17. oktobra, da više neće koristiti, isticati, titulu vojvode od Jorka. Kralj Čarls III i formalno mu je oduzeo titulu 30. oktobra, što podrazumeva i razne pogodnosti koje je do tada uživao.

U pariskom muzeju Luvr 19. oktobra se dogodila spektakularna pljačka kada je ukradeno više vrednih komada vladarskog nakita.

Na čelo vlade Japana, prvi put u istoriji zemlje, 21. oktobra stupila je žena, Sane Takaiči, čelnica Liberalno demokratske partije.

Rusija je 21. oktobra testirala raketu na nuklearni pogon nazvanu Burevestnik. Šest dana potom predsednik te zemlje Vladimir Putin objavio je da je testiran i podvodni projektil tipa Posejdon, takodje na nuklearni pogon.

Nikolas Sarkozi, bivši predsednik Francuske, započeo je 21. oktobra, odsluženje petogodišnje zatvorske kazne, ali je oslobodjen dvadesetak dana potom.

U Podgorici se 25. oktobra dogodio napad nožem u kojem je ranjen jedan meštanin. Pošto su napadači bili državljani Turske i Azerbejdžana usledili su napadi na lokale gradjana tih zemalja. Dva dana potom tamošnja vlada je odustala od bezviznog režima s Turskom.

Amazon, kompanija koja je oličenje e-trgovine, objavila je da zbog upotrebe veštačke inteligencije, ukida 14.000 radnih mesta.

U Rio de Žaneiru 28. oktobra u policijskoj operaciji poginulo je preko 130 osoba. Akcija privodjenja u favelama severnog dela grada dovela je do otpora pripadnika bande "Crvena komanda". Usledile su barikade, podmetanje požara, a zatim i razmena vatre. Medju poginulima je i više policajaca.

Crkva Sagrada Familia u Barseloni postala je 30. oktobra, nakon dorada, najviša crkva na svetu, sa 163 metra visine. Prethodno je to bila katedralna crkva u Ulmu na jugu Nemačke.

UN su prihvatile 31. oktobra, plan vlade u Rabatu koji predviđa autonomni status Zapadne Sahare unutar Maroka. Nekadašnji španski posed Zapadna Sahara središte je pokreta otpora koji teži suverenosti decenijama, još od kraja sedamdesetih.

U Splitu su 3. oktobra maskirani huligani onemogućili održavanje manifestacije Dani srpske kulture.

Zohran Mamdani, imigrant indijskog porekla, rodjen u muslimanskoj porodici u Ugandi, izraziti protivnik politike predsednika Trampa, izabran je 4. novembra za gradonačelnika Njujorka.

Direktor londonskog BiBiSi-ja, kao i urednica informativnog programa, podneli su 9. novembra ostavke, zbog afere koju su proizveli montiranjem delova obraćanja američkog predsednika Trampa.

Zapuštena poslovna zgrada nekadašnje centralne novinske kuće u Zagrebu, Vjesnika, izgorela je u velikom požaru 18. novembra.

U ranim jutarnjim satima 21. novembra 303 učenika i 12 nastavnika oteto je iz internata rimokatoličke škole Sveta Marija u Papiriu u zapadnoj Nigeriji. Pozadina napada nije jasna. Deo dece uspeo je da pobegne, a mesec dana potom svi oteti su oslobodjeni.

Predsednik Tramp objavio je 29. novembra da je vazdušni prostor iznad Venecuele zatvoren.

Federika Mogerini, ranije prva ličnost diplomatije EU, a sada rektorka Koledža Evropa, privedena je 2. decembra u sklopu istrage na temu zloupotrebe fondova EU.

Tanjug/AP/Virginia Mayo (STF)

Evropska komisija kaznila je 4. decembra platformu Iks sa 120 miliona evra zbog povrede Zakona o digitalnim uslugama.

Netfliks je 5. decembra objavio da je postigao dogovor o kupovini Vorner Bros, diskaverija, za svotu izmedju 72 i 83 milijarde dolara.

Islamski ekstremisti napali su 14. decembra Jevreje okupljene povodom verskog praznika, na plaži Blondi, u Sidneju. Poginulo je 15 osoba.

SAD su projektilima sa ratnih brodova gađale navodni kamp islamskih militanata 25 decembra, u Nigeriji. Pogođena je lokacija u selu Džabo, u državi Niger, u centralnom delu zemlje, severozapadno od prestonice Abudže.