NATO trupe kreću iz baze "ubiti"; Putin igra opasnu igru

Kako piše Gideon Rahman, Tapa se nalazi u Estonij, blizu ruske granice, a bukvalno u prevodu znači "ubiti" na estonskom. 

Reč je glavnoj bazi estonske vojske i NATO-ove borbene grupe koju predvode Britanci.

Zajedno s manjom francuskom jedinicom, pripadnici Kraljevskog tenkovskog puka imaju impresivan arsenal vatrene moći, uključujući tenkove Čelendžer 2, artiljerijski system Arčer i oklopna transportna vozila Grifon.

Testiranje jedinstva NATO-a

Britanske, francuske i estonske jedinice imaju integrisanu komandnu strukturu i zajedno bi išle u bitku u slučaju ruske invazije.

Kako prenos Index, jedinice u Tapi su takođe obučene da odbiju napad.

• NATO pred aktiviranjem člana 5; Upozorenje Rusiji je poslato
• Upotrebiće vojnu silu?

Međutim, o zapadni strateški planeri smatraju da je verovatnije da će Rusija u početku delovati postupno, pokrećući operacije osmišljene da testiraju reakcije i jedinstvo NATO-a, piše dalje Rahman.

On dodaje da se prošlonedeljno kršenje estonskog vazdušnog prostora uklapa u taj obrazac, osobito jer je usledilo nakon velikog upada ruskih dronova u Poljsku sedam dana ranije.

Neke od tih dronova srušili su NATO-ovi avioni, a saveznici su od tada rasporedili još aviona na istočnu granicu.

S druge strane, u samom NATO savezu postoje podele, jer deo misli da na ruiske provokacije treba odmah odgovoriti, dok iz SAD smatraju da bi to izazvalo eskalaciju.

• Brutalna poruka Rusima: Upozoreni ste, uslediće žestok odgovor
• Oglasili se Rusi: Okupiraće ih; NATO je spreman

Rusija bi mogla postupno da pojačava svoje provokacije kako bi testirala te latentne podele unutar NATO-a, a jedan od scenarija o kojem se dugo raspravlja je ulazak ruskih kopnenih jedinica u neku od baltičkih država, možda pod izgovrom odbrane etničkih Rusa.

Konačan cilj Rusa je...

Konačni cilj Kremlja je, navodi se dalje u tekstu objavljenom u Fajnenešl tajmsu, da pokaže da je član 5. NATO-a o međusobnoj sigurnosnoj garanciji bezvredan.

Kad bi Rusi u tome uspeli, tada bi mogli da pokušaju da zauzmu manje evropske države jednu po jednu, a da se nikad ne suoče s kombinovanom snagom NATO-a.

• Dramatično obraćanje: Dragi građani, u opasnosti smo; Rusija...
• Na ivici smo kataklizmičnog sukoba? Krv će ključati...

Neizvesnost oko reakcije Vašingtona ključna je za moskovska ispitivanja.

SAD osigurava oko 40 odsto NATO-ovih vojnih kapaciteta u Evropi i neke od njegovih najnaprednijih sposobnosti.

U baltičkim državama nalaze se i američke jedinice, a njihova artiljerijska jedinica Himars nedavno je sprovodila obuku u bazi Tapa.

Ali, ako bi Rusi ikada pokrenuli veću invaziju na Estoniju ili drugu članicu NATO-a, postavlja se očigledno pitanje kako bi Donald Tramp reagovao.

Kako je prošle sedmice rekao Gabrielius Landsbergis, bivši ministar spoljnih poslova Litvanije: "Ako dođe do upada i napada, što Putin može da očekuje? Da američka Šesta flota dođe u Baltik ili poziv na sastanak na Aljasci?"

"Estonizacija" evropske vanjske politike

Međutim, ispod površine postoje stvarne napetosti između Trampove administracije i njenih baltičkih saveznika.

U Vašingtonu se čuju pritužbe na "estonizaciju" evropske spoljne politike, što je aluzija na činjenicu da je Kaja Kalas, kreatorka spoljne politike EU-a, bivša estonska premijerka.

• Putin upozorio Zapad: Spremni smo
• Moskva preti; SAD i NATO u pripravnosti

Neki iz Trampove administracije čak smatraju baltičke nacije opasno agresivnima u svom stavu prema Putinu.

Na nedavnom visokom sastanku u Pentagonu baltičke zvaničnike su navodno optužili da su "ideološki orijentisani" u svom protivljenju Rusiji.

Sumnjičavost između Baltika i SAD-a je obostrana. U hodnicima estonskog ministarstva spoljnih poslova prošle sedmice, tik ispred lkancelarije najviših zvaničnika, mogla se videti velika reprodukcija rezultata glasanja u UN-u o Ukrajini u februaru prošle godine, u kojoj su SAD glasale zajedno s Rusima.

Najveće evropske zemlje mnogo su doslednije od Trampove administracije u svom insistiranju na potrebi suprotstavljanja ruskoj agresiji. Nali one su takođe vrlo nervozne zbog same ideje da bi se borile protiv Rusije bez SAD-a uz sebe.

Dovoljno je spomenuti mučne rasprave o tome da li bi se evropska "snaga za ohrabrivanje" ikad mogla rasporediti u Ukrajinu bez američkog "oslonca" iza sebe.

Čak i ako bi se Amerika povukla u krizi u Baltiku, Britanci, Francuzi, Nemci i Kanađani imaju tamo raspoređene jedinice koje su se obavezale da se bore.

Poljska i Finska, obe dobro naoružane nacije, znaju da je njihova sigurnost usko povezana sa sudbinom Estonije, Litvanije i Letonije. I one bi verojatno branile baltičke države.

Bio bi to bezobziran rizik za Putina kad bi testirao volju zemalja NATO-a da brane istočnu granicu saveza.

Nažalost, kako je svet otkrio kad su ruske snage 2022. krenule prema Kijevu, Putin je itekako sposoban da donosi “bezobzirne” odluke.