Rat dve sile pred vratima?

Ova etno-religijska manjina stala je na stranu Izraela 1948. godine kada su ga napali Arapi i ostala je saveznik do danas, vezana "krvnim zavetom", Brit Damim. Pošto Druzi žive u Izraelu, Libanu i Siriji, njihova zaštita postala je idealan izgovor za Jerusalim da nastavi svoje aktivnosti u dve susedne zemlje kako bi zaštitio svoje interese.

Sukobi između sirijskih Druza, koji žele da sačuvaju nivo autonomije koji su imali do pada Bašara el Asada, i Beduina, koji su lojalni novoj vladi Ahmeda el Šare (bivšeg člana terorističkih grupa koje lažno pozivaju na islam, zbog čega mu Jerusalim ne veruje), odneli su stotine života, otvarajući put Izraelu da se ponovo predstavi kao vodeća sila na Bliskom istoku. Novi prekid vatre dogovorili su lokalni Druzi i sirijske vlasti, ali je Izrael u četvrtak napao sirijske vojne objekte u Latakiji. Najnovije vesti ukazuju na to da bi prekid vatre mogao da se održi jer se Damask povukao iz delova provincije Svejda gde su Druzi u većini, a Šara je najavio da će svi odgovorni za zločine biti izvedeni pred lice pravde.

Kina opet ništa, Rusija i Iran isključeni

Sliku novog regionalnog balansa snaga pokazuju tri reakcije. Kina se, kako se i očekivalo, oglasila, pozivajući na zaštitu sirijskog teritorijalnog integriteta. Rusija, koja je do decembra prošle godine igrala vodeću ulogu sa dve vojne baze u Siriji, sada se ograničava na osudu jer je Izrael "kršio međunarodno pravo" – kaže zemlja koja predvodi agresiju protiv Ukrajine. Do decembra, Rusija i Izrael su koordinirali vojne operacije kako bi izbegli incidente. Iran, koji je formalno komandovao sirijskom vojskom, sada može samo da govori o "besmislenoj agresiji" Izraela. Arapi su formalno osudili izraelski napad. Damask i Jerusalim čak dele nacionalni interes, protiveći se svakom jačanju iranskog uticaja, a Šara takođe želi da se Rusija povuče, pa Moskva već radi na povlačenju ka bazama u Libiji.

Tanjug/AP Photo/Leo Correa

Sukob između Druza i vladinih snaga nije prvi i nije neočekivan, Damask očajnički želi da stavi pod kontrolu sve delove zemlje, ali u tom procesu dolazi do krvavih sukoba, a Alaviti, šiitska verska grupa, bili su žrtve brutalnih napada u martu. Zbog toga, Kurdi, koji i dalje kontrolišu istok zemlje, nisu skloni da predaju oružje i bezbednost u potpunosti prepuste Damasku. Takođe i Druzi.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu drži se izjave koja se pripisuje Vinstonu Čerčilu, "nikada ne dozvoli da dobra kriza propadne", pa koristi svako trenje između manjina i centralne sirijske vlade da ojača svoje interese. Asadov pad, koji je takođe posledica izraelskog uništenja libanskog šiitskog militantnog pokreta Hezbolah, koji je bio u njegovoj službi, proterao je Iran iz Sirije, pa je Izrael odmah ušao na strateški važne tačke na jugu Sirije, ponovo kontroliše ceo Golan i zahteva da ta područja ostanu demilitarizovana.

• Počele pripreme: Snage bezbednosti su spremne
• Klize u bezbednosni kolaps; "Odmetnici..."

On ne namerava da se povuče iz ovih područja kako bi osigurao da će to biti slučaj. Uništio je značajnu količinu vojne opreme koja je ostala posle Asada kroz vazdušne operacije, oslabljujući vojni domen novog režima. Interes izraelskog bezbednosnog kabineta, za koji postoji nacionalni konsenzus, jeste da Sirija bude manje naoružana, bez jake centralne vlade, jer su zabrinuti da bi se vremenom islamistički nalet u njoj mogao obnoviti. Sirija podeljena na nekoliko zajednica, od kojih su Druzi i Kurdi proizraelski orijentisani, ne predstavlja pretnju i malo je verovatno da će to postati.

Napad na Druze je, izgleda, osmislio sam Netanjahu, pošto je Tramp 30. juna potpisao izvršnu naredbu kojom se ukidaju američke sankcije Siriji, koja više neće biti izolovana od međunarodnog finansijskog sistema. Izrael smatra da je prerano za takve poteze jer bi mogli da ojačaju centralnu vladu, ali Tramp se udvarao arapskim zemljama. Istovremeno, Jerusalim je objavio da je u kontaktu sa novim sirijskim vlastima i da razgovara o mogućoj normalizaciji odnosa sa njima i Libanom, kako bi u Trampovim očima izgledao kooperativno.

Tanjug/AP Photo/Leo Correa

Američki predsednik je rekao da bi želeo da se Sirija pridruži Abrahamskim sporazumima kojima su neke arapske zemlje (UAE, Bahrein, Maroko) normalizovale odnose sa Izraelom, ali je Šara tvrdio da taj model "ne odgovara" njegovoj zemlji. Napad na Druze bio je dovoljan razlog da mu Jerusalim kaže da bi trebalo da razmisli o Abrahamskim sporazumima i bezbednosnim rešenjima na jugu, pre svega o neulasku sirijske vojske u to područje. Pristajanje na takav ustupak bi stavilo Šaru pod pritisak radikalnih grupa u njegovoj organizaciji, ali napadi kojima je Damask ovih dana izložen stvaraju ozbiljniju percepciju nemoći vlade.

Kao i kod svake odluke koju je Netanjahu do sada doneo, domaća politička situacija igra glavnu ulogu. U ponedeljak i sredu, dve ultraortodoksne stranke koje se protive regrutovanju njihovih članova napustile su njegovu koaliciju, ostavljajući vladu u manjini. Pošto Kneset, izraelski parlament, 27. jula ulazi u tromesečnu pauzu, Netanjahu koristi novu krizu kao distrakciju i da bi izbegao raspravu o izborima, dok je tekuća debata o primirju u Gazi i povratku preostalih talaca, njih oko 50, osetljivo pitanje za izraelsku javnost, osetljivije od samih izbora.

Glavni akteri su Izrael i Turska

Nepoznanica u ovoj krizi je Turska, mentor vlade u Damasku. Nikkei Asia pregnantno piše: "Izrael i Turska će ostati glavni igrači u evoluirajućoj geopolitici regiona." Ministar spoljnih poslova Hakan Fidan potvrdio je da su u kontaktu sa Izraelom putem obaveštajnih kanala (Fidan je bivši direktor turske obaveštajne službe MIT), i diplomatski sa zemljama u regionu i SAD. Poruka Izraelu je bila kratka: "Ne želimo nestabilnost."

Izgleda da je Turska odlučila da rešenje prepusti SAD kako bi mogla mirnim putem da nastavi proces razoružavanja Radničke partije Kurdistana (PKK), što je nacionalni imperativ. Neće izgubiti uticaj u Damasku, a ima vremena i za sukob sa Izraelom. Nesporno je da analitičari u Ankari procenjuju da li im izraelsko prisustvo na jugu Sirije šteti, a na ovom frontu se trenutno nazire najveća tačka mogućeg trenja, indirektan ili čak direktan sukob između Turske i Izraela, što bi bio udarac regionu sa katastrofalnim posledicama po bezbednost celog istočnog Mediterana.

• Erdogan zagrmeo: Krvožednici...

Treba se nadati da će SAD, a i razum u Ankari, a možda i u Jerusalimu gde ga je manje, sprečiti najgori mogući scenario i da će dve vodeće srednje sile u regionu pronaći model koegzistencije u korist Sirije i regiona.