Dan D: "Novac danas ili krv sutra"; "Moskva je obećala večnu odmazdu"

"Sada imamo jednostavan izbor – ili novac danas ili krv sutra", rekao je Tusk novinarima.

Bivši predsednik Evropskog saveta je naglasio da se ovo ne odnosi samo na Ukrajinu.

Tusk dts Nachrichtenagentur / imago stock&people / Profimedia

"Ne govorim o Ukrajini, govorim o Evropi. Ovo je naša odluka i samo naša. Mislim da svi evropski lideri moraju konačno da se uzdignu na nivo trenutka", objasnio je Tusk.

Pročitajte još:

• Ostalo je još malo vremena za Ukrajinu; Šta kaže "čovek odluke"?
• Sve je palo u vodu: Neće biti dogovora

Samit EU je poslednja prilika da se donese odluka o finansiranju Ukrajine koja će bez zajma bankrotirati i izgubiti rat od Rusije, a ključna odluka leži na Bartu de Veveru, premijeru Belgije, u kojoj se nalazi 185 milijardi evra od ukupno 210 milijardi zamrznutih u Evropi.

"Krađa, kakva nikad pre nije učinjena"

De Vever se do sada čvrsto protivio tom potezu, strahujući da bi se Belgija mogla naći na meti odmazde Moskve ukoliko ona jednog dana odluči da tuži Brisel na međunarodnim sudovima, a jednom prilikom je čak napomenuo i da mu je lično zaprećeno ukoliko dođe do takve odluke.

Prema njegovim rečima, Kremlj je uputio direktne pretnje Briselu, obećavajući "večnu odmazdu" ako Belgija dozvoli Evropskoj uniji da zapleni rusku imovinu.

De Vever Didier Lebrun / imago stock&people / Profimedia

"Ko veruje da bi (ruski predsednik Vladimir) Putin mirno prihvatio konfiskaciju ruske imovine? Moskva je jasno stavila do znanja da ćemo, ako do konfiskacije dođe, Belgija i ja lično zauvek osećati posledice. To se čini prilično dugo", rekao je De Vever u intervjuu za La Libre ranije ovog meseca.

Šef belgijske vlade je potencijalno korišćenje ruske imovine nazvao "krađom" kakva "nikada pre nije učinjena".

"Krađa zamrznute imovine druge zemlje, njenih suverenih sredstava, nikada ranije nije učinjena. To je novac Centralne banke Rusije. Čak ni tokom Drugog svetskog rata nemački novac nije konfiskovan, već je bio zamrznut", rekao je on.

De Vever "nije impresioniran"

Do tačke ključanja došla je tokom samita u Briselu 23. oktobra. Evropski lideri dočekali su ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog uvereni da za njega imaju poklon – milijarde evra zamrznute ruske imovine koja mu je preko potrebna da bi njegova vojska opstala na frontu. Premijeri i predsednici, toliko sigurni u svoj plan, počeli su da razmatraju kako je najbolje iskoristiti taj novac, ali, onda se desio hladan tuš – Belgija, zemlja sa nešto manje od 12 miliona stanovnika, neće dozvoliti da se takav zajam uopšte dogodi.

"Smrtonosni udarac zadao je Bart De Vever. Belgijski premijer, star 54 godine, sa naočarima, deluje ekscentrično za stolom samita EU, sa svojom sklonošću ka košuljama sa okruglim kragnama, rimskoj istoriji i duhovitim dosetkama. Ovog puta je bio smrtno ozbiljan", navodi briselski portal Politiko.

De Vever Didier Lebrun / imago stock&people / Profimedia

"Još nisam impresioniran, dozvolite mi da to tako kažem", rekao je kasnije De Vever u televizijskom obraćanju.

"Nećemo stavljati rizike koji uključuju stotine milijardi na belgijska pleća. Ni danas, ni sutra, nikada."

Prema navodima zvaničnika upoznatih sa diskusijama, predlog je počeo da se suočava sa problemima kada je došlo do rasta tenzija između De Vevera i njegovog suseda, nemačkog kancelara Fridriha Merca, koji je od početka jedan od najvatrenijih pristalica ovog plana. Merc, kog pojedini izvori opisuju kao "impulsivnog", još u septembru je pozvao na korišćenje ruskog novca, čime je možda uplašio svoje belgijske komšije nastupajući tako snažno i rano. 

De Vever i Merc EPA/ANDREAS GORA / POOL

Veto Mađarske u najavi

Ipak, ovaj kontroverzni plan i u okviru same Unije ima svoje protivnike.

Pored Belgije, koja je jasno stavila do znanja da bez čvrstih garancija do zajma neće doći, mađarski premijer Viktor Orban je više puta opisao takav potez kao "objavu rata" Moskvi i okarakterisao ideju kao "mrtvu" jer postoji deo članica koji joj se protivi.

• Zagrmeo je: Mrtva je

Orban je novinarima, po dolasku na samit EU, ponovio i da finansiranje Ukrajine iz zajedničkog kredita EU nije prihvatljivo za Mađarsku.

"Dakle, mislim da je ovo mrtvo pitanje. Možda će pokušati ponovo, ali nema šanse da predlog dobije većinu. Mislim da je to van dnevnog reda, iako može da dođe do nekih akcija. Moramo ponovo da počnemo sa celim pitanjem, da se preispitamo kako dalje? Još ne znamo da li će se drugi predlozi pojaviti da zamene mrtvu, potrošenu ideju", rekao je Orban.

Orban JOHN THYS / AFP / Profimedia

Pored Mađarske, četiri druge zemlje – Malta, Italija, Bugarska i Češka – podržale su zahtev Belgije da se istraži alternativno finansiranje za Ukrajinu, kao što je zajednički dug.

Kako prenosi Politiko, Francuska takođe ima svoje sumnje. Dok Pariz u javnosti podržava plan, osoba bliska predsedniku Emanuelu Makronu rekla je da je francuski lider "neutralan".

Samit u Briselu je "dan D"

Bilo kako bilo, odluka mora biti donesena na samitu, kako je napomenula i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

"Evropa bi trebalo da pokrije dve trećine, to jest 90 milijardi evra. I ovo nije samo pitanje brojeva, ovo je pitanje jačanja sposobnosti Ukrajine da obezbedi pravi mir, onaj koji je pravedan, onaj koji je trajan, onaj koji štiti Ukrajinu i samim tim štiti i Evropu. A ovo je i pitanje povećanja troškova rata za Rusiju.

Fon der Lajen FREDERICK FLORIN / AFP / Profimedia

Zato sam predložila dve različite opcije za ovaj predstojeći Evropski savet: jednu zasnovanu na imovini i jednu zasnovanu na zaduživanju EU. I moraćemo da odlučimo kojim putem želimo da idemo. Ali, jedna stvar je veoma jasna: moramo da donesemo odluku o finansiranju Ukrajine za naredne dve godine na ovom Evropskom savetu", objasnila je Fon der Lajen.

Ipak, čini se da "čovek odluke" – belgijski premijer Bart de Vever – i dalje nije ubeđen. Belgija, 11. ekonomija po BDP-u u Evropi, zajam vidi kao preveliki teret. 

Za sada, sve ide ka neuspehu, koji ne samo da bi potopio Ukrajinu, već bi doveo Evropu do poraza "meke moći" u okršaju sa Vašingtonom. Američki predsednik Donald Tramp je u intervjuu za Politiko opisao evropske lidere kao "slabe", a ujedinjeni front u finansiranju Ukrajine mogao bi da dokaže upravo suprotno – naravno, ako do njega dođe.

Tramp Pool/ABACA / Abaca Press / Profimedia

Slomljena Ukrajina bi takođe imala slabije karte u mirovnim pregovorima, potkopavajući njene šanse za postizanje trajnog mira koji joj je potreban za obnovu nakon razaranja posle skoro četiri godine rata.

Jedno je jasno – pred liderima EU koji danas prisustvuju samitu je jako, jako težak zadatak.